Đorđe Marjanović: Čovek kome duh i pogled nikad nisu ostarili 1Foto: FoNet/Drako Cvetanović

Nekada ni godine duboke starosti ne mogu da ublaže žalost zbog odlaska retko dragih i posebnih ljudi kakvima pripada i Đorđe Marjanović, legendarni pevač zabavne muzike koji je preminuo u subotu u Beogradu u svojoj 90. od posledica korona virusa.

Bio je jedna od najvećih pevačkih zvezda u Jugoslaviji i pionir u spektakularnim nastupima koji do njegove pojave na sceni ovde nisu viđeni. Od svojih pesama, kako je svojevremeno u „Mladosti“ pisao tada mladi kritičar Slobodan Novaković, napravio je dramske uloge koje je interpretirao s estradnom lakoćom koristeći se živom mimikom. U Rusiji je bio senzacija, a ovde je prvi imao svoje fan klubove čiji su se članovi zvali „đokisti“.

Obožavaoci su ga toliko voleli da su organizovali demonstracije ispred Doma sindikata nakon takmičenja Zlatni mikrofon kada je izveo pesme „Zvižduk u 8“ i „Milord“ a nije pobedio. LJuti što je njihov junak, kako su smatrali, oštećen, okupili su se na tadašnjem Trgu Marksa i Engelsa, a današnjem Trgu Nikole Pašića negodujući. Da bi smirio „đokiste“ Đorđe se popeo na krov automobila ispred Doma sindikata i odatle pevao okupljenima.

Njegovom popularnošću, pogotovo u Rusiji je bila fascinirana i strana štampa (Newsweek, La Stampa…), koja ga je videla kao donosioca duha zapadne muzike u Sovjetski Savez, tačnije, u prostor iza gvozdene zavese. Đorđe Marjanović je o tome, doduše, imao drugačiji stav. Kako je govorio „zvanična sovjetska kritika videla ga je kao stvaraoca slovenske estradne umetnosti“ a uz to, kako je primetio, ovde su vladale predrasude da ondašnja sovjetska publika ne zna šta valja i da nije upoznata sa aktuelnim muzičkim trendovima.

Đorđe Marjanović rođen je 30. oktobra 1931. godine u Kučevu. Gimnaziju je završio u Požarevcu a potom je apsolvirao na studijama farmacije u Beogradu. Kad je napustio fakultet, izdržavao se kao statista, a kao pevač prvi put je nastupio na audiciji koju je organizovalo Udruženje džezista Srbije, posle čega je pevao na gradskim zabavama.

Prvu ploču „Muzika za igru“ objavio je 1959. godine za PGP RTB koja je za mesec dana prodata u 11.000 primeraka. Na Festivalu u Opatiji 1960. godine s pesmama „Raznosač mleka“ i „Prodavač novina“ osvojio je tri nagrade. Posle druge LP ploče „Mustafa“ iz 1962, razvijao je karijeru u Sovjetskom Savezu i učestvovao u skoro svim jugoslovenskim festivalima zabavne muzike kako što su: Beogradsko proleće, Pesma leta, Splitski festival, Zagrebački festival… Godine 1990. doživeo je moždani udar na sceni kao gost koncerta Lepe Brene u Melburnu nakon čega je izgubio moć govora. Kad se oporavio, na insistiranje obožavalaca i uprkos bolesti, održao je nekoliko koncerata pevajući na plejbek sa gostima, a od publike se oprostio 2004. godine na koncertu u Sava centru.

Hitove Đorđa Marjanovića kao što su „Devojko mala“ „Beograde“ i „Đavoli“ obradili su Idoli, Vampiri i Jarboli a u njegovom rodnom Kučevu 2003. Kulturni centar je nazvan „Đorđe Marjanović“. Ime centra je promenjeno 2020. u Dragan Kecman, a sin Đorđa Marjanovića, Marko Marjanović, tada je za Danas izjavio da veruje da se aktuelne vlasti na taj način obračunavaju sa njim jer je građanski aktivista koji otvoreno kritikuje politiku SNS-a.

Pre Džegera i Morisona

Vojislav Bubiša Simić, muzičar, kompozitor, dirigent i nekadašnji predsednik Udruženja kompozitora Srbije i Udruženja džez muzičara Srbije, kaže za Danas da je Đorđe Marjanović svojim pokretima na bini stvorio pevački šou.

