Goran Marković: Osamdesete su laka vremena, danas imamo ogoljeni fašizam 1Goran Marković Foto: Stanislav Milojković

U kadru su još i nastavnica biologije Kristina, koju blistavo tumači Olivera Marković i prosvetni inspektor Miroslav Savić koga igra Bogdan Diklić. Celo ovo kultno ostvarenje Gorana Markovića se sastoji od niza tragikomičnih momenata koji se dešavaju u jednoj osnovnoj školi. U njoj se priprema priredba povodom odlaska u penziju čistačice Keve, a taj događaj, kao i tužba profesorke engleskog protiv svog kolege samo su povod da upoznamo zamršene odnose u kolektivu i to sve tokom jednog dana. Film „Majstori, majstori“ nazvan je po prvom stihu pesme „Majstori u kući“ pesnika Aleksandra Sekulića. Povodom 40 godina ovog filma u Dvorani Kulturnog centra Beograda u utorak, 25. februara u 18 sati biće upriličena njegova projekcija, a od 19:30 i razgovor s ekipom filma.

*Kako je došlo do filma „Majstori, majstori“, ideje da se on snimi, i zašto ste izabrali da se cela drama odvija u školi?

Hiljadu devetsto osamdeste godine je grupa mlađih autora odlučila da izađe iz klasičnih, državnih producentskih kuća i osnovala je nezavisnu produkciju. Firmu smo nazvali Art film 80. Dobili smo od Dragiše Đurića, bivšeg direktora Avale filma a tadašnjeg direktora parkirališta i garaža, tri prostorije u dvorišnom delu kuće u Knez Mihailovoj. Svako od nas je doneo po neki komad nameštaja i kupili smo tri fotografije Josipa Broza (po zakonu, u svakoj kancelariji morala je na zidu stajati njegova slika) i od parket lajsni (nismo imali pare za uramljivanje) napravili okvire za te fotografije. Onda smo seli i počeli da smišljamo šta da radimo. Aca Stojanović, producent i direktor nove kuće, tražio je da svako od nas predloži nekakav projekat. Ja sam imao samo tu pričicu o čistačici u jednoj školi koja odlazi u penziju, a kako niko drugi nije imao ništa bolje rešili smo da to snimimo. Tekst sam napisao za manje od dve nedelje. Ušli smo u produkciju bez igde ičega, sa nešto trake i uz besplatno učešće svih, od mene do glumaca. Ljubaznošću direktorke, dobili smo školu „Đorđe Krstić“ na Julinom brdu za snimanje vikendom i noću, kada nema đaka. Snimili smo film za osamnaest dana, uglavnom noću. Montirao sam ga četiri meseca, po dvanaest sati dnevno. Toliko o ideji da se taj film snimi.

*Kakav je bio vremenski kontekst u kojem je nastajao i u kojem je prezentovan ovaj film? Navodi se 1980. godina. Da li je to bio momenat kada je rigidnost ondašnjeg sistema u kulturološkom smislu postala labavija ili trenutak kada ga je trebalo još više braniti?

Osamdesete godine su predstavljale, po meni, završnicu pada Jugoslavije. Sve je počelo 1968. studentskim nemirima i eksplozijom u bioskopu 20 oktobar. Na to se nadovezala sramotna epidemija Variole vere 1972. i sve je lagano počelo da se klima. U vreme snimanja „Majstora“ bilo je jasno da je hipokrizija opšta karakteristika društva u kome smo živeli. Ja sam instinktivno birao male, zatvorene sredine kao manekene društva uopšte. I u „Specijalnom vaspitanju“, „Majstorima“, „Verioli veri“, i tako dalje.

Goran Marković: Osamdesete su laka vremena, danas imamo ogoljeni fašizam 2
Foto: Rade Samardžić

*Našla sam negde podatak da je film bio ili mogao biti zabranjen. Da li je to tačno i da li su postojali bilo kakvi problemi u vezi sa ovim filmom odozgo?

Zamislite, „Majstori, majstori“ je jedno vreme stvarno bio zabranjen. Zbog vređanja lika prosvetnih radnika. Bili smo očajni. Onda se glumac Mića Tomić setio da poznaje visokog partijskog rukovodioca, zaduženog za kulturu, Najdana Pašića koji je došao na sledeće zasedanje cenzure (bilo je to u Malom Odeonu) i spasao film jednim odmerenim i pametnim nastupom. Film je oslobođen ali su i dalje svi bili prema njemu neprijateljski raspoloženi. Tek kasnije je doživeo pun uspeh. Ima tu jedna pikanterija: taj sjajni čovek, Najdan Pašić, je deda Marka Đurića. Fizički unuk neodoljivo podseća na dedu ali, nažalost, po svemu ostalom se razlikuje…

*“Majstori, majstori“ je praktično rađen bez budžeta, ekipa filma, uključujući i glumce, radila je bez honorara, iz entuzijazma.

Da, svi su radili to sa nekim posebnim užitkom. Ja sam dozvoljavao mnoge improvizacije, bilo mi je stalo da se, kad svi rade besplatno, i to noću, bar svi dobro zabavimo. I stvarno nam je bilo lepo. Teško i slatko.

