Reč je o komadu koji se bavi grižom savesti izazvanom fatalnim posledicama saobraćajnog udesa.

– Tema predstave je put emocionalnog i psihičkog ozdravljenja kroz suočavanje sa posledicama stravičnog događaja u kom je poginula ljubav glavnog junaka. Radnja je predstavljena kroz mešanje košmarnih i realnih scena, sa duhovitim, crnohumornim odmakom – rečeno je na jučerašnjoj konferenciji za novinare u BDP.

U predstavi igraju glumci: Ivan Zablaćanski, Maja Ranđić. Milorad Damjanović, Milena Pavlović Čučilović, Vladimir Paunović, Vanja Stanković, Danica Ristovski i Nenad Gvozdenović (Slobodan Ćustić).

Pisac komada Zlatko Grušanović je kazao da je predstava rađena po autentičnoj emociji, koja u sebi nosi motiv o gubitku voljene osobe i sučeljavanje sa krivicom.

– U procesu bavljenja svakodnevicom sve nam izgleda jednostavno, ustajemo, jedemo, hodamo kao da je to potpuno normalno. Jeste normalno, do trenutka dok se ne probudimo u košmaru izazvanim nesrećom koja se događa svima nama, iako ljudi imaju utisak da se nesreće događaju samo drugima – kazao je Grušanović.

On smatra da su ljudi u teškim situacijama „suviše okrenuti traganjem za smislom života, a smisao negde proleti pored nas“. Takođe, on ističe da je zajedno sa rediteljkom Marijom Barne Lipkovski nastojao da