Foto: Ljiljana Radošević– Na ulici se sve dešava. Ljudi u našem društvu dobar deo života provedu na ulici – prilikom kupovine, tokom igranja, socijalizacije, protesta… Živimo život koji se odvija na ulici i ona nam je od suštinske važnosti, jer pokazuje kako se društvo razvija ili ne razvija, stagnira. Iako često govore kako je po gradu sve ižvrljano, ljudi ne zastanu da pogledaju i pročitaju šta na fasadi piše kako bi mogli da donesu zaključak u kom se stanju nalazimo. Zato mnogo političkih poruka i govora mržnje nekada prođe nezapaženo –
To uočava Ljiljana Radošević, istoričarka umetnosti koja se poslednjih 20 godina bavi istraživanjem subkulturnih grafita i ulične umetnosti, komentarišući spektar poruka i likovnih sadržaja koji se mogu zapaziti na fasadama glavnog grada, ali i njihov uticaj na građane koji su im svakodnevno izloženi.
Istom temom se bavi i izložba „ULICA; Od vandalizma do umetnosti ili od ljubavi do mržnje“, koja je otvorena krajem prošle nedelje u prostoru Kvaka 22. Ona obrađuje street art kao savremeni umetnički izraz ali i problematizuje određene sadržaje koji se mogu pročitati na zidovima grada. Ujedno ima i edukativni i humanitarni karakter, i podržala ju je Švedska ambasada u Beogradu.
Tim povodom, sa kolegom Lukom Mihajlovićem, Radošević govori za Danas.
Prema njihovim rečima, izložba je sastavljena od brojnih fotografija koje bez cenzure prikazuju zatečeno stanje na ulici, ali i od radova 13 uličnih umetnika/ca: Zez, Sona, Quam, Hope, TKV, Dulait, Nikola Kori, Piros, Heroj ulice, Kid Leaf, Jana, Endo, Keks i mleko koji su posebno za ovu priliku izveli svoje radove na platnu.
Radošević primećuje da se u poslednje vreme dosta raspravlja na temu murala, ulične umetnosti, grafita, ali i da se ispostavlja da ljudi generalno ne prave razliku između običnih grafita, murala i svega onoga što dolazi između.
– U pitanju je vise različitih slojeva ispisivanja, crtanja… Najocigledniji su supkulturni grafiti iz kojih se rodio street art. Oni se rade bez dozvole, dok novi muralizam rade isti ti umetnici ali sa dozvolom, što značajno menja način i koncept rada. Novi muralizam takođe nema mnogo veze sa tradicionalnim muralizmom. Sve to pripada ulici. Zato je kolega Luka rešio da prikaže te slojeve – da ih izmesti iz svog prirodnog konteksta kako bi ljudi obratili pažnju na okolinu – objašnjava ona i dodaje da izložba prikazuje kompleksnost ulice i njenih dešavanja.
Umetnik Luka Mihajlović, organizator izložbe, pojašnjava da su pomenuti ulični umetnici svoj rad započeli crtanjem grafita, „uništavanjem“ javnih površina i raznim uličnim intervencijama… Sada su to većinom prepoznati umetnici koji stvaraju i izlažu klasične radove po galerijama, ali neki od njih i dalje stvaraju na ulici.
On objašnjava da je naslov izložbe sveobuhvatan, i da se u njemu krije i mural i street art, ali i grafiti koji nose poruke mržnje.
– Ulica je otvorena galerija kojoj smo svakodnevno izloženi. Te poruke koje upijamo sa zidova na različite načine komunuciraju sa nama, jer je na fasadama predstavljeno gotovo sve – od onoga šta se dešava u društvu, pisanih poruka prepucavanja dve navijačke grupe preko socioloških fenomena umrlica koje niču po gradu, pa do toga da neko u 2022. godini crta kukasti krst u Beogradu, što je bizarno… Svi ti simboli utiču na nas, a izložba ukazuje da je bolje prostor iskoristiti za uličnu umetnost – pojašnjava Mihajlović.
Radošević je donekle skeptična da će izložba doneti velike promene. Prema njenim rečima, „ljudi koji dolaze u Kvaku su otvoreni i spremni za nove sadržaje. Međutim, ljudi koje to ne zanima neće se pojaviti ni u ovoj, ali ni u jednoj drugoj galeriji i verovatno neće primetiti ni te sadržaje na ulici, jer su navikli da blokiraju sve osim Dnevnika i Zadruge“.
Ali ljudi koji se zainteresuju za uličnu umetnost, mogu se prošetati sa ekipom iz Street art Belgrade, i saznati više na tu temu.
– Naše šetnje nisu turističke, ne objašnjavamo – ovo je uradio taj umetnik ili umetnica, te i te godine, već pričamo opštu istoriju grafita u Beogradu. Ima tu fantastičnih stvari o različitim delovima grada, jer umetnici uglavnom stvaraju tamo gde žive, u svom kraju, pa je selekcija kolekcije na Vračaru potpuno drugačija od selekcije u centru grada ili u Bloku 45, koji je potpuno fascinantan jer se tamo nalazi začetak grafiti subkulture u Beogradu – ukazuje Radošević.
