Djordje Kadijevic foto Radmila Radosavljevic– Zlatni pečat je nešto najviše što mogu da zamislim da mi se dogodilo tokom svih ovih decenija rada. Jer, ako sam ja u svojoj profesiji postigao da dobijem priznanje od Kinoteke koja nije samo srpska, a pitanje je da li Srbija više uopšte i postoji, to je za mene najveća čast – kaže za Danas legendarni reditelj Đorđe Kadijević povodom nagrade koja će mu svečano biti uručena 6. juna, na Dan Jugoslovenske kinoteke.
– Za mene posle Jugoslavije ne postoji ništa, i ovo što se zove Jugoslovenska kinoteka čini me posebno ponosnim, jer sam bio i ostao jugoslovenski reditelj. Rođen sam u Jugoslaviji, proživeo sam u njoj svoje najbolje dane i najviše sam tada uradio. Predstavljao sam Jugoslaviju više puta u zemlji i inostranstvu, i u njeno ime osvojio najveću moguću evropsku nagradu, Gran pri Evrope za TV seriju o Vuku Karadžiću. Vrlo sam ponosan što sada dobijam najveće priznanje Jugoslovenske kinoteke, i vrlo sam zahvalan na tome – ističe jedan od najznačajnijih predstavnika autorskog filma.
Kadijević se u svojim ostvarenjima, bez ideološke pozadine, bavio pre svega zabranjenim i skrajnutim istorjskim temama, kao što su kontrarevolucija, četništvo, i to kroz sudbine malih, običnih ljudi.
Režirao je oko dvadeset igranih i TV filmova i televizijskih serija – „Praznik“, „Pohod“, „Žarki“, „Pukovnikovica“, „Devičanska svirka“, „Štićenik“, „Beogradska deca“, „Aranđelov udes“…
Posebno mesto u jugoslovenskoj kinematografiji ima kao pionir horor žanra, a njegova ostvarenja „Leptirica“ i „Sveto mesto“ ubrajaju se u antologijska, i donela su mu važna priznanja, među kojima je Nagrada „Bela Lugoši” festivala Palić 2016. za izuzetan doprinos horor umetnosti.
„Leptirica“ je imala televizijsku premijeru 1973. godine, a i posle pet decenija smatra se jednim od filmova koji mogu da se mere sa dometima najvećih svetskih ostvarenja horor žanra.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