*Iako je film rađen sa veoma skromnim sredstvima, on je pun života. S tim u vezi, slušala sam razgovor Srdana Golubovića i Srđana Vučinića, koji imaju tezu da ste vi s „Majstorima“ zapravo anticipirali ono što je danas novi rumunski film. Šta mislite o toj opservaciji ?

Moguće je, mada ja slabo poznajem rumunski film. Uopšte, sa godinama sve manje gledam filmove. Ipak mislim da su Majstori moj „najčeškiji“ film. Nisam sa tim računao, tako je samo od sebe ispalo.

*Da li u ovom filmu ima i onoga što ste vi lično iskusili tokom svog školovanja, da li su neki likovi inspirisani vašim profesorima?

Ne. Moje školovanje je bilo drugačije. Ali moj saradnik na scenariju, pokojni Miroslav Simić, sa kojim sam sarađivao na „Specijalnom vaspitanju“, bio je pun pikanterija o profesorima. Onda, tu su bili i glumci koji su mnogo toga doneli i izmislili. Kažem, bila je to kolektivna zabava. Neponovljiva.

Goran Marković: Osamdesete su laka vremena, danas imamo ogoljeni fašizam 3
Miodrag Andrić (Ljuba Moljac)  Foto: Rade Samardžić

*Da li bi danas bilo moguće snimiti ovakav film?

Naravno. Sada je digitalna era. Možete film snimiti i telefonom. Ali ono što je suština to su – ideje. One su ključ. I ljudi okupljeni oko ideja. Ako toga nema ništa ne vredi.

*Kako vidite povezanost i značaj ovog filma sa aktuelnim trenutkom i, ako uzmemo da su majstori metafora za neku vrstu intrudera, ko su za vas ti „majstori“ danas?

Ovo su mnogo ozbiljnija i gora vremena nego osamdesete prošlog veka. Tada smo se izražavali metaforama i alegorijama a danas prosipamo žuč i psovke. Onda smo imali protivnika koji je dopuštao štošta, pa i finansirao umetnička dela koja su ga kritikovala, a danas ispred sebe imamo ogoljeni fašizam, oličen u sprezi države i kriminala. Ono su, u poređenju sa današnjim bila laka, operetska vremena.

*Kakvo mesto za vas lično ima film „Majstori, majstori“ u odnosu na dosadašnji opus i da li biste podelili sa čitaocima Danasa neku anegdotu/priču sa snimanja ovog filma?

Ovaj mali film je kod publike, u neku ruku, postao najomiljeniji od filmova koje sam radio. Kako se to dogodilo, ne znam. Valjda je u pitanju atmosfera u kojoj je stvaran. U njemu se pojavljuju moji omiljeni glumci, moji roditelji, radili su ga najbolji prijatelji. To je neponovljivo, događa se jednom u životu. Jedna anegdota: kako smo radili u školi u koju su nas pustili besplatno, ja sam scene u menzi, u kojima se Mira Banjac pošteno zabavljala, nastojao da sakrijem od pravih kuvarica, bojeći se da će se one uvrediti likovima koji liče na njih. Zamolio sam, pod nekim izgovorom, da se menza isprazni ali Mira više nije mogla da igra! Kuvarice su joj iza kamere bile publika i bez njih ona nije želela da nastavi.

*Da li vi sami, gledajući ovaj film posle četiri decenije, nailazite na neka mesta koja referišu na aktuelnu stvarnost?

Hipokrizija. Samo što je ona bila, kao što rekoh, salonska a ova današnja je surova, ubitačna. Ovo su olovna vremena…

Smešna strana tužne stvarnosti

Na pitanje da li je scenom u kojoj Berček govori stihove pesme „Majstori u kući“ a Zoran Radmilović na to replicira želeo da poentira iščašenost tadašnjeg sistema ili da da univerzalnu sliku odsustva komunikacije, uopšte mogućnosti razmene među ljudima ovde, Goran Marković odgovara: – Kada tako to protumačite onda mi se čini mogućim. Ali kada nešto pišete i snimate onda ne mislite o takvim stvarima. Pre svega sledite instinkte. I, u ovom slučaju, tražite smešnu stranu tužne stvarnosti.

Upitan postoji li neka replika ili scena u filmu koju posebno voli, sagovornik Danasa kaže da ih ima nekoliko ali da najviše voli Berčekov cinizam i nastupe Ljube Moljca – Naročito volim cinizam profesora koga igra Aleksandar Berček. Ili gluposti koje izvaljuje Ljuba Moljac – kaže Marković.

Razgovor

U razgovoru koji će biti organizovan nakon projekcije filma „Mastori, majstori“ učestvuju: reditelj Goran Marković, direktor fotografije Milan Spasić Papi, kompozitor Zoran Simjanović i glumci Snežana Nikšić, Mira Banjac, Mirjana Karanović, Tanja Bošković i Bogdan Diklić. Razgovor će moderirati Maja Medić koja je priredila izložbu fotografija sa snimanja ovog kultnog filma, poznatog, između ostalog, i po sjajnom glumačkom ansamblu koji pored navedenih čine još: Semka Sokolović-Bertok, Predrag Laković, Milivoje Mića Tomić, Olivera Marković, Zoran Radmilović, Pavle Vuisić, Aleksandar Berček, Stojan Dečermić, Miodrag Andrić (Ljuba Moljac), Rade Marković, Dobrila Ćirković, Branko Cvejić.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.