Najstariji slikar na Petrovaradinskoj tvrđavi… najstariji član udruženja umetnika Petrovaradinske tvrđave “Likovni krug” koji je prošle godine obeležio pola veka od kada ima atelje u ovoj najvećoj umetničkoj koloniji u Evropi, akademski slikar Živojin Žika Miškov, preminuo je u nedelju, 23. oktobra
Simbolično, na Dan oslobođenja grada Novog Sada, u svojoj 92. godini. Miškov je preminuo u svom ateljeu, među svojim slikama na kojima je, kao veliki svetski putnik, oslikao gotovo ceo svet… među svojim kornjačama sa Galapagosa, tukanima iz Južne Amerike, kišnim šumama Amazona. Nad svojim gradom. Živojin Žika Miškov je preminuo i u svojoj kući jer, jedini je umetnik koji je insistirao da mu adresa u ličnoj karti bude – upravo atelje, Duga kasarna, Petrovaradinska tvrđava.
Živojin Žika Miškov rođen je u Kovilju 17. avgusta 1925. godine. Diplomirao je slikarstvo 1963. na Akademiji primenjenih umetnosti u Beogradu u klasi profesora Vinka Grdana. Imao je više od sto izložbi širom sveta, čak 12 žiriranih u Parizu, a broj kolektivnih se ne zna. Samo tokom svog petogodišnjeg boravka u glavnom gradu Francuske, izlagao je i samostalno i na brojnim velikim godišnjim manifestacijama kao što je Gran Pale. Izlagao je po čitavoj Evropi, ali i u Aziji i Južnoj Americi. Bio je i član Saveza Uduženja likovnih umetnika Vojvodine. Dobitnik je brojnih priznanja, između ostalih: Povelje grada Novog Sada 1983. godine za doprinos kulturnom razvoju grada, kao i Prix de France – srebrna medalja za crtež 1981. godine. Njegove slike se nalaze u Muzeju grada Novog Sada, u Muzeju savremene umetnosti u Francuskoj – deo stalne postavke savremene evropske likovne umetnosti.
Bio je učesnik NOB-a.
Živojin Žika Miškov će biti kremiran u četvrtak, 27. oktobra 2016. godine. Ispraćaj je na Novom groblju u Novom Sadu u 13.30 sati.
Za naš list je prošle godine dao intervju za rubriku “Ljudi, sećanja” povodom 90-og rođendana i pola veka stvaranja u ateljeu na Petrovaradinskoj tvrđavi. Naša novinarka Gordana Nonin, tom prilikom je zabeležila njegova sećanja na brojna putovanja po svetu, zašto je postao budista, kako je proveo dan sa Ivom Andrićem na Arkanju… zabeležila je i da se “čini da, iako je najstariji, Miškov i najmoderniji, kako u još uvek svežem umetničkom izrazu, tako i po idejama i analizi naše svakodnevice. Dan počinje čitanjem lista Danas koji kupuje od prvog broja. Drži Đinđićevu fotografiju na pultu na sredini ateljea i ne može da prežali što je prvi demokratski izabran premijer u Srbiji ubijen. Svakodnevno slika, priča sa turistima, priseća se devet decenija u kojima je proputovao gotovo celu našu planetu. Na tim putovanjima i kroz svoju umetnost, rezimirao je svet.”
Miškov je bio i saradnik Gradske biblioteke u Novom Sadu, a svoju strast za čitanjem, opisao je ovako: “Literatura mi je uvek bila jako važna u životu. Čitanje je bilo moj prvi prozor u svet, otvorilo mi je sve ovo što sam u životu uradio. Nije me mrzelo da odem bogu iza nogu u Čileu, u neko slepo crevo, da nađem mesto gde je rođen Pablo Neruda. Bio sam u Kolumbiji kada su saopštili da je Gabrijel Garsija Markes dobio Nobelovu nagradu. Odmah sam seo u autobus i otišao u mesto Arakataka jer sam znao da je odande rodom. Jako sam voleo njegove romane i priče. Ceo dan sam proveo u njegovom rodnom gradu gde su svi slavili vest. Život bez literature za mene je prazan. I sam svakodnevno pišem dnevnik. Do sada imam oko šest hiljada stranica dnevnika. Pored toga, i crteži su neka vrsta dnevnika. I slikarstvo. To je moj način da napravim rezime sveta. Sve mi se u slikarstvu stiče i kroz slikarstvo se vraća. Slikarstvo je ono što je u meni. Ja nisam nikad bio apstraktan, jer moj život nije apstraktan.”
Redakcija lista “Danas” upućuje iskreno saučešće porodici svog vernog čitaoca i poznatog slikara.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
