Politico analizira: Kako je Trampov zet slučajno pokrenuo ustanak u Albaniji

Ali, piše Politico, ispostavilo se da Albanci nisu ludi za bogatim stranim investitorima koji betoniraju njihova prirodna blaga kako bi izgradili hotele za bogate strane turiste.

Predloženi hotel sa 10.000 kreveta u blizini zaštićenog područja divljih životinja koje je dom flaminga, kornjača i jedne od najnetaknutijih rečnih delti u Evropi, pokrenuo je možda najveće narodne demonstracije otkako je ova mala balkanska zemlja napustila komunizam pre više od tri decenije.

U roku od dve nedelje, „flamingo revolucija“, kako je postala poznata, prerasla je od uskog protesta za zaštitu životne sredine u nacionalnu kampanju usmerenu protiv cele albanske vladajuće klase.

Godine percipirane korupcije u vladi, nekontrolisanog turizma, frustracije zbog ekonomskog razvoja Albanije (to je jedna od najsiromašnijih zemalja u Evropi) i opšte percepcije da se nacija vodi zbog malobrojnih bogatih, a ne zbog opšte populacije, doveli su mnoge Albance do ivice.

Demonstranti sada pozivaju na ostavku, pa čak i zatvaranje premijera Edija Rame i opozicionog lidera i bivšeg premijera Salija Beriše – dva lidera sa najdužim stažom od pada komunističkog režima 1991. godine.

„Mladi ljudi i gra|ani ovde ne protestuju samo protiv Rame i Beri{e, ve} i protiv celog sistema“, rekla je Fran~eska Mu~o, aktivistkinja civilnog dru{tva koja se pridru`ila demonstracijama u Tirani, ma{u}i plakatom flamingo pozivaju}i da oba politi~ara budu u zatvoru.

„Ovo je protest protiv ~itavog sistema, sistema nakon pada diktature i svih negativnih modela koje su oni normalizovali u ovoj zemlji“, dodala je ona.

Olsi Nika, albanski biolog koji je vodio kampanju za progla{enje reke Vjosa nacionalnim parkom, ka`e da je kampanja daleko dublja od besa na strane investitore.

„Ne radi se o protivljenju Džaredu Kušneru“, kaže on, tvrdeći da zemlja ima dugu istoriju zanemarivanja ekoloških standarda i tvrdi da je politička korupcija raširena.

Sam Rama je bio zapanjujuće neiskrean, rekavši u intervjuu za POLITIKO da su strani investitori u nekretnine poput Kušnera važniji za Albaniju od njenog sopstvenog naroda.

„Stranci su prvi prioritet… jer stranci donose novac u zemlju Albancima“, rekao je bivši profesionalni košarkaš visok dva metra u intervjuu početkom juna, prepunom psovki, u kojem je takođe tvrdio da je jedini razlog zašto su strani mediji bili zainteresovani za priču bio Kušnerov angažman.

„Da nije Džareda, ne bi ih bilo briga šta se dešava u Albaniji“, rekao je on.

Ramini provokativni komentari, izrečeni dok su protesti već bili zahvatili zemlju, nisu ništa učinili da snize temperaturu.

„Ako je to otvoreno rekao, to je jedan od razloga zašto protestujemo“, rekao je Redi Muči, poslanik opozicione levičarske stranke Levizija Baške.

„Albanija je zemlja koja je postala nenaseljiva za Albance“, istakao je, navodeći rastuće troškove života, širenje Airbnb-a u glavnom gradu Tirani i odmarališta duž obale.

Sve vreme, ambicija Albanije da se pridruži Evropskoj uniji visi o koncu.

Dugo viđena kao vodeći kandidat, zajedno sa svojim severnim susedom Crnom Gorom, za pridruživanje EU do 2030. godine, zemlja sada rizikuje da taj cilj izmakne iz dohvata dok Brisel sa zabrinutošću posmatra političke nemire i uništavanje životne sredine.

