Jelena Spasojević, predsednica UO Društva hispanista Srbije: Latinska Amerika - sve bitnija i prepoznatljivija 1foto Privatna arhiva

Šesto izdanje Međunarodne letnje škole latinoameričkih studija, u organizaciji Društva hispanista Srbije i suorganizaciji Iberoameričkog centra Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu i Instituta za evropske studije u Beogradu, kao i podršku Ustanove kulture „Parobrod“ iz Beograda, Argentinske ambasade u Beogradu, Instituta IDEAZ iz Beča, Fondacije „Andžej Dembič“ iz Varšave, Centra za latinoameričke studije Fakulteta političkih nauka iz Beograda i Centra za društvene studije NUKLEAS iz Brazila, održava se od 13. do 17. jula u Beogradu i Novom Sadu.

Predsednica Upravnog odbora Društva hispanista Srbije Jelena Spasojević govori o značaju ove letnje škole, ali i o važnosti odnosa Srbije i zemalja Latinske Amerike.

Šta je za šest godina postigla Međunarodna letnja škola latinoameričkih studija?

– Na prvom mestu bih istakla kontinuitet trajanja što u zemlji Srbiji nije beznačajno, posebno što je projekat pre svega baziran na ogromnom entuzijazmu, na ljubavi prema Latinskoj Americi i želji da se naši kulturni, akademski, a zašto da ne i politički i ekonomski odnosi, prodube i ojačaju. Mislim da je Letnja škola učinila mnogo na svim poljima, osim možda na ekonomskom, ali to ne spada u naše primarne ciljeve. Ono što se u međuvremenu dogodilo, zahvaljujući Letnjoj školi, profesorima i kontaktima koji su uspostavljeni u mreži kontakata koja se svake godine uvećava i širi, u Novom Sadu na Filozofskom fakultetu, dve godine imamo nešto što nikad nismo imali, a to je Iberoamerički centar koji vodi profesorka Bojana Kovačević Petrović, jedna od najvažnijih figura za samu Letnju školu. Taj Iberoamerički centar je nastavak odnosno institucionalni okvir koji je nastao nakon nekoliko godina naše Letnje škole. Druga stvar jeste saradnja s Institutom za evropske studije iz Beograda koji nas je podržao od samog početka, direktor Instituta Miša Đurković je prepoznao kvalitet ovog projekta i nesebično nas podržava na svaki mogući način. Ove godine na školi učestvuje profesorka iz Buenos Ajresa, sociološkinja Andrea Mataljana, koja će govoriti na temu “Nelson Rokfeler i umetnička diplomatija Latinske Amerike”. Nedavno je objavila istoimenu knjigu, navešće nam neke sveže primere iz Argentine.

Koliko se percepcija Latinske Amerike u srpskoj javnosti za šest godina promenila?

– Dosta. To pokazuju i prijave koje nam stižu svake godine, važno je da to istaknem kad je Letnja škola u pitanju. Prvih godina veliki broj studenata dolazio je sa Filološkog fakulteta, ali je naš cilj bio da dopremo do različitih fakulteta društveno-humanističkih nauka u Srbiji, u inostranstvu i u regionu. U tome smo uspeli. Recimo ove godine smo imali prijave studenata različitih nivoa: osnovne akademske studije, master studije, doktoske studije, istraživači. Dakle, pokrivamo i radimo program koji je usmeren na različite nivoe studija. Dolaze nam ljudi sa Filozofskog, Filološkog, sa Političkih nauka, bilo je prethodnih godina polaznika s Fakulteta bezbednosti. Što se sveta tiče tu je tek raznovrsnost velika, jako mi je drago da imamo prijavljene ljude iz Hrvatske i BiH, imaćemo dvoje ljudi iz Rumunije i Bugarske. Ove godine nam dolaze polaznici iz Argentine, Meksika, Brazila i Kostarike pošto negujemo dobre odnose sa karipskim regionom, obrađujemo i teme koje se tiču tog regiona što je jako važno. Mislim da smo doprli do široke mlade publike, mada ne nužno ni tako mlade. Upravo je to kvalitet škole, što spaja različite profile, što ima interdisciplinarni karakter, što uspostavlja atmosferu za dobre i kvalitetne diskusije, kritički osvrt na različita društvena, politička i kulturna dešavanja. Ne malo puta sam od pojedinih studenata čula da im na fakultetima nedostaje baš ovo, u smislu da se ne bave samo određenim oblastima koje pokrivaju njihovi fakulteti već da njihovi programi treba da budu obojeni interdisciplinarnošću mnogo više nego što su sada.

