Između kostima, „mode“ i ornamenta

Ljubiteljima praistorije i umetnosti prikazane su antropomorfne figurine Vinčanske kulture iz zbirke Narodnog muzeja u Smederevskoj Palanci sa lokaliteta Selevac i Medvednjak. Izložba je otvorena do 19. juna. Ulaz je slobodan.

Autori izložbe su Nenad Šošić, Dragana Đurđević i Vesna Skačkov, koji su pokušali da u tim ornamentima odgonetnu predstave odevnih predmeta, frizura i nakita. Ilustracije za ovu izložbu je uradila Mina Nikolić, dizajner. Na otvaranju izložbe govorio je arheolog Dragan Jacanović, viši kustos u Narodnom muzeju u Požarevcu.

– Izloženi materijal iz vremena vinčanske kulture koji sačinjava vreme otprilike između 7.000 – 8.000 godina pre nove ere. To je vreme kada je na ogromnom prostoru od Skoplja do Budimpešte, od reke Fosne na zapadu i reke Iske u Bugarskoj živela jedna velika civilizacija sa jedinstvenom ekonomijom, jedinstvenom religijom i jedinstvenom tehnologijom. To je vinčanska kultura čije je temelje u svet svetske nauke uveo Miloje Vasić, prvi naš školovani arheolog koji, ne slučajno, potiče iz Braničeva. Rođen je 19. veku u selu Požeženu kod Velikog Gradišta. Ta kultura će izvesti jednu od najvećih revolucija, to je metalurška revolucija, gde je čovek snagom uma otkrio metal, tehnologiju njegovog dobijanja i počeo da pravi prve metalne predmete. Za takva otkrića, za takvu civilizaciju, za takvo jedinstvo o materijalnoj i duhovnoj kulturi, na tom ogromnom prostoru, bio je potreban izuzetan um, istakao je Jacanović. Izložbu je otvorio arheolog Nenad Šošić, kustos Narodnog muzeja u Smederevskoj Palanci koji je jedan od autora

– Svi predmeti na ovoj izložbi potiču sa dva lokaliteta, to su Medvednjak i Selevac. Prošle godine smo proslavili 50 godina od početka istraživanja ovih lokaliteta. Naravno, dugo godina su ljudi izlazili na teren, istraživali, vršili zaštitu iskopavanja i na svetlo dana doneli mnoštvo predmeta izuzetne umetničke i zanatske vrednosti. Ljudi uglavnom u figurinama vide oblike božanstava, oblike majke prirode i boginje majke. Mi smo želeli da vidimo i modu tadašnjeg vremena, naveo je Šošić.