Dvorska izložba o diplomatskom radu kralja Aleksandra Drugog Ujedinitelja 1Foto: Kraljevski dvor

U postavci, koja se poklopila sa obeležavanjem 85. godišnjice kraljevog ubistva u Marseju, mogu se videti manje poznati detalji iz života kralja Aleksandra, njegove retko izlagane fotografija nastale između 1890. i 1934, kao i njegovi lični predmeti – maršalska palica rumunske vojske koju je dobio 1933. imenovanjem u maršalski čin i njegove naočare.

U katalogu izložbe ističe se da je zbog porekla i rodbine kralj Aleksandar (1888-1934) od rođenja bio u diplomatiji, jer mu je kum na kršenju bio ruski car Aleksandar Treći Romanov.

Kao dečak prisustvovao je venčanju svoje tetke, crnogorske princeze Jelene Petrović sa italijanskim prestolonaslednikom Viktorom Emanuelom Trećim. Kao prestolonaslednik srpskog trona, posle abdikacije njegovog starijeg brata Đorđa, bio je i na sahrani engleskog kralja Edvarda Drugog, kao i na krunisanju njegovog naslednika kralja DŽordža Petog. Takođe je bio i na krunisanju svog dede po majci, crnogorskog kralja Nikole Petrovića.

Školovanje u ruskim vojnim školama približilo ga je još više ruskoj carskoj porodici – zajedno sa predsednikom Vlade Nikolom Pašićem početkom 1914. isprosio je jednu od velikih kneginja Tatjanu Nikolajevnu, a kao regent i vrhovni komandant Vojske Kraljevine Srbije u Prvom svetskom ratu proširio je svoje vojne, političke i diplomatske veze.

Sticajem istorijskih okolnosti, regent, a od 1921. kralj Aleksandar nije postao ruski zet, ali je njegovo venčanje sa rumunskom princezom Marijom od Hoencolerna 1922. u Beogradu bio prvorazredni diplomatski i politički događaj.

O svemu tome govori ova izložba u Belom dvoru, a posebno mesto dato je kraljevom susretu sa američkim predsednikom Vudroom Vilsonom 1919, kao i svedočanstvu američke književnice Helen Keler o susretima sa kraljem tokom njenih putovanja po Kraljevini Jugoslaviji, o kojima je objavila više knjiga i reportaža u novinama u SAD.

Posebnu pažnju u postavci privlači ne samo državničko nego i lično prijateljstvo kralja Aleksandra sa prvim turskim predsednikom Mustafom Kemal pašom Ataturkom, kog je 1933. posetio u Carigradu.

Malo je poznato da su se zahvaljujući njihovom dogovoru mnogi obrazovani Muslimani iz Kraljevine Jugoslavije našli u turskoj administraciji, kao pomoć Ataturku. Tu su i kraljeve diplomatske veze sa Japanom, Bugarskom, Čehoslovačkom…, kao i detalji njegovog poslednjeg putovanja u Marsej 9. oktobra 1934, gde je ubijen.

U spoljnoj politici, kralj Aleksandar je, kako svedoči njegov savremeni biograf Dušan Babac, intenzivno radio na sklapanju međudržavnih odbrambenih saveza protiv država koje su težile reviziji Versajskog mirovnog sporazuma. NJegovom zaslugom stvorena je 1921. Mala Antanta – Savez Kraljevine SHS, Rumunije i Čehoslovačke.

Savez sa Francuskom sklopljen je 1927, a sedam godina kasnije, pred kraljevo ubistvo i Savez Rumunije, Jugoslavije, Turske i Grčke. Mnogi istoričari smatraju da mu je ovakva diplomatija i spoljna politika i došla glave.

– Moj deda kralj Aleksandar Prvi Ujedinitelj, bio je veliki vizionar, vladar koji je svoju ličnost i svoj život ugradio u temelje svoje države i na dobrobit svog naroda. Iako je upamćen kao veliki ratnik i vojskovođa, njegova životna misija bila je obezbeđivanje trajnog mira, stabilnosti i prosperiteta, kako za žitelje Kraljevine Jugoslavije, tako i cele Evrope i sveta… Mala Antanta i Balkanski savez država su njegove tvorevine, kreirane sa željom da ujedini narode Evrope pred nadirućom tamom ekstremističkih ideologija, koje su počele da cvetaju u Evropi početkom 20. veka. Stvaranje ovog saveza bila je njegova misija, u njih je ugradio i samog sebe i svoj život – rekao je princ Aleksandar na otvaranju izložbe u Belom dvoru koja će trajati do 17. oktobra.

Za posetu neophodna je prijava prestolonaslednikovoj Kancelariji.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.