Foto: BETAPHOTO/ AGENCIJA KOMUNIKART

Ovo pitanje su isprovocirala dva filma koja su se od početka našla u središtu 66. Pulskog filmskog festivala – „General“ Antuna Vrdoljaka, koji je premijerno i uz vatromet otvorio smotru, i „Dnevnik Diane Budisavljević“ Dane Budisavljević koji je trijumfovao na njenom kraju. Oba filma, svaki na svoj način, govore o prošlosti i vazda složenim odnosima između Srba i Hrvata, pa je i to kakvu će odluku doneti Žiri festivala čekano ne samo kao sud o najboljem umetničkom ostvarenju, nego i kao stav o tome kakvu politiku zastupa i kojem će putem dalje ići hrvatska kinematografija.

Jurica Pavičić, kritičar hrvatskog Jutarnjeg lista, u svom tekstu zanimljivo je opservirao čitavu situaciju. Film „General“ je ocenio kao „skupi i na nesreću pristaša vrlo loše napravljeni hagiografski spektakl o popularnom zapovjedniku iz domovinskog rata, a na drugoj strani tezulje“, kaže Pavičić, „je „Dnevnik Diane Budisavljević“ igrano-dokumentarni hibrid koji se apotekarski točno, odmjereno i suspregnuto bavi najmučnijim i najsramotnijim razdobljem hrvatske povijesti, ali tako da slavi herojstvo čiste dobrote.“

Prema Pavičićevim rečima, svima koji su bili u Puli bilo je jasno da se tu zapravo radi o dva modela razvoja tamošnje kinematografije.

„Po jednom, kinematografija bi morala proizvoditi patriotske epopeje i filmove koji perpetuiraju vladajuću ideologiju, udvarajući se pučkim mitovima i sustežući se od svake kritike. Po drugom, kinematografija bi morala otvarati teške teme, biti kritički korektiv, zauzimati poglede na stvari koji nisu uvijek popularni, tražiti drame i zaplete tamo gdje se ne sviđa svima“, skreće pažnju Pavičić.

NJegov utisak o konferenciji za medije koju je sazvao žiri festivala jeste da je atmosfera na njoj bila poput „navijačkog delirija“.

„… Dok je žiri proglašavao jednu nagradu za drugom, ozračje u dvorani je izgledalo kao na košarkaškoj utakmici na kojoj domaća ekipa u zadnjoj četvrtini trpa tricu za tricom. Kad je žiri proglasio da su dvije glavne nagrade – za najbolji film i režiju – pripale „Dnevniku Diane Budisavljević“, prisutni su novinari, producenti, režiseri i glumci s nogu aplaudirali. Pobjednici festivala Dani Budisavljević aplaudirali su i kolege, pa čak i režiseri i producenti čiji su se filmovi nadmetali za iste nagrade. U filmskom svijetu punom sujeta i ljubomora to je rijedak prizor. A pošto filmaši očito nisu preko noći prestali biti sujetni i ljubomorni, posve je jasno da je ovdje bila riječ o nečem drugom“, ocenio je Jurica Pavičić u svom tekstu.

– Prvo, „General“ je projekat od velikog nacionalnog značaja za Hrvatsku i u njega je uloženo rekordnih tri miliona evra što je nezapamćen budžet u ovoj državi, tako da je postojao pritisak da se taj film gurne u prvi plan a, naravno, gde drugde nego na najvećem filmskom festivalu u Hrvatskoj – kaže za Danas Đorđe Bajić, filmski kritičar. Prema njegovim rečima, prvo je pokušavano da se „General“ plasira na velikim festivalima, a kada to nije uspelo, ostala je Pula.

– Mislim da su panično hteli da uguraju film na neki od festivala tipa Kan, Venecija, Berlin, pa čak i na neke manje, ali se to nije dogodilo zato što „General“ očito nije zadovoljio umetničke kriterijume. Varijanta sa premijerom otvaranja Pule jeste verovatno bila da se spase obraz tom filmu i da mu se da dodatni legitimitet – smatra Bajić

On kaže da „Generala“ nije gledao i da to jedva čeka da bi mogao o njemu da piše ali da mu nešto govori i ocena njegovih kolega iz Hrvatske.

– Ono što sam pročitao i što su napisale moje kolege iz Hrvatske koje dosta cenim jeste da je „General“ veoma tanak film u svakom smislu, pre svega umetničkom, i da je nekorektan prema Srbima – kaže Bajić, dodajući da je ovaj film dobio tri Zlatne arene – dve za najbolju žensku i mušku epizodnu ulogu i Zlatnu arenu za najbolje specijalne efekte.

Prema Bajićevim rečima, kritičari se slažu da je nagradu za ovu poslednje navedenu kategoriju film zaslužio ali da je sve zajedno to „veoma skroman skor za ostvarenje u koje je toliko puno uloženo, koje je s toliko pompe promovisano i koje je sama predsednica Hrvatske hvalila na sav glas“.

Na pitanje kako vidi pobedu filma „Dnevnik Diane Budisavljević“ naš sagovornik odgovara da se i u Srbiji i u Hrvatskoj često stvara tenzija na relaciji građana iz obe države.

– U Hrvatskoj je to još aktuelnije i još prisutnije. Filmove, ponavljam, nisam gledao, ali po onome što sam pročitao drago mi je da je pobedio ubedljivo bolji film. Bila bi velika nepravda da je drugačije ali je i to deo festivala. Nepravde se događaju na festivalima kao i u životu, ali mislim da je Pula sačuvala svoj obraz i zadovoljan sam kako se sve na kraju završilo – zaključuje Đorđe Bajić .

– Pulski festival je ipak, kad se sve sabere i oduzme, manifestacija publike i filmskih stvaralaca. To nam govori pogled unazad. Čega se sećamo od pre pet, deset ili koliko god godina? – kaže za Danas Tatjana NJežić, novinarka Blica, koja je bila na 66. Pulskom festivalu. Ona skreće pažnju da to ne znači da politički pritisak ne postoji, i to ne samo na Pulski festival, nego na razne kulturne manifestacije u čitavom regionu.

– No, ti pritisci (kolika god da im je cena ili šteta kojom rezultiraju) brzo odu, što bi Basara rekao, u ropotarnicu istorije, a ostaje ono što je vredelo – ističe NJežić. Ona skreće pažnju da su u momentu političkih pritisaka „filmske kuhinje, a posebno medijske ujdurme, te koje stvaraju utisak da su najvažnije na svetu“.

– Ukratko, kada je reč o ovogodišnjem Pulskom festivalu: „General“ je pre svega problematičnog kvaliteta. Film „Dnevnik Diane Budisavljević“ je, po rečima znalaca kojima se veruje, vredno umetničko delo. NJihova politička konotacija je drugo i makar za nijansu manje važno pitanje. Uostalom, pobedio je bolji film – konstatuje NJežić, dodajući da je njoj bilo posebno iritantno kako su srpski mediji „pratili“ Pulu.

– Gotovo po pravilu, bez da su gledali film(ove) – zaključuje Tanja NJežić.

– Mi imamo i svoju muku i filmsku i širu pa nam je zato malo teže da razumemo priču o Pulskom filmskom festivalu, jer se za njeno sagledavanje mora uzeti više stvari u obzir – skreće pažnju filmski kritičar Zoran Janković. On kaže da ove godine Pulu bojkotuje struka i da je to samo jedan od simptoma krize hrvatskog filma.

– Pula je i ove godine primer tihog bojkota hrvatskog filmskog esnafa budući da su takva udruženja okrenula leđa Puli, ali je ona i dalje pozicionirana kao nacionalni festival i najsveobuhvatniji pogled na hrvatsku filmsku produkciju. „General“ je mogao da se pojavi i prošle godine, ali se čekalo na neku, u međunarodnom kontekstu, povoljniju situaciju. Čak nekoliko filmova nije bilo na Puli da bi izbeglo direktan sudar sa „Generalom“. Ove godine je to bio Matanićev film – kaže Janković

Na opasku Danasa da je Dalibor Matanić zajedno sa Brankom Šmitom u Hrvatskom audiovizuelnom centru (poput našeg FCS-a) podržao „Generala“ naš sagovornik se slaže da je „priča mnogo isprepletenija nego što se to nominalno čini“.

