Eskapistički „Meksikanac“ kao podstrek (VIDEO)

„Kao i obično, sanjam o tome da odem sa porodicom na selo. Ništa novo kod mene, znači, osim što me je ova korona učvrstila u ideji da ću da bežim u brda. Ne iz straha, već zato što mi je preko glave svega – i ove civilizacije i kapitala i demokratije i medija i svega ostalog… Verujem da je to osećaj koji se javlja kod većine ljudi“, kaže Kolja o nadahnuću za pesmu.

Prema njegovim rečima, iza snimanja samo „Meksikanca“ u ovom trenutku nema „neke specijalne strategije“, već je, nakon što je pesma bila gotova, odlučeno da se ne čeka na novi album i „neka, kobiva, bolja vremena“, jer „ovo je najbolje vreme za ovu pesmu“. Uz to, video ( snimljen u stanu, telefonom ) koji prati „Meksikanca“, kaže Kolja, „nije spot, već mali podstrek ljudima da izdrže kućnu izolaciju, jer, u suštini, ništa nam bitno ne fali… Osim pameti“. Na pitanje može li se „Meksikanac“ shvatiti kao mala posveta Jugomeksikancima, osobenom hibridnom muzičkom žanru pedesetih i šezdesetih godina u komunističkoj Jugoslaviji?

Pejaković odgovara:

„…Sećam se toga dobro, bilo je nekog šarma u tome, neke radosne tuge u tim pesmama… Pozdrav za Mehiko!“, kaže Kolja.

Dodavši svom pevanju i sviranju gitare ovaj put i usnu harmoniku, Pejaković je snimio „Meksikanca“ po običaju u produkciji Vojislava Aralice koji je radio i aranžman i svirao gitare, dok je za klavijature bio zadužen Ivan Aleksijević. Kontrabas je svirao Milan Pavković, a bubnjeve Saša Ranković. Pesma je snimljena tokom februara i marta u beogradskom studiju Siena, uz snimateljku Sanju Đuričić.