Pre nego što jedan od vodećih izrealskih pisaca srednje generacije Etgar Keret stigne 13. decembra u Beograd, kao glavni gost 21. Lagunine Noći knjige, njegova zbirka priča „Iznenada neko pokuca na vrata“ večeras će biti tema 58. Književnog kluba ove izdavačke kuće u kafeu „Bukmarker“ u beogradskom SKC-u.
Laguna je ove godine objavila dve Keretove zbirke priča, obe u prevodu Mile Gavrilović. Druga pod naslovom „Sedam dobrih godina“ izašla je pre dve nedelje. O pričama iz knjige „Iznenada neko zakuca na vrata“ govoriće Mila Gavrilović i Dejan Katalina, novinar i pisac.
Etgar Keret (1967) poznat je po svojim kratkim pričama, grafičkim romanima, stripovima, knjigama za decu, scenarijima za film i televiziju. Rođen je u Ramat Ganu. Roditelji su mu u Izrael došli iz Poljske, oboje su preživeli Holokaust. Školovao se u Tel Avivu, predaje na Univerzitetu Ben-Gurion u Negevu i na Univerzitetu u Tel Avivu. Nagrađivan je i za književnost i za rad na filmu, uključujući i „Zlatnu kameru“ na Kanskom festivalu.
Književni kritičari ga stavljaju u rang sa Amosom Ozom i Davidom Grosmanom. Keretove knjige su sa hebrejskog i engleskog prevedene na više od 30 jezika. On ima dvojno izraelsko i poljsko državljanstvo, a njegova majka smatra da Keret nije izraelski nego „poljski pisac u egzilu“.
– Roditelji su presudno uticali na moje pisanje. NJihove priče za laku noć bile su najmoćnije pripovedačko iskustvo koje sam ikada doživeo… Mislim da je bajkoviti karakter nekih od mojih priča rezultat svesnog ili nesvesnog pokušaja da oživim neke od nezaboravnih priča koje su u detinjstvu oblikovale moju ličnost – rekao je Keret u jednom od intervjua.
On piše jednostavno, duhovito, često na granici fantazije, apsurda i cinizma kojima se brani od svakodnevnog života na uzavrelom Bliskom istoku. U zbirci „Sedam dobrih godina“ njegove priče postale su i autobiografske.
– Poslednje 33 godine pišem kratke priče, rekao bih, gotovo stalno. To je zaista više kao nekontrolirani refleks nego odluka o karijeri. To je moj način suočavanja sa stvarnošću. Moje priče potiču iz veoma nesvesnog mesta. Ne zamišljam ih, ne znam šta će se dogoditi u njima. Nešto o ovoj transformaciji iz pisanja kratkih priča u zbirku gotovo je poput terapijskog procesa u kome razumem gde se u to vreme nalazim, šta me muči, šta je moje iskustvo – izjavio je Keret nedavno za Gardijan.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
