INTERVJU Nežni Dalibor: Muzika je kao voda, nađe svoj put, ali trenutno je poplava i slušaocu je teško da istražuje

Bend će, u organizaciji portala Balkanrock, nastupiti na Zappa Barki 8. marta, čime se nastavlja serijal koncerata kojim ovaj regionalni medij proslavlja 20 godina postojanja.

Nežni Dalibor iza sebe ima četiri albuma i jedan EP, kao i nekoliko pojavljivanja na raznim kompilacijama. Svirka na Zappa Barki biće prilika da se prisetimo njihovih hitova iz perioda Popboks i Bigz scene, poput „Ti si sam“ i „Samo magli“, ali i onih relativno novijih, kao što su „Vikendi“ i „Prvomajska“.

Ovo je koncert o kom će se početkom marta sigurno pričati po gradu. A pre nego što Dalibori izađu na binu, razgovarali smo s njima o tome šta su radili prethodnih godina, kao i kako vide trenutni momenat na alternativnoj sceni.

Posle duže pauze između svirki, šta trenutno rade Nežni Dalibor? Da li je bend u fazi tihog rada, spontanog okupljanja ili samo čekate pravi trenutak?

Mi smo pre svega dobri prijatelji, tako da smo vatru održavali kroz probe i druženja. Nikad nismo forsirali nastupe, i uglavnom smo u karijeri i nastupali onda kada bi nas neko zvao, pa smo, svesno ili nesvesno, čekali da ponovo naraste potreba za našim nastupima. Tihi rad je zapravo sve vreme prisutan, jer stalno nastaju neke ideje, nešto se desi na probi tokom sešna, ili razmenimo neke skice na grupi, ili se nešto desi u gradu, na ulici.

Zašto vas nema češće na bini? Da li je to stvar izbora, tržišta, logistike ili jednostavno realnosti sviranja u Srbiji danas?

Ne živimo od muzike, ali živimo za muziku. To nam daje slobodu da nastupamo samo kada osetimo da za tim ima smisla. S druge strane, kada život za nekog od nas ima druge planove, nastupi nisu mogući. Da li je to stvar izbora, teško je reći, drugačija opcija nam se nikada nije dogodila. S muzičkim tržištem, šta god to na ovim prostorima značilo, nemamo kontakt. Mi smo jedan netržišni bend.

Ima li danas uopšte smisla svirati u Srbiji ako nisi deo mejnstrim ili neke druge mašinerije? Koliko je entuzijazam, a koliko inat ono što vas još pokreće?

Naravno da ima. To nema nikakve veze sa tim. Što pre bend to shvati to bolje. Da citiram mog druga i kolegu Dejana iz benda Virvel:„A šta drugo raditi u ovom tužnom svetu?“ I zaista, baviti se muzikom, umetnošću, ili bilo čime što nikome ne šteti već samo donosi radost, poneki trenutak olakšanja, i osećaj pripadanja i zajedništva – to je velika privilegija. Entuzijazam varira, ali ljubav je uvek tu. Nije stvar inata, već nalaženja smisla.

Za dve godine je 20 godina od albuma Sredstva i veštine. Kako danas gledate na to izdanje? Da li vam deluje kao dokument jednog vremena ili kao nešto što i dalje ima živu energiju?

Prva reč je definitivno energija. I to neka čista, mlada, pomalo naivna. To nam je bilo prvo pravo studijsko iskustvo. Na taj album smo pokušali da stavimo sve i zato je najduži – kompilacija jedne mladosti. Danas bismo ga možda malo saželi, ali on jeste dokument tog trenutka i scene okupljene oko Popboksa, Digimedije i Bigza.

Kad se osvrnete na period oko tog albuma, da li je to zaista bila scena ili samo niz paralelnih ekscesa koji su nakratko delovali kao pokret?

Pokret je prejaka reč, koja podrazumeva zajednički cilj, organizaciju. Baš mislim da jeste bila scena, koja uvek bude posledica spleta nekih okolnosti i naprosto delovanja nekih aktera u istom trenutku na istom mestu. Isti prostori za probe, iste izdavačke kuće, zajednički koncerti – jedna šarenolika zajednica koja se kasnije utopila u širu scenu, što je bilo i sasvim prirodno.

Ko je po vašem mišljenju „najbolje ostario“ od svih tih bendova, ko je iz te generacije ostao dosledan, a ko se pogubio?

Najbolje su ostarili oni koji više ne postoje, a svi ostali su i dalje mladi i perspektivni. Od nepostojećih meni su među favoritima Petrol, Kriške, Pionir 10… Iako neki bendovi više ne rade, ti autori su tu, nastali su mnogi novi bendovi na temeljima starih, isplivali su i neki autori koji su tad bili u senci, a neki se vraćaju posle dugih pauza. Treba još vremena da prođe.

Svirate za 8. mart – kako gledate na taj datum?

Drago mi je što je neko prepoznao da smo mi dobar izbor za 8. Mart, u ovom slučaju uredništvo Balkanrock portala, koji proslavlja 20 godina rada i tim povodom i organizuju ovaj serijal koncerata u okviru kog je i naš osmomartovski. Za mene taj datum s jedne strane budi neka lepa sećanja iz detinjstva, ali svakako danas više nema tu slavljeničku notu koju je imao u periodu Jugoslavije. Danas taj datum opet ima protestnu dimenziju iz koje je i nastao. U tom smislu, podseća nas da svaki dan treba da bude dan žena, odnosno, dan ravnopravnosti.

Šta je to što danas nedostaje da bi sviranje alternativne muzike imalo više smisla? Prostor? Mediji? Publika? Ili su bendovi prestali da rizikuju?

Prostor se uvek nađe. Možemo svirati i u Kvaki 22 i na velikoj sceni nekog festivala, prilagođavamo se i ne zaziremo ni od čega. Mediji su kod nas postali prilično nebitni u kontekstu muzičke edukacije. Jedini mediji koji kod nas utiču na formiranje muzičkog ukusa su društvene mreže i platforme, uz u najboljem slučaju po koji podkast ili interent radio.

Na zapadu još i ima uticajnih radio stanica sa živim programom, poput KEXP, gde je stvar prestiža imati nastup, ali i oni sve teže opstaju. Sad je npr. KCRW imao masovno otpuštanje koliko znam. Možda je samo BBC još uvek bezbedan, kao javni servis. Deluje mi, bez obzira, da muzika, kao voda, nađe svoj put. Jedino što je trenutno poplava, pa je slušaocu teško da istražuje sam, i onda odlučuje algoritam.

Publike ima, samo je upotreba muzike postala malo drugačija, i za mlađu publiku, a i muzičare, više nema neprihvaljtivog žanra, tako da je i u “alternativnoj” sferi prisutno koketiranje sa “mejnstrim” notama. A što se rizika tiče, nas jedino to i zanima – stalno istraživanje.

Da li danas mladi bendovi imaju više slobode ili manje šanse?

Imaju i više slobode i više šanse. Ipak se u međuvremenu čak i kod nas ponovo izgradila neka infrastruktura. Postoje dobri novi studiji, postoje dobri mladi producenti, snimatelji, lakše je nabaviti instrument, snimiti album, napraviti spot, objaviti muziku. Najveći problem je more svega, iz kog treba nekako isplivati. Ali ako ste dovoljno posvećeni i volite to što radite, nešto će se već desiti – ako imate sreće to će biti brzo, ako nemate, naoružajte se strpljenjem.

Ako biste morali da opišete današnju domaću alternativnu scenu u tri reči, koje bi to bile?

Žilava, raznovrsna, podmlađena.

BONUS VIDEO: