Foto. muzej ZrenjaninZrenjaninski muzej, pored izloženih eksponata, čuva vrednu kolekciju starih fotografija koje svedoče o životu i običajima naroda koji su živeli u ovoj višenacionalnoj sredini.
Među foto zbirkom našle su se i fotografije dece. Sva lepo obučena i u svečanim pozama za slikanje, koje se smatralo važnim u to vreme.
Na fotografijama iz zbirke Etnološkog odeljenja Narodnog muzeja Zrenjanin može se videti, između ostalog, kako su izgledali dečak i devojčica u svečanoj nošnji, u prvoj polovini 20. veka.
Reč je o muškoj rumunskoj narodnoj nošnji, sa belim pantalonoma koje imaju vez, sa košuljom, prslukom, kaputom i šeširom, kao i slovačka narodna nošnja za devojčice sa bogatim suknjama i povezanom maramom na glavi.
„Sa polaskom u školu, dečaci i devojčice dobijali su odeću iz dva dela, takozvanu pojasnu odeću, koja simbolično predstavlja odraslu osobu. Svečana nošnja, kakvu nosi dečak sa fotografije, oblačena je samo u izuzetnim prilikama, nedeljom i praznikom. Na ovim prostorima odeća se deci obnavljala dva puta godišnje, za Uskrs i Božić“, objašnjavaju u etnološkom odeljenju zrenjaninskog muzeja.
Odevanje dece, kao tema istraživanja, etnografima dugo nije bila zanimljiva. Jedan od razloga je suviše jednostavan izgled ove odeće, ali i činjenica da se ova odeća nije čuvala. Najčešće bi se pocepala od dugog nošenja i nasleđivanja.
Ipak, kako je zabeleženo od prve kolevke, deci su najpre pelene i kapice bila prva odeća. Bebe bi se čvrsto povijale, stavljale ili umotavale u perjani jastuk.
Kasnije, kada bi prohodala, deca su nosila haljinice i dugačke košulje. Da se odeća ne bi prljala, dobijali bi kecelje, a imali bi i po jednu svečanu odeću, devojčice haljine, a dečaci pantalone, često sa tregerima.
Polazak u školu označavao je promenu u oblačenju, pa su deca dobijala odeću sličnu onoj koju nose odrasli. Dečaci bi nosili prsluk i štofane pantalone, a leti su bili u košuljama i kratkim panatlonicama.
Glava se pokrivala kapama, a za svečane prilike deca su dobijala šešire.
A čarape su posebna priča, jer dugo se čekalo na industrijski izum iz 1938. godine, kada je počeo da se koristi najlon. Do tada su čarape pravljene uglavnom ručno, od vune, a bilo je i industrijskih vunennih čarapa.
Više vesti iz ovog grada čitajte na sledećem linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
