Foto Ivan Posavec Dobitnik Lajpciške nagrade za evropsko razumevanje za 2026. godinu Miljenko Jergović u intervjuu za Deutsche Welle govorio je o svojoj nagrađenoj knjizi, ali i o nacionalizmu, političkim prilikama i društvenim tenzijama u zemljama bivše Jugoslavije.
Jergović kaže da mu nagrada posebno znači kada se pogleda lista ranijih dobitnika.
„Pogotovo kad je gledamo kroz takav niz imena, znači mi strahovito mnogo. Ima nešto u tome potpuno nevjerojatno. Kad tako nižete imena onih koji su tom nagradom nagrađeni, Vi pored svega ostalog nižete imena nekih od meni najvažnijih pisaca današnjice“, kaže Jergović.
Nagrada mu je dodeljena za knjigu objavljenu na nemačkom „Das verrückte Herz. Sarajevo Marlboro remastered“, zbirku priča koja se nadovezuje na njegovu ratnu knjigu „Sarajevski Marlboro“.
Kako objašnjava, pokušao je da trideset godina kasnije napiše istu knjigu, ali iz drugačije perspektive.
Zanimalo ga je šta od ratnog iskustva ostaje nakon tri decenije, kada postoji istorijska i lična distanca i kada se čak i sopstvena sećanja ponekad čine nesigurnim.
Govoreći o današnjoj poziciji Bosne i Hercegovine i regiona, Jergović smatra da su zemlje bivše Jugoslavije izgubile značaj za Evropu čim su ratovi završeni.
„Onog trenutka kada je nakon Dejtonskog sporazuma ili još nekoliko godina kasnije postalo prilično sigurno da ovdje više velikog rata neće biti, mi smo postali s jedne strane neinteresantni, a s druge strane povremeno i vrlo iritantni“, kaže on.
Prema njegovim rečima, Evropa je region u velikoj meri odlučila da ignoriše, uprkos tome što su Slovenija i Hrvatska u međuvremenu postale članice Evropske unije.
„Ali čak i te dvije zemlje u EU-u, rekao bih, predstavljaju puno manje od onoga što njihove vlade misle da one predstavljaju. To su jednostavno kao neki dugmići, kao neke smiješne i nepotrebne balkanske mašnice na EU-u i ništa više od toga.“
Jedna od ključnih tema razgovora bila je i trajna podeljenost društava u regionu.
Jergović smatra da nacionalizam i dalje predstavlja dominantni politički obrazac u postjugoslovenskim državama.
„Ja mislim da se tu naprosto radi o tome da nema boljeg i efikasnijeg sredstva za vladavinu masama ili za vlastito anesteziranje od nacionalizma.“
On upozorava i na dubinu društvenih tenzija u regionu.
„Potencijal mržnje između ljudi i potencijal mržnje u ljudima koji danas postoji u zemljama bivše Jugoslavije zapravo je mnogo veći i mnogo snažniji od potencijala mržnje koji je postojao u trenucima pred izbijanje rata u bivšoj Jugoslaviji. Razlika je samo u tome što danas ti ljudi koji mrze one druge nemaju na raspolaganju teško naoružanje.“
Kako dodaje, to je problem gotovo svih država nastalih raspadom Jugoslavije.
„Od Hrvatske pa istočno do BiH, Crne Gore, Srbije, Kosova, Makedonije – sve to otprilike, s izuzetkom Slovenije, ista je vreća i ista priča.“
U takvom okruženju, kaže Jergović, ljudi koji pokušavaju da razumeju druge često bivaju proglašeni neprijateljima.
„Vi ako, kao Hrvat, imate razumijevanja za Srbe i Bošnjake, Vi ste loš Hrvat, hrvatski neprijatelj, Jugoslaven, komunjara… Ali vrlo slična je stvar i u Srbiji i u tri različita bosansko-hercegovačka entiteta.“
Pisac se osvrnuo i na pretnje koje je dobio prošlog leta, kada se na zgradi u kojoj živi pojavio grafit sa porukom: „Jedne kolovoške noći Miljenko neće dobro proći“, uz slogan „naša država, naša pravila“.
Kako kaže, taj slogan je zapravo preuzet iz retorike nemačke krajnje desnice.
„Za početak to ‘naša država, naša pravila’ jedan je stari slogan njemačkog AfD-a, koji su očito pisci grafita primijenili na hrvatske prilike“, rekao je Jergović.
Dodaje da ga pretnja nije uplašila koliko mu je izazvala osećaj nelagode zbog ljudi sa kojima deli zgradu.
„Primarno sam osjećao – i dan-danas osjećam – jedan duboki sram, iako za tu stvar ni na koji način ne mogu biti odgovoran.“
Komentarišući proteste u Srbiji i nezadovoljstvo u regionu zbog korupcije, nefunkcionalnih institucija i nedostatka demokratskog dijaloga, Jergović smatra da demonstracije same po sebi teško mogu doneti suštinske promene.
„Ja mislim da korjenitom promjenom društva može rezultirati samo stvaranje jasnih političkih pokreta koji bi do tih promjena doveli.“
Na kraju razgovora govorio je i o ličnom osećaju pripadnosti, ističući da se kao pisac uvek nalazi u poziciji posmatrača.
„Iskreno govoreći, ja se doma osjećam samo u svom stanu“, kaže Jergović.
„Kada ste pisac, Vi ste promatrač… Biti pisac zapravo znači biti stranac.“, rekao je između ostalog Miljenko Jergović u intervjuu za DW
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