Koji su planovi za budućnost?

– To je dobro pitanje. Planova je dosta, ambiciozni su, videćemo šta je realno. Moram istaći da je formiranje Iberoameričkog centra u Novom Sadu jako važan korak jer nam omogućava taj institucionalni okvir koji je možda Letnjoj školi nedostajao, Na primer, studenti i svi oni koji završe Letnju školu od Društva dobijaju sertifikat i određeni broj bodova, ali i od Iberoameričkog centra što ima ozbiljniju težinu. Škola ima za cilj dalje da se razvija, planiramo da pored Beograda i Novog Sada odemo do Kragujevca gde takođe postoji Katedra za španski jezik i hispanoameričku književnost. Nameravamo da proputujemo Srbiju, a da sve vreme negujemo visok nivo akademskih intelektualnih programa. Želimo da pomognemo i formiranje drugih institucija. Recimo, od skora je oživeo Centar za latinoameričke studije pri Fakultetu političkih nauka u Beogradu. Taj centar tek treba da se razvija. Pomoći ćemo tom centru da razvije svoj rad i svoje akademske aktivnosti. To je još jedna tačka koju otvaramo i osvajamo.

Da li je značaj Letnje škole prepoznala naša država?

– Mislim da prepoznaje, to bi bilo najpreciznije rečeno. Da ste me to isto pitali pre dve godine rekla bih da ne, a sada se situacija primetno menja. Mislim da imaju u vidu ono što mi radimo, ne samo mi nego sve ove institucije koje sam već spomenula, Jako je važno reći da imamo divnu saradnju sa ambasadama zemalja Latinske Amerike. Primećuje se da se određene stvari ka boljem menjaju i u Ministarstvu spoljnih poslova. To treba pohvaliti i podržati ih u tome da se zaista posvete ovom delu sveta koji to zaslužuje. To je zasluživao i pre nekoliko godina, a sada sa svim ovim geopolitičkim dešavanjima zaslužuje još više. Važno je da Latinska Amerika bude zastupljena i u medijima, ne samo kroz političke teme već i kulturu i obrazovanje.

Raznolikost tema

Jedan segment ovogodišnjeg izdanja škole bio je posvećen stogodišnjici rođenja velikog brazilskog intelektualca Darsija Ribeire.

Održan je dijalog između Argentinca Gida Hercoviča, istraživača pri CONICET-u u Buenos Ajresu i Autonomnom nacionalnom univerzitetu u Meksiku i Igora Štiksa, profesora Fakulteta za medije i komunikacije u Beogradu i višeg naučnog saradnika Fakulteta umetnosti Univerziteta u Ljubljani, na temu „Kulture hipohondrije: Globalni život u vreme opalih političkih očekivanja“.

O temi „Književnost i politika: Alibi u savremenoj hispanoameričkoj prozi – Kuba, Venecuela, Čile”, govorio je književnik i prevodilac Branko Anđić.

Vajar i profesor Univerziteta u Verakrusu Uroš Ušćebrka govorio je o ličnoj viziji susreta odnosno sudara kultura u Meksiku.

Ovo su samo neke od tema ovogodišnjeg izdanja Međunarodne letnje škole latinoameričkih studija.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.