Odmaralište Vlora na južnoj obali Albanije je epicentar turističkog buma za turiste koji traže sunce i more u helenskom stilu po delić grčkih cena. Ali obala severno od grada ostaje netaknuta. Flamingosi vrebaju plićak, kornjače se gnezde u pesku, a foke i dalje izviru duž ovog divljeg dela obale. Zaštićeno područje divljih životinja Piše Poro-Narta je deo rečne delte za Vjosu, često nazivanu poslednjom divljom rekom Evrope.

Međutim, ova idilična scena je u opasnosti. Put sada preseca zemljište, policija patrolira područjem, a cementni temelji uklonjenih ograda označavaju buduću lokaciju luksuznog odmarališta vrednog 1,4 milijarde evra, koje bi useklo novi „grad“ sa 10.000 kreveta u jedno od područja Albanije najbogatijih biodiverzitetom.

Iako je projekat postao sinonim za Kušnera i njegovu suprugu Ivanku, ćerku američkog predsednika Donalda Trampa, neki nedavni izveštaji sugerišu da se Kušnerova investiciona grupa Affinity Partners povukla iz projekta. Affinity nije odgovorio na zahteve za komentar, a pokušaji da se direktno kontaktira Kušner bili su neuspešni. Radovi na odmaralištu su odobreni bez ikakve procene uticaja na životnu sredinu, što je postalo srž spora.

„Imamo gnezdo kornjače od ove godine koje su uništile mašine. To je samo jedan kilometar odavde“, rekao je Konstandin Džaho, zaštitnik životne sredine, stojeći na vrhu litice sa pogledom na zaštićeno područje divljih životinja Vjosa-Narta.

Pokazuje na novi put od belog šljunka, koji se proteže više od kilometra kroz peščane dine, plažu i šumu ispod.

Krajem maja, jednog demonstranta je preko iste litice vukao pripadnik obezbeđenja, dok su meštani i aktivisti zahtevali da se barijere spuste. Takve scene su pogoršale nacionalne nemire. Desetine hiljada Albanaca su sada izašle na ulice, a protesti u Tirani se približavaju trećoj nedelji, a demonstracije koje se imitiraju održavaju se u drugim gradovima kao što su Skadar, Drač, Leže i Đirokastra.

Albanci koji žive u SAD, Kanadi, Francuskoj, Nemačkoj, Grčkoj, Italiji i Velikoj Britaniji takođe su organizovali proteste. Demonstranti zahtevaju da se projekat obustavi i žele da Rama podnese ostavku nakon 13 godina na vlasti.

Međunarodni mediji su takođe pohrlili u Albaniju da izveštavaju o neviđenim protestima, dok se Rama upuštao u sukob na „X-u“ sa američkim senatorom Bernijem Sandersom i iranskom vladom.

Ramino insistiranje da Albaniji trebaju strane investicije odražava ambiciju njegove vlade da zemlju pretvori u „Maldive Evrope“ – napor koji je već utrostručio broj posetilaca za samo jednu deceniju.

Više od 12 miliona turista posetilo je zemlju prošle godine, što je više nego četiri puta više od stanovništva zemlje. Taj masivni porast je dobio pohvale od UN Turizma, agencije Ujedinjenih nacija.

Ali brzina razvoja ima svoju cenu, jer luksuzni turizam stavlja sve veći pritisak na životnu sredinu, a donosi malo ekonomske koristi za svoje građane, prema rečima demonstranata, opozicionih političara i civilnog društva. Mladi Albanci napuštaju zemlju po najvećoj stopi u Evropi.

„Čvrsto verujem u održivi model razvoja“, rekao je za POLITIKO Silvio Gonzato, ambasador EU u Albaniji.

„Zato mi ponekad srce puca kada vidim šta je urađeno jer prepoznajem iste glupe greške koje smo napravili u Italiji, u drugim delovima Evrope, možda u Rumuniji. Zalagali smo se da ne možete ponovo tražiti od država članica da vam odobre 10-godišnje izuzeće od pravila EU u sektoru zaštite životne sredine, a zatim slediti model razvoja koji pogoršava probleme“, rekao je Gonzato.

