Neprevaziđena Stana Avramović Karaminga Foto: Grad VranjePočetkom juna u Vranju, gradu koji se zahvaljujući pesmi našao među 66 drugih na Uneskovoj listi, održan je još jedan Festival Gradske pesme, pod sloganom „Oću da vi pojem vranjansko“, sa posebnom pažnjom na pesmopojku Stanu Avramović Karamingu, autorku legendarne pesme „Dimitrijo, sine Mitre“, kojoj je otkrivena spomen bista u centralnom parku.
Pesma „Dimitrijo, sine Mitre“ ispevana je 1919. godine. Stana Avramović Karaminga, pesmu je napisala i propevala na osnovu priče svoga oca Tome Karaminge.
Junak pesme, koju je ispevala gospođa Stana, je sestrić njenog oca Dimitrija. On je stanovao u blizini česme „Đerenke“. Bio je čorbadžijski bogat Vranjanac, trgovac i putnik koji se oženio jednom od najlepših devojaka u vranjanskoj čaršiji, po imenu Stana.
„Dimtrije je bio nežan i pažljiv muž svojoj ženi sa kojom nažalost nije imao poroda“, slušao je novinar Danasa, reči dr Momčila Zlatanovića, ovdašnjeg sakupljača istorije pesmopojanja koje će biti ovekovečeno u njegovoj knjizi „Narodno pesništvo južne Srbije“.
Osuda do smrti
Patrijahalno Vranje, za nemanje poroda nije imalo razumevanja kod Dimitrija. Nailazio je na osudu majke Bose, ali i lokalne čaršije koja je „plela“ intrige i terala po svome.
U takvoj situaciji i Dimitrije se menja. Stana ima nameru da se obesi.
„Stano, ćerko, kršni malko, kršni. Ne turaj konopac na gušu“, poslušala je Stana savet svoje prijateljica Sofke Banine.
Brzo je čaršija saznala da je Stana začela dete. Još jednom kao u nekoj čudesnoj i neverovatnoj priči, koju samo život može da dramatizuje, Stana je u četrdesetoj godini rodila dete, ali nije preživela porođaj. Umrla je uz plač novorođenčeta. Dimitrije se našao u potonuću tuge i potpunog životnog nesaglasja između dana i noći, posla i života, tvrde zemlje i visokog neba.
A onda je na sedmodnevnom parastosu svojoj ženi Stani dobio rečenicu od strica Tome: „E sad da znaješ… Ona je bila rodna, a ti nesi bija kadr da gu napraviš dete. Ti si kriv za sve…“.
Ponos je bio jači od reči. Dimitrije je na grobu žene Stane sebi pucao u glavu, prethodno izgovorivši reči: „Pored moje Stane, da me pokopate“.
Odjeknuo je pucanj iz pištolja. Smrt je krenula lančano po porodici Karaminga. Varoš je tugovala i prepričavala.
Česma „Đerenka“
To gradsko izvorište oko česme „Đerenke“ bilo je sastajalište devojaka i mladića, beleži istorija vranjske čaršije iz vremena pod Osmanlijskom okupacijom dugom 443 godine. Dimitrijeva majka, sumnjala je u Stanu, i govorila mu da često odlazi na „Đerenku“ po vodu i da ga vara sa drugim momcima.
Dimitrije je po predanju odgovarao: „Ako majko, ako majko, barem je ubava/Kad sam bećar bio, majko, porte sam ripaja/Porte sam ripaja,/Kroz Rudinu sam begaja, na Grudobran spaja …“. Zabeležio je dr Momčilo Zlatanović, neprevaziđeni beležnik pesmopojstva u ovom delu južne Srbije.
Smrt pesmopojke
Stana Avramović Karaminga umrla je februara 1969. godine. Od kuće u Beogradskoj ulici do Šapranačkog groblja ispratila su je tri sveštenika i trubački orkestar Bakije Bakića.
„Želela je da je isprate pesmom ‘Dimitrijo, sine Mitre’ koju je obožavala da peva do poslednjeg dana. Volela je da sluša ta izvođenja, često kritična prema izvođačima. Obožavala je interpretaciju Staniše Stošića, kome je dala ‘recept za pevanje'“, podseća unuka baka Stane, lekarka Sunčica Džikić.
U Gradskom parku u Vranju na ovogodišnjem Festivalu „Vranjske gradske pesme“, otkrivena je bista Stani Avramović Karamingi. Autentičnoj pesmopojki, koja je svojim glasom zaborav otrgla od tišine.
Bista je autorsko delo akademskog vajara Stanimira Pavlovića, koji je u Vranju kreirao i spomenike Bakiji Bakiću u naselju „Gornja čaršija“, kao i spoenik narodnom umetniku Staniši Stošiću, koji se nalazi ispred zgrade Narodnog muzeja u Vranju.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
