Istraživač pravoslavne crkvene muzike 1

Povodom njegove smrti ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević uputio je telegram saučešća porodici, SANU, prijateljima i poštovaocima Dimitrija Stefanovića, u kome ocenjuje da je „njegov odlazak veliki gubitak za srpsku kulturu, ali da će njegovo delo ostaviti večni trag jednog snažno inspirisanog života posvećenog duhovnom uzdizanju sopstvenog naroda“.

„Preminuo je neumorni tragalac za životodavnim korenima srpske muzičke tradicije, vizantijske i staroslovenske. Polihistor dragocenog kova i jedan iz plejade onih velikana koji su čitavim svojim životnim, radnim i etičkim stavom bili i trajno ostaju uzor i inspiracija generacijama“, poručio je ministar Vukosavljević.

Dimitrije Stefanović je 90. rođendan proslavio 25. novembra prošle godine. Rodom je bio iz Pančeva.

U Beogradu je stekao dve diplome – 1955. na Odseku za germanistiku na Filozofskom fakulteta i godinu dana kasnije na Odseku za istoriju muzike na Muzičkoj akademiji.

Zvanje magistra i doktora filozofije stekao je na Univerzitetu u Oksfordu, gde je tokom poslediplomskih studija sarađivao sa poznatim muzikolozima-vizantolozima Egonom Velesom, Henri Tilijardom i Oliverom Strankom.

Na Muzičkom fakultetu ovog prestižnog univerziteta bio je i predavač iz oblasti vizantijske i stare slovenske muzike.

Posebno se bavio pravoslavnom crkvenom muzikom, kao i otkrivanjem, transkripcijom, kritičkim vrednovanjem i objavljivanjem srednjovekovnih dokumenata. Zahvaljujući rezultatima Stefanovićevih istraživanja datum pismenog početka stare srpske muzike pomeren je na početak 15. veka.

Kao predavač učestvovao je na mnogobrojnim međunarodnim skupovima i gostovao na univerzitetima širom Evrope i Amerike.

Dve decenije bio je stalni gost na Jugoslovensko-nemačkim horskim nedeljama, deceniju više u Letnjoj školi crkvenog pojanja „Korneliju u čast“ i 17. godina u Letnjoj duhovnoj akademiji u manastiru Studenica.

U Muzikološkom institutu SANU od 1979. do 2000. prošao je kroz sva naučna zvanja – od asistenta do naučnog savetnika, a više od dve decenije bio je i direktor ovog instituta. Za dopisnog člana SANU izabran je 1976, a 1985. i za redovnog. Bio je i dopisni član JAZU i SAZU, sekretar Odeljenja za scenske umetnosti i muziku Matice srpske i njen potpredsednik.

Pored rada na proučavanju pravoslavne crkvene muzike, akademik Stefanović bavio se kontinuirano izvođenjem stare i novije crkvene muzike. Dirigovao je Pančevačkim srpskim crkvenim pevačkim društvom od 1950, povremeno horom Prvog beogradskog pevačkog društva i Bogoslovije Sveti Sava u Beogradu.

Bio je i asistent dirigenta beogradskog Akademskog hora Branko Krsmanović, vodio je hor Beogradski madrigalisti, a od osnivanja 1969. i Studijski hor Muzikološkog instituta SANU.

Premijerno je izvodio tek otkrivene zapise stare srpske muzike, do tada nepoznate vizantijske, bugarske, ruske, gregorijanske i glagoljaške crkvene napeve, kao i pravoslavnu horsku muziku 19. i 20. veka. Snimio je nekoliko gramofonskih ploča, kompakt-diskova i televizijskih emisija.

Odličan poznavalac ne samo muzičkih nego i svih drugih prilika unutar SPC i širom pravoslavnog sveta, akademik Dimitrije Stefanović bio je nosilac više visokih crkvenih odlikovanja, Krsta za zasluge sa lentom SR Nemačke, zlatne značke Muzičke omladine Jugoslavije, nagrade „Dositej Obradović“ za 2018. godinu.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.