Albanija je usvojila kontroverzne zakone o strateškim investicijama i zaštićenim područjima za koje ekološke organizacije i demonstranti kažu da su osmišljeni da podstaknu turistički sektor i otvore put projektima poput Kušnerovog. EU je upozorila da ako Tirana nastavi u ovom pravcu, njene šanse za zatvaranje poglavlja o zaštiti životne sredine mogle bi se još više smanjiti.

Gabrijel Švaderer, izvršni direktor kompanije EuroNatur, rekao je da je vremenski okvir vlade podstakao sumnje da Tirana pokušava da sprovede što više turističkih projekata pre nego što je pristupanje EU primora da se pridržava strožih ekoloških propisa.

„Veoma bih voleo da kažem i mislim drugačije, ali trenutno to sugerišu postupci vlade“, rekao je on.

U Valoni, Kušnerovi planovi za odmaralište nisu jedini kontroverzni projekti. Dalje u unutrašnjosti, preko lagune, aerodrom u Valoni je već postao simbol istog modela razvoja: projekti sprovedeni u osetljivim ekosistemima usred navoda o neprozirnim procedurama i favorizovanju.

Aerodrom je trebalo da se otvori 2025. godine, ali je odložen i sada je upleten u pravni spor između akcionara i albanske države. Kušner i njegova supruga takođe imaju planove da jedino ostrvo u zemlji, Sazan, pretvore u luksuzno odmaralište. Ali Agron Šehaj, koji sedi u svom pikapu sa stolicom za plažu nakon što je otišao na kupanje, kaže da niko u Valoni ne pozdravlja nijedan od njihovih planova.

„Želimo ovakvu prirodu, jer tako uživamo u njoj“, Šehaj pokazuje na Zverneca i Sazana.

„Sutra imate mogućnost da brodom odete do Sazana. Ako se izgrade odmarališta, nećemo moći da uđemo.“

Sudbina jedne nacije U Tirani, demonstranti to nazivaju najvažnijim trenutkom u Albaniji od pada komunizma 1991. godine. Njihovi plakati i skandiranja pozivaju na novu Albaniju koju vode ljudi svih uzrasta i društvenih slojeva, pokušavajući da povrate zemlju koja je još uvek ožiljena teškom tranzicijom od povučene komunističke diktature pod Enverom Hodžom do otvorene evropske demokratije.

„Mislim da je u poslednjih 30 godina ovo bio najveći trenutak za nas“, rekao je Emir Lećini, 21-godišnji demonstrant iz Tirane koji studira računarstvo. „Zato što je ovo prvi put da se ne plašimo da protestujemo, možemo da podignemo svoj glas i možemo da tražimo ono što je naše.“

Rekao je da protesti neće prestati dok premijer Rama ne podnese ostavku.

„Nećemo otići ako Rama ne ode. On sam može da odluči da li želi da ode. Ali nećemo nikuda otići dok ne napusti mesto premijera. Zaista jednostavno“, rekao je.

Broj demonstranata raste iz dana u dan, od prvih demonstracija 1. juna. Pokret se više ne bavi samo zaštićenim područjem Piše Poro-Narta, već i 35 godina frustracije albanskim udaljavanjem od komunizma – kojim su dominirala dva lidera: Rama i njegov prethodnik Beriša. Beriša, lider konzervativne Demokratske partije, vodio je Albaniju povremeno od kraja komunizma do 2013. godine i smatra se ocem demokratske Albanije.

Ali i on je sada meta demonstranata, frustriran postkomunističkim sistemom za koji kažu da je doneo decenije korupcije, niskih plata i tera Albance iz zemlje.