– Bio je jedini pevač koji nije samo pevao nego i igrao i tako stvorio novi stil javnog nastupa, postao ovde prvi šoumen – kaže Bubiša Simić. Prema njegovim rečima, to je bilo vreme kada su postojali bolji pevači poput Lole Novaković i mnogi su ga kritikovali, govorili bi da ne zna da peva ili da nema veliki glas, ali je Đorđe bio fascinantan. – On je skakao po bini, bacao sako i imao fantastičan uspeh u Rusiji. Tamo su ga obožavali a ovde nije znao šta da radi sa tim parama i poklonima – podseća Simić. On dodaje da je Đorđe nakon moždanog udara otežano govorio ali da je posećivao džez koncerte. – Mnogo mi je žao jer je Đorđe bio mnogo dobar čovek – zaključuje Vojislav Bubiša Simić.

Akademik Dušan Kovačević kaže za Danas da je Đorđe Marjanović simbol druge polovine 20 veka.

– Kad izgovorite njegovo ime, setite se generacija i generacija koje su odrasle uz njegove pesme. Bio je prvi pevač koji je srušio stereotip pevača za mikrofonom u stavu mirno. NJegov „Zvižduk u osam“ je himna jedne davne mladosti. Đorđe Marjanović je izuzetan umetnik u svetu zabavne muzike i da li će proći makar jedan dan da ne ode neko od dragih ljudi u večnost – zapitao se Dušan Kovačević.

Ivan Ivačković, rok novinar i pisac, kaže za Danas da je popularnost Đorđa Marjanovića bila skoro na nivou Titove.

– Obožavateljke su Đorđu Marjanoviću pisale kako ga vole više od oca i majke. Takve rečenice čule su se još samo o Titu. Tačno je da je Đorđe kod nas uveo rokenrol duh – skidao je mikrofon sa stalka, skakao je i valjao se po bini, svlačio je sako i bacao ga u publiku – ali reći da je to činio prvi u Jugoslaviji, bilo bi nepotpuno i nepravedno. Puna istina glasi da je on sve ovo radio četiri godine pre Mika DŽegera i devet godina pre DŽima Morisona – ističe Ivačković. Prema njegovim rečima Đorđeva debi ploča „Muzika za igru“ je ujedno prva ploča sa zabavnom muzikom koju je objavila tek osnovana PGP RTB. – Prodata je u preko trideset hiljada primeraka – jedanaest hiljada u prvih mesec dana! – onda kada u Jugoslaviji nije bilo više od dvadeset hiljada gramofona. Prvi ulični protesti u SFRJ dogodili su se 1961, kada je Đorđe ostao bez nagrade Zlatni mikrofon. Skoro deset hiljada ljudi okupilo se kod Doma sindikata, nosili su ga na rukama do hotela Moskva. Tamo im je, dirnut, pevao sam, bez orkestra. U Sovjetskom Savezu bio je toliko popularan da je, recimo, na stadionu Lenjin imao petnaest uzastopnih koncerata. Čak je i američki Newsweek pisao o njegovoj tamošnjoj popularnosti. Uprkos toj silnoj slavi i uspesima, Đorđe je ostao topao, skroman i osećajan čovek. Jedne večeri smo zajedno slušali ruske pesme, još pamtim kako je brisao suze. Decenijama nam je grejao srce. Pripada onima najređima sa čijeg imena nikad neće spasti pozlata – zaključuje Ivan Ivačković.

Bitlmanija Milorda

Žikica Simić, rok kritičar, pamti da je Marjanović u njegovo vreme bio velika zvezda, nešto potpuno novo i neverovatno.

– Još u vreme dok sam bio dečak pamtim ga. Pamtim njegova gostovanja u Kragujevcu kad je to bilo slično onome što smo gledali kod Bitlsa na nekim gostovanjima – bitlmanija, pre nego što se ona desila u Liverpulu. Pamtim ga po pesmi „Milord“ koju je pevala Edit Pjaf, a Đorđe Marjanović je to pevao kod nas. Pamtim ga po njegovim nastupima koji su se razlikovali od drugih scenskih nastupa i pamtim taj spektakl koje pravio na svojim koncertima i oduševljenje koje je izazivao kod publike – podseća Žikica Simić

Siniša Škarica, legendarni urednik Jugotona, kaže za Danas da je Đorđe Marjanović bio velika zvezda u vreme kad je on odrastao i da je imao ključnu ulogu u njegovim muzičkim formativnim godinama

– Ja sam tada bio tad tinejdžer, 13 godina sam imao kad je izašao prvi album s „Zviždukom u osam“. Pjesma „Lazarela“ i druge numere na tom albumu su bile pravi hitovi. Neki su možda tada govorili da je antipjevač, a zapravo on je sigurno bio prvi moderan pjevač koji je donio nešto što smo u tim trenucima mogli čuti kod Italijana, kod Francuza ili u muzici Elvisa Prislija. On je bio pravi šoumen i pravi interpretator. Pjesme kao što su „Zvižduk u osam“ ili „Devojko mala“ su donosile novi zvuk . Kad ih slušam, ma kako nekom zvučalo čudno, meni su one evropska varijanta ritma i bluza. Neko ko bi uzeo danas pa izveo „Zvižduk u osam“ sa tim triolama i možda sa još malo modernijim pristupom otkrio bi pravu ritam i bluz pjesmu – smatra Siniša Škarica.

Muzičar Dejan Pejović Peja, nekadašnji član Vampira i grupe Familija, ispričao je za Danas kako je došlo do toga da Vampiri obrade pesmu „Beograde“, za koju je inače Đorđe Marjanović napisao i tekst.

– To veče je u Domu sindikata je bila organizovana manifestacija koja je bila povodom jubilarnog Beogradskog proleća. Pozvani su razni poznati bendovi koji su obrađivali pobedničke pesme i one koje su se slušale ranijih godina na ovom festivalu. Neki su ih birali, a neki su ih dobili. Mi smo dobili da obradimo pesmu „Beograde“ i to je za nas bila velika čast jer je Đorđe Marjanović jedan od pionira pop muzike na ovim prostorima. Kasnije sam imao čast i da nastupim zajedno sa njim u Skupštini grada a Marko, njegov sin, mi je prijatelj pa sam imao privilegiju da ga bolje upoznam. Đorđe je bio veoma prisan čovek, bez obzira na to kolika je zvezda i nikada nije odskakao od običnih ljudi. Do poslednjeg časa se interesovao za muziku iako ga je bolest dugi niz godina sprečavala da bude to čime se bavio. NJegov odlazak je veliki gubitak.

Muzičar i član grupe Jarboli Boris Mladenović rekao je za Danas da je bio uzbuđen kad je upoznao Marjanovića i da je on za njega pionir jugoslovenskog rokenrola.

– Rastužila me je vest o smrti Đorđa Marjanovića. Imao sam privilegiju da ga upoznam prilikom miksa pesme „Đavoli“. Sećam se blesavog uzbuđenja što pričam sa jednim od pionira jugoslovenskog rokenrola i njegovog vedrog, čak dečačkog duha u potpunom neskladu sa njegovim godinama i zdravljem. Posle smo se sreli još par puta na snimanju video spota za „Đavole“ i na jednom koncertu Jarbola u klubu Industrija kada je došao da nas sluša, to je bila velika čast. Čovek kome duh i pogled nikad nisu ostarili, tako ga se sećam – poručio je Boris Mladenović.

Nagrade i priznanja

U pola veka dugoj karijeri Đorđe Marjanović je dobio mnoštvo nagrada i priznanja: Zlatnu plaketu Beograda, Orden rada sa srebrnim vencem, Orden zasluga za narod sa srebrnim vencem, Orden rada sa srebrnim vencem u SSSR, Orden za učvršćivanje prijateljstva i širenje kulturnih veza između Jugoslavije i SSSR, Sretenjski orden trećeg stepena za naročite usluge u kulturnim delatnostima, Zlatni melos – nagrada za životno delo, 2015, Zlatni mikrofon Radio Beograda, 2016, Estradno muzička nagrada za životno delo Udruženja muzičara džeza, zabavne i rok muzike Srbije, 2018, Priznaje Nacionalni estradno-muzički umetnik od Saveza estradno-muzičkih umetnika Srbije, 2018…

Pozitivna energija, osmeh i vedrina

Potpredsednica Vlade Republike Srbije i ministarka kulture i informisanja Maja Gojković uputila je telegram saučešća povodom smrti našeg velikog muzičara Đorđa Marjanovića, u kojem je navela da je sa velikom tugom primila ovu vest: – Pamtićemo ga kao velikog muzičara, koji je uvek plenio pozitivnom energijom, osmehom i vedrinom na sceni. Tokom svoje karijere, duge više od pola veka ostavio je brojne hitove koji će ostati u sećanju generacijama koje su sa njima odrastale. „Zvižduk u osam“, „Plavo u plavom“, „Stidljiva serenada“, su samo neke od bezvremenih pesama po kojima ćemo ga večno pamtiti“ – navela je Maja Gojković.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

Jedno reagovanje na “Đorđe Marjanović: Čovek kome duh i pogled nikad nisu ostarili”

  1. Lep i istinit tekst o Đorđu uflekan je antrfileom o „saučešću maje gojković“.
    O legendi i neukaljanom čoveku, oglasila se u svemu i po svemu moralno, ljudski i profesionalno maksimalno ukaljana i u kičeraju ogrezla sns gojković.
    Ne može se ljaga sprati protokolarnim „saučešćem“ po partijskom zadatku radi sticanja političkih poena.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.