– Postoji odijum esnafa prema direktoru festivala u Puli koji je već skoro 20 godina na toj poziciji ali na kraju uvek neko ode na festival i da mu legitimitet. Kada govorimo o tome čija je Pula, rekao bih „svačija“. Ako je „General“ zaista film HDZ-a koji je vladajuća vrhuška, onda verovatno ima i filmova koji dolaze sa drugog pola – smatra Janković. On kaže da je „General“ verovatno loš film, ali da je i ostrašćenost koju je on probudio doprinela pobedničkom ostvarenju da zablista.

– „General“ jeste problematičan film po hiljadu osnova, ali mislim da je i ta ostrašćenost pomogla „Dnevniku Diane Budisavljević“ da do te mere zasija.

Janković tvrdi da se, bez obzira na to što je Vrdoljak poslednjih 30 godina uključen u Hrvatsku demokratsku zajednicu, ne sme zaboraviti njegov rad iz ranije karijere kada je napravio neke od klasika jugoslovenskog filma kao što su „Kad čuješ zvona“ i „Deps“.

– Bio je odličan i kao glumac, a zanimljivo je da je najznačajnije uloge ostvario u srpskim filmovima. Takođe, za celu priču je važno da je u Istri, očito, drugačija politička klima spram same uprave festivala – zaključuje Zoran Janković

– Nema festivala na kome, pre nego on počne, ne krenu i kladioničarske varijante ko bi mogao da bude pobednik – da li zbog toga što je tu uloženo mnogo para ili što se bavi nacionalnom temom, da li zbog toga što je to veliki reditelj koji se ponovo vraća u kinematografiju. To je oduvek poznata društvena igra i ona je izraženija kad su domaći festivali u pitanju – ukazuje Radoslav Zelenović, direktor Festivala evropskog filma Palić.

On podseća da su mnogi naši festivali sačinjeni od filmova koji su već prikazani, koji već s nekim predubeđenjem ulaze u konkurenciju.

– Konačnu reč ima žiri. Vama nagrade mogu da se dopadaju ili ne dopadaju, ali žiri koji je u tom trenutku odabran da procenjuje taj deo filmske produkcije misli tako kako misli. Međutim, pretpostavka da film, zbog političkih potreba, samim tim što dolazi na festival, čini toj manifestaciji i da zato treba na njoj i da pobedi, kod članova žirija festivala – ako to jesu – ne prolazi. Pula je primer za to – zaključuje Radoslav Zelenović.

Recidiv

– Odlaskom Hrvoja Hribara s čelne pozicije HAVC-a pre nekoliko godina hrvatski film je zapao u krizu. Izlazi sve manje filmova, usporila se konkursna dinamika, manjinske koprodukcije sa Srbijom su sve ređe usled nove postavke. Sada je Kris Maričić novi direktor HAVC-a a „General“ je recidiv krupnih potresa u hrvatskom filmu još od pre nekoliko godina – ocenjuje filmski kritičar Zoran Janković za Danas.

„Odnarođena elita – po svome“

Jurica Pavičić u svom tekstu iznosi pretpostavke o tome kako će se odluka žirija festivala o najboljem filmu odraziti u društveno-političkom smislu.

„Sa konzervativnog krila hrvatskog društva i politike sad će vjerojatno krenuti prigovori da je ‘odnarođena elita’ hribarovske kinematografije ‘nastavila po svome’ i da daje nagrade ‘jugočetničkim narativima’ i svojim liblinzima u zatvorenom krugu uhljeba i klijentista. No, teško se svađati s činjenicama, a činjenice govore da su ‘Dnevnik Diane Budisavljević’ najboljim filmom proglasila četiri potpuno odvojena glasačka tijela nejednake brojnosti, podrijetla i kompetencije“, navodi Pavičić.

Povezani tekstovi