Mihajlović uličnu umetnost opisuje kao socio-kulturološki fenomen koji se dešava u Beogradu već dvadeset i pet godina. On smatra da street art privlači pažnju jer je Beograd poprilično siv i kad se pojavi nešto šareno i drugačije, ljudima skrene pažnju.
– Ako je to smisleno, ciljano, dobro urađeno i na dobrom mestu sa dobrom porukom, onda će interesovanje biti još veće. Ipak, ta umetnost koja se stvara je privremena. Ništa od toga neće stajati tu večno, mnoge stvari vremenom izblede ili se ti zidovi sruše pa se sagradi nešto novo… Kao i sve drugo u životu i ovo je prolazno, zato je jako bitno obratiti pažnju na grafit ispred kuće, jer on može da izazove emociju u posmatraču. Ili bilo koje osećanje, razmišljanje – zaključuje Mihajlović.
Humani karakter izložbe: „Ulica za ulicu“
Radošević kaže da će radovi uličnih umetnika, stvarani za ovu izložbu, biti ponuđeni na aukciji, po principu „ulica za ulicu“, jer će sve donacije ići Solidarnoj kuhinji, koja obezbeđuje hranu i pomoć onima kojima je najpotrebnija.
Prema njenim rečima, oni koji rade na ulici i koji su izloženi svakojakim uticajima jako dobro znaju šta se dešava i koliko socijalnog disbalansa postoji u društvu.
Mihajlović primećuje da je uticaj koji Solidarna kuhinja postiže deljenjem besplatnih obroka za najugroženije neverovatan.
– Na ovaj način ulični umetnici pomažu ljudima sa ulice. Povezali smo da to bude akcija – ulica za ulicu. Često su mesta gde se grafiti crtaju napuštene zgrade, fabrike, industrijsko nasleđe gde uglavnom ljudi sa ulice i žive. Na taj način su oni u nekoj simbiozi, suživotu sa tim grafitima. Zato je prikupljanje novca za ljude koji žive na ulici prava adresa – smatra Mihajlović.
Aukcija će trajati od 30. januara do 15. februara. Početne cene radova sa specifikacijama biće dostupne, a nadmetanje i praćenje aukcije biće organizovano na instagram i fejsbuk profilu Kvake 22.
Edukativni karakter izložbe: „Kako tugujemo u javnom prostoru“
Pored umetničkog aspekta, izložba je sastavljena i od tri tribine koje imaju obrazovni karakter.
Prva tribina “Poruke mržnje; Ulica kao prostor za izražavanje nezadovoljstva” održana je krajem godine, a bavila se govorom mržnje i neželjenim efektima negativnih poruka. Snimak se može pogledati na društvenim mrežama Kvake 22.
Druge dve tribine biće održane 27. januara i 3. februara, uživo u Kvaki, a mogu se i pratiti online.
Fokus druge tribine “Beogradske ulične čitulje: Ili kako tugujemo u javnom prostoru” neće biti na nekolicini izuzetno talentovanih umetnika koji stvaraju „ulične čitulje“, već na onima koji ih naručuju.
– Na tribini će govoriti Ivan Đorđević, antropolog i autor knjige „Antropolog među navijačima“, koji je istraživanjima došao do zaključka da navijačka grupa funkcioniše kao neka vrsta porodice. On će pojasniti kako navijačke grupe izražavaju žaljenje kad neko od članova premine i kako nastaju „priče iz kraja“. Drugi sagovornik je Dušan Stojanović, urbani pesnik i pisac, koji je umrlicu naručio kada mu je preminuo brat. Njegove stihove su čitala neka od najvećih imena našeg glumišta. Nakon smrti slavnih glumaca on im je naručivao portrete. To su bili Zoran Radmilović, Petar Kralj, Dragan Nikolić… svi oni su dobili svoje murale po gradu zahvaljujući Stojanoviću. Treći sagovornik je Dušan Radovanović, autor izložbe Glavom na zid iz 2015. godine. Umetnik je fotografisao umrlice i pokušao da ih rekontekstualizuje postavljajući pitanja: zašto se to dešava, kako ljudi reaguju na to… Zanimljivo nam je da čujemo njegovu poziciju jer je on instistirao da jedan od umetnika koji stvara čitulje uradi jednu takvu na samom zidu Doma omladine – kaže Radošević.
Mihajlović najavljuje da će se poslednja tribina voditi na temu „Tri generacije umetnika“, gde će biti reči o tome kako se ulična scena menjala kroz godine, periode. Na ovu tribini će se uključiti i gost iz Švedske koji će pričati o situaciji sa grafitima u Skandinaviji, gde je street art poprilično kontrolisan.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