„Ovo me ne uznemirava“, rekao je Beriša o pozivima da bude zatvoren u intervjuu za POLITIKO. „Uvek morate da živite sa tim. Lišće ne bi trebalo da vas blokira da vidite prtljažnik. Prtljažnik je taj što traže da se Rama ukloni.“

Beriši, kome je zabranjen ulazak u Sjedinjene Države 2021. godine tokom Bajdenove administracije zbog onoga što je Vašington nazvao „značajnom korupcijom“, a kasnije mu je Velika Britanija zabranila ulazak zbog navodnih veza sa organizovanim kriminalom, rekao je za POLITIKO da je američko ograničenje ukinuto u četvrtak.

Beriša negira bilo kakvu krivičnu dela i tvrdi da su sankcije bile politički motivisane, povezujući ih sa Raminim odnosom sa milijarderom investitorom Džordžom Sorošem i njegovim sinom, Aleksom Sorošem, kao deo onoga što je opisao kao pokušaj da ga se ukloni iz politike.

„Došlo je direktno od Edija Rame i Džordža Soroša. Obojica su lobirali protiv mene“, tvrdio je Beriša. Soroš, istaknuti liberal i donator Demokratske stranke SAD, dugo je bio meta desničarskih grupa. Beriša je rekao da se protivi ekološkoj politici Ramine vlade, ali nije u potpunosti podržao demonstrante. „To nije naš protest, nismo ga sazvali“, rekao je.

Jorida Tabaku, poslanica i popularno lice u Berišinoj Demokratskoj partiji, takođe je glasno govorila o uništavanju prirode u Albaniji u njenoj težnji ka većoj turističkoj industriji.

„Oni praktično ubijaju konkurentsku prednost koju Albanija ima u turizmu – zemljište male površine, netaknute plaže, lepa mesta koja nisu uništena. Betoniraju svuda“, rekla je Tabaku za POLITIKO, pozivajući EU da izvrši veći pritisak na Albaniju.

„Ali ovo nije samo pitanje životne sredine; to je i pitanje konkurencije. Ne mogu direktno dodeliti ugovor jednoj osobi jer su bliski premijeru i nemaju odgovarajući proces“, rekla je Tabaku. Projekat ili ne projekat? Po nekim izveštajima, pritisak EU zbog rezervata prirode Piše Poro-Narta izgleda već je podstakao akciju.

Evropska komisija je tvrdila da im je albanski ministar zaštite životne sredine, Sofjan Jaupaj, rekao da je „ministar potvrdio da su građevinski radovi obustavljeni i da će se sprovesti sveobuhvatna procena uticaja na životnu sredinu za projekat u konsultaciji sa civilnim društvom“. Međutim, i Jaupaj i Rama negiraju ono što je rečeno Komisiji.

„Tokom onlajn sastanka 26. maja sa predstavnicima Evropske komisije, ministar Jaupaj je obavestio Komisiju da nije podnet konačni predlog projekta i da građevinske aktivnosti nisu započete jer nije odobrena građevinska dozvola“, rekao je portparol ministarstva za POLITIKO.

Rama, međutim, i dalje javno insistira da će se projekat nastaviti, izjava koja je naizgled u suprotnosti sa njegovom tvrdnjom da projekat ne postoji. Ali dokazi govore sami za sebe nakon posete zaštićenom području, gde su i dalje vidljivi cementni temelji ograda koje su uklonjene, zajedno sa putem izgrađenim kako bi se omogućio početak gradnje. Rama tvrdi da je put napravljen za tamošnju zajednicu. Ali Joni Vorpsi, ekolog u najstarijoj albanskoj ekološkoj nevladinoj organizaciji, PPNEA, ne veruje u Ramine komentare, pitajući: „Koja zajednica?“

„Nećemo imati više zaštićenih područja ako svi imaju novac da razviju svoju imovinu u zaštićenim područjima“, rekao je Vorpsi, dok se penjao do vrha brda u blizini predloženog odmarališta. Sa vrha, divlje ostrvo Sazan – gde Kušnerovi planiraju da izgrade još jedno odmaralište – vidljivo je u daljini, još uvek netaknuto.

Ali Vorpsi se plaši da ovakve scene neće potrajati osim ako albanska vlada ne promeni pravac. „Imaćemo samo gradove“, upozorava on.