Izložba "Prostori drugosti" u Kolarčevoj zadužbini do 26. septembra 1

Drugost treba uklopiti sa postojećim, a ne napraviti otklon od nje. U današnje vreme, nažalost, često različitostima dajemo negativne konotacije, umesto da ih shvatimo kao deo nas samih – ukazala je za Danas Ivona Fregl, kustoskinja izložbe „Prostori drugosti“, pilot-projekta šest umetnika: Danje Tekić, Gorana Ristera, Maje Gajić, Milana Kulić, Mine Rakidžić i Vendela Vaštaga.

Izložba je otvorena u Artlab galeriji u Kolarčevoj zadužbini i traje do 26. septembra. Fregl ukazuje da naziv izložbe treba da nas privuče da se vratimo u detinjstvo i iskopamo „zatrpanu fioku“ u kojoj su različit načini percepcije kako bismo osmotrili stvari iz drugog ugla, jer je taj ugao gledanja jednako istinit kao i onaj koji se prikazuje kao zvanična istina.

– Šest mladih umetnika rešilo je da napravi pilot-projekat i sagleda zajedničko delovanje svojih radova u okviru istog prostora. Budući da imaju sličan umetnički senzibilitet ali različita interesovanja, okupili su se oko jednog od mogućih zajedničkih imenitelja – prostora drugosti, drugačijih prostora koje njihovi radovi prikazuju. Svaki umetnik ima drugačiju viziju od “običnog čoveka“; to je indikovano činjenicom da svi mi kao deca uviđamo drugosti i uspevamo lako da ih ukomponujemo u naš život. Onda dolaze školstvo i vaspitanje koji nas usmeravaju da razmišljamo isključivo u ukalupljenim okvirima kocke „tako mora“– primećuje Fregl i ukazuje da umetnici odbijaju da rezonuju na ovakav način, te je i akcenat ove izložbe na prepoznavanju drugosti kao paralelne realnosti koja čini integralni deo naših života.

Danja Tekić bavi se strukturama – radovima koji predstavljaju celinu sastavljenu od različitih delova koje umetnica može kombinovati na veliki broj načina – kao prikaz istine u njenim varijacijama.

– Ona je prvi put u svoj rad uvela ogledalo kao materijal, čime doprinosi dodatnoj promeni rada u zavisnosti od toga šta se u njemu ogleda. I sam posmatrač neminovno ulazi u to polje refleksije. Moglo bi se pomisliti da posetilac komunicira sa svojim drugim ja, ali to nije poenta. Tekićeva polutransparentnom bojom interveniše na delovima modula od ogledala, te postavkom određuje način na koji ćemo se mi i ceo prostor ogledati – napominje Fregl i objašnjava da rad “Stuktura VI” suštinski predstavlja dijalog između umetnice i posmatrača.

Fregl ukazuje da umetnica Mina Rakidžić u svom radu “Arhetipski ambijenti – ostrvo” koristi fotografiju kao polaznu osnovu – arhivira doživljaje koje priziva iz memorije. Rakidžićeva fotografiju, deo po deo, kseroks litografskim postupkom fototransfera transponuje na papirnu matricu na kojoj vrši umetničke intervencije i zatim je otiskuje.

– Intervencije su rađene u vidu crtica, poteza, teksta. Prvim planom kompozicije dominira krug – posmatračev pogled prati ovo kružno kretanje koje se može tumačiti i kao put od realnog događaja, osećaja koji u nama proizvodi, preko snimanja originalne fotografije, njenog odabira i transponovanja u umetnički rad, do povratka na početak kruga, odnosno ponovnog razvitka osećaja koji bi posmatrač imao da je uživo video prikazani predeo. Taj osećaj predstavlja “drugost”. Nije u pitanju sam objekat koji je prikazan, već unutrašnji osećaj koji imamo i koji pretvara prikazani predeo u arhetipski – objašnjava Fregl i dodaje da su umetnici u sebi zadržali tu dečju lakoću prepoznavanja drugosti.

Prema njenim rečima, umetničkim intervencijama i arhiviranjem predmeta iz prošlosti bavi se i Goran Rister, koji je, po lakoći komunikacije sa “drugostima”, najveće “dete” od svih njih.

– Rister je pronašao odbačene upotrebljene keramičke pločice. Kao što dete smatra da je igračka živa, umetnik takođe svaku tu pločicu “doživljava” kao živu. Rad “Urbani pejsaž” svojom paletom osnovnih boja i pravilnim, geometrijskim rasporedom kompozicije evocira iskustva pop-arta, ali umesto ikoničnih produkata pop-kulture, umetnik prikazuje otiske šara lepka sa poleđine iskorišćenih keramičkih pločica. Unikatne šare lepka, kao otisak prsta, upućuju na individualizovanu egzistenciju koju Rister omogućava svakom nađenom objektu. Kroz proces izučavanja, a zatim i rekonstrukcije pojavnosti, namene i društvene uloge koju je nađeni predmet imao, umetnik naglašava značaj prepoznavanja nedovoljno vidljivih, potisnutih informacija koje pronađeni predmet nosi u sebi. – objašnjava Fregl.

Umetnica Maja Gajić, prema rečima kustoskinje, radi sa ugljenom i od njega pravi kompoziciju.

– Ona ima jedan veoma izražen ekološki pristup jer sama pravi ugljen i aplicira ga na pozadinu stvarajući kompoziciju na iskustvima optičke umetnosti i neo-geo arta. Rad Maje Gajić deluje kao magnet na posmatrača, zarobljava njegov pogled koji se, kružeći po slici i prateći raspored strukturalnih fokusa kompozicije, ritmično uvlači i iskače iz zamišljene ravni osnovnog nivoa rada. U njenom radu iz serije “Otpad” ima mnogo dešavanja, a sve je izvedeno potpuno minimalističkim sredstvima. Rad Maje Gajić je na liniji anti-konzumerizma i anti-komercijalizma, uz poštovanja prirode drveta kao izabranog materijala i umetničkog stvaralačkog procesa koji shvata kao određivanje prave mere intervencije nad prirodom – primetila je Fregl.

Ekološku notu ima i rad Vendela Vaštaga, video-rad pod nazivom „Evaporation“ – Isparavanje, koji u sebi spaja ekologiju ljudskog razvoja i ekologiju kao nauku o životnoj sredini.

– Rad je kontekstualan, simboličan, višeslojan. Umetnik smatra da je sve sklono isparavanju. Sve što je materijalno, čak i mi koji smo duh u materiji, možemo da “isparimo”. Međutim, za Vaštaga je isparavanje revirzibilan proces – možemo ponovo da se “kondenzujemo”. Zato se rad projektuje odozgo (sa plafona) nadole (tlo) i prikazuje mogućnost kondenzacije. Umetnik prebacuje odgovornost na posmatrača koji treba sa odluči šta će dalje da uradi sa tom spoznajom – konstatuje Fregl.

Rad umetnika Milana Kulića predočava osnove umetničkog stvaranja. Fregl objašnjava da je on izložio dva video-rada, od kojih “O materijalnosti” prikazuje creatio ex nihilo, stvaranje “iz Ničega” kao božanski princip stvaranja.

– Ranije je smatrano da bog stvara umetnička dela a da su umetnici samo provodnik, u renesansi se to promenilo, pa su sami umetnici preuzeli osobinu boga, postali su Stvaraoci. Kulić prikazuje drugost kamena, materijala koji je fokus istraživanja njegovog doktorskog rada. Kada kažemo “kamen”, mislimo na nešto hladno, statično, neživo, a umetnik je prikazao dva različita vida tretiranja kamena koji ukazuju da kamen može imati i potpuno suprotne kvalitete – rekla je Fregl.

Video-rad „O genezi“prikazuje stvaranje varnica udaranjem kamena o kamen što deluje kao mantra, jer je u pitanju repetativan pokret i zvuk koji se proizvodi. Iz tog „hladnog“ kamena proizilazi varnica kao iskra života i znanja i, prema rečima kustosa, aludira na pravljenje vatre kao prekretnice koja je dovela do prelaska iz primitivnog u civilizacijsko.

– Drugi video-rad „O materijalnosti“ predstavlja beli kameni prah počinje da curi u mlazu koji ritmično oscilira iz prostora izvan potpuno belog kadra i pada na podlogu, polako se materijalizujući kroz formiranje kupastog oblika. Kamena prašina je fluidna, fragilna, krhka. Ona predočava skoro sve što ne mislimo da kamen jeste. I to je ta drugost – podseća Fregl i dodaje da, iako je situacija u našoj zemlji ista za umetnike kao i za sve ostale jer je uništena srednja klasa, ipak joj daje nadu to što se mladi umetnici ne predaju tako lako i trude se da prave izložbe, makar u inostranstvu.

– Ukoliko današnji establišment prepozna da ima koristi od umetnika, on će da ga „pogura“. Mislim da je baza svega toga, svuda u svetu, to da današnjim državama ne trebaju pametni ljudi koji razmišljaju. Mi smo nekada, kao država, dosta ulagali u umetnost, a sada ne ulažemo skoro ništa. To je posledica neoliberalnog kapitalizma koji, u stvari, predstavlja novo robovlasničko društvo – zaključuje Ivona Fregl.

close
Izložba "Prostori drugosti" u Kolarčevoj zadužbini do 26. septembra 2

Prijavite se za
NJUZLETER

Svake subote u formi mejla biće Vam dostupan pregled nedelje koji za Vas biraju i komentarišu kolumnisti Danasa.

Vaša email adresa biće korišćena isključivo za potrebe slanja njuzletera u skladu sa Politikom privatnosti.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.