In memoriam: Vladimir Stefanović (1937 – 2021)

Ona navodi da je na poziv legendarnog urednika Dragoslava Zire Adamovića, Vladimir Stefanović postao deo novinarske grupe koja je svojim člancima, ali i esejima, svakodnevno ukazivala na kulturne domete glavnog grada i cele Jugoslavije.

– Muzika je bila temelj razmišljanja Vlade Stefanovića. Kroz tekstove o muzici govorio je o ulozi umetnosti u životu pojedinca i nacije. Na njega niko mogao da utiče: bio je svoj, nepotkupljiv, sa urođenim smislom kako za visoke umetničke domete, tako i za nepravde i budalaštine koje su se na polju kulturnog života događale. Kada mu je bilo sasvim jasno da je zemlja politički uništena, a da se ni o kulturnim nedaćama ne može progovoriti, napustio je Politiku i prešao u Danas. S ponosom pamtim vreme kada smo Vladimir Stefanović i ja zajedno pisali o muzičkom životu u Jugoslaviji i Beogradu – priseća se Mirjana Ognjanović.

Novinar Vladimir Stefanović preminuo je u Beogradu u 84. godini posle kraće bolesti. Stefanović je najduži period radnog veka proveo u dnevnom listu Politika, a čitaoci ga se sećaju po britkom tonu i redovnom praćenju kulturnog života Beograda, Srbije i Jugoslavije. Poseban afinitet imao je za klasičnu muziku. Govorio je, sa dozom humora, da ga je porodično „nasledio“ od oca muzičkog estetičara i kritičara Pavla Stefanovića i sestre kompozitorke Ivane Stefanović. Ostaće upamćen po sjajnim radio-kritikama koje je pisao u kolumni „Niko kao radio“.

Posle kulturne rubrike Politike, za koju je pisao više decenija, jedno vreme je uređivao rubriku „Među nama“. Uz muziku, pozorište, književnost i intervjue sa umetnicima, Vladimir Stefanović je angažovano pratio i komentarisao društvene teme u oblasti kulture i umetnosti. Po odlasku iz Politike pisao je za dnevni list Danas. Bio je aktivan član Nezavisnog sindikata novinara, a kasnije i Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS). Bio je i jedan od osnivača Beogradske umetničke radionice (BURA).

Datum i mesto sahrane Vladimira Stefanovića biće naknadno objavljeni.