Foto: Privatna arhivaPre dva dana je preminuo vojvođanski kompozitor i orguljaš Svetozar Saša Kovačević (Žabalj, 1950). Sahrana će biti sutra, u sredu, 21. septembra u 13 časova na Almaškom groblju na kom je sahranjen i Isidor Bajić, začetnik savremenog muzičkog stvaralaštva u Vojvodini.
Kako opisati još jedan odlazak, još jednog renesansnog novosadskog stvaraoca? Iza koga ostaje veliki umetnički rad, ogroman pedagoški rad i ono najvažnije što može ostati iza čoveka – dubok trag u ljudima koji su imali privilegiju da na bilo koji način sarađuju sa njim, da slušaju njegovu muziku, njegovo sviranje… A njih je mnogo, veoma mnogo.
Među njima je i muzikolog Dušan Mihalek, dugogodišnji muzički urednik u Radio Novom Sadu u periodu pre devedesetih kada je pred raspad Jugoslavije otišao u Izrael gde i danas živi.
“Saša Kovačević je jedan od najtalentovanijih muzičara koje sam u životu sreo. Pored apsolutnog sluha, imao je sposobnost da začas zapamti bilo koju melodiju, da virtuozno svira na instrumentima sa dirkama, pa čak i samo na crnim dugmićima harmonike – i levom i desnom rukom. Na mukotrpnom putu do zvanja profesora Akademije umetnosti svirao je, podjednako uspešno, i na svadbama i u kafanama, bio korepetitor pevačima i baletanima u SNP, kao i mladim budućim glumcima. Bio je prvi od novosadskih momaka koji je još 60-tih godina prošlog veka krišom odlazio u crkve, učeći da svira orgulje. Bio je i na kursevima za rekonstrukciju orgulja i nastojao da se mnogi ovi instrumenti obnove po katoličkim i protestantskim crkvama Vojvodine. Imao je zbog toga i problema sa, tadašnjim, vlastima”, zapisao je, između ostalog, Mihalek.
Kako opisati čoveka koji je nagrađen srebrnom medaljom za dostignuća na polju ekumenske muzike, koga je IBC – Internacionalni biografski centar u Kembridžu, Engleska, uvrstio u publikaciju 2000 inostranih intelektualaca za 21 vek?
Čoveka koji je komponovao Misu ekumeniku? Koji je razmišljao Bahovski?
Kompozitorski opus Svetozara Saše Kovačevića obuhvata više od 300 kompozicija duhovne muzike, solo pesme, instrumentalne i scenske muzike, kamerne i simfonijske muzike.
Bio je nadareni improvizator koji je kreirao atmosferu gala večeri na najvišem diplomatskom nivou, kao i na kafanskim terevenkama na kojima su mnogi obeležili važne životne događaje.
Dovoljno je bilo reći “Svirao je Saša” i da svi znaju kakva je veličanstvena atmosfera stvorena te večeri. Bilo da je reč o velikom koncertu u Sinagogi ili nekoj proslavi.
Na Univerzitetu u Mariboru, a povodom 30 godina ove najviše obrazovne institucije kao predstavnik Srbije prezentovao je svoj referat o ekumenizmu u muzici sa osvrtom na autorsko delo “MissaOecumenica” na internacionalnom simpozijumu “Religija i evropske integracije” pod pokroviteljstvom Evropske Unije, Evropske Akademije nauka i umetnosti iz Salzburga i Dunavske rektorske komisije.
Nižu i Srednju Muzičku školu odsek teoretsko nastavnički i instrumentalni (harmonika) završio je u Novom Sadu u Muzičkoj školi “ Isidor Bajić”. U Beogradu na FMU završio je I stepen muzičke pedagogije. Kompoziciju je studirao na FMU u Beogradu u klasi akademika prof. Vasilija Mokranjca, zatim na Akademiji umetnosti u Novom Sadu u klasi akademika prof. Rudolfa Bručija a diplomirao je na Akademiji umetnosti u Novom Sadu u klasi akademika prof. Dušana Radića.
Bio je na seminarima za gradnju i štimovanje orgulja i kamernu muziku 1973. u Grožnjanu (Hrvatska) kod profesora i graditelja orgulja Patrika Colona (Belgija) i 1974. u Amsterdamu i Utrehtu pri kampu Muzičke omladine (Holandija).
Predavao je harmoniku u Muzičkoj školi “Davorin Jenko” u Beogradu. Bio je korepetitor opere i baleta Srpskog Narodnog Pozorišta u Novom Sadu. Predavao je predmet korepeticija i čitanje sa lista (prima vista) na klavirskom odseku Muzičke škole “Isidor Bajić” u Novom Sadu. Bio je orguljaš Reformatsko / hrišćanske crkve u Novom Sadu i Somboru. Inicijator je otvaranja Srednje Muzičke škole u Somboru 2008. Na Akademiji umetnosti u Novom Sadu bio je korepetitor na Dramskom departmanu (Katedra za glumu) za predmet Tehnika glasa u svim zvanjima od saradnika do samostalnog stručnog saradnika.
Od 2000 – 2018, predavao je na Muzičkom departmanu (Katedre za Kompoziciju, Muzikologiju i Etnomuzikologiju), predmet Sviranje i čitanje orkestarskih partitura, u svim zvanjima, od docenta do redovnog profesora.
Penzionisan je 2018. u zvanju redovnog profesora Akademije umetnosti u Novom Sadu. Iste godine Konzervatorijum u Ženevi u Švajcarskoj u okviru izdanja „Izbor klavirskih kompozicija autora iz Srbije“ uvrstio je u izdanje njegovu Toccatu za solo klavir.
Bio je član Saveza kompozitora Srbije i Vojvodine i dobitnik brojnih nagrada.
Objavljena su brojna CD izdanja njegove muzike, od onog “Kroz mirise samoće”, “Partita Petrovaradinska”, “Sabat mater”, do “Missa Oecumenica” i drugih. Oficijelni izdavač štampanih kompozicija Svetozara Saše Kovačevića je Izdavačka kuća „Prometej“ iz Novog Sada.
Iznad i pre svega, bio je posvećen muzici, svojoj porodici, svojim prijateljima i studentima, o kojima nije brinuo samo da im prenese svoje ogromno znanje već i da ne budu gladni, da imaju knjige i note… brinuo je o svima. Kako je vreme prolazilo i kako smo dospevali u vreme kada su ljudi sve manje brižni, Svetozar Saša Kovačević je sve više postajao renesansni čovek. Sa svojom vanvremenskom neobaroknom muzikom koja ostaje zauvek.
Više informacija iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
