Francusko dovodi žive autore u škole, a naše Ministarstvo kulture nije došlo ni na konferenciju

Uvodnu reč imala je profesorka Milena Dragićević Šešić, a zakljulak sa izlaganja bi bio da je mali broj instrumenata kulturnih politika aktivan u našoj zemlji.

Predstavnica Francuskog nacionalnog centra za knjigu CNL Regine Hatchondo istakla je kako se u njihovoj zemlji pruža podrška „knjizi“.

Prema njenim rečima, pod podrškom se podrazumeva sve – od omogućavanja boravka autora na fesitvalima, do pomoći nezavisnim knjižarama, kao i zakona o jedinstvenoj ceni knjige, kojim se trgovac obavezuje da knjigu prodaje po ceni koja ne devalorizuje izdavača, bilo da se prodaje online ili u super marketu.

– Sve više istraživanja ukazuje na to da gledanje u ekran smanjuje mogućnost empatije i sposobnost izražavanja i zato je neophodno smanjiti vreme provedeno ispred ekrana – istakla je ona. Naravno, čitanje ima suprotan efekat.

Hatchondo je potom objasnila kako se u francuskim školama vrši promocija književnosti – organizuju se masterklas predavanja živih autora (književnika), koji sa đacima pišu i čitaju.

U pitanju su časovi crtanja, teatra, čitanja poezije, ali i istorije, pojašnjava. Autori su takođe prisutni i na letnjim kampovima gde deci drže radionice.

Hatchondo je izdvojila i „Noć čitanja“, stipendije za prevodioce, podsticaje izdavača da autore učine vidljivim, kao samo neka od primera pozitivne prakse u Francuskoj.

Nicolas Roch predsednik Kancelarije za međunarodno izdavaštvo Francuske BIEF, objasnio je da je to organizacija koja se trudi da njihova dela i ilustracije putuju svuda po svetu, što im zapravo dobro i ide, jer je francuski drugi najprevođeniji jezik u svetu.

Organizacija seže 150 godina unazad, sa središtem u Parizu i ciljem da prodaju, izvoze i prodaju prava na predvod u inostranstvu.

Njihovim članovima – francuskim izdavačima nude mogućnost da budu prisutni na velikim svetskim inostranim događajima i manifestacijama koji se tiču književnosti, ali i to da budu prisutni zajedno, što dalje vodi u susrete i mogućnosti za buduće saradnje – povezivanje profesionalaca, od autora do prevodioca preko stranih izdavača.

– Radimo za sve izdavače – male i velike i kroz sve ove godine smo omogućili da se Francuska probije na međunarodni nivo – zaključio je Roch.

Bora Babić direktorka izdavačke kuće Akademska knjiga istakla je da je od kolega koji su pre nje govorili dobila sliku kako u jednoj uređenoj zemlji funkiconiše kultura. Pre svega knjiga i izdavaštvo.

Povodom rada Udruženje profesionalnih izdavača Babić je kazala da ono radi sličnu stvar kao i BIEF, ali uvek pokušavajući da nađu novac preko donatara ukoliko žele negde da nastupe na Sajmovima knjiga.

Ona se prisetila toga koliko se knjiga prevodilo za vreme Jugoslavije.

– Ta tradicija prevođenja se u Srbiji nastavila, ali daleko manje, zato što je naše tržište smanjeno u odnosu na nekadašnju zemlju, ali i zbog toga što su tiraži pali. Jednostavno, ne možete ekonomski poslovati ako ne dobijete određenu podršku – primetila je Babić i dodala – Meni je žao što danas sa nama ne vidim predstavnike Ministarstva kulture, bilo bi značajno da su oni prisustvovali ovom sastanku.

Inače, u zvaničnoj najavi Okruglog stola jedan od navedenih sagovornika jeste bio i predstavnik Ministarstva kulture, ali se niko iz ministarstva nije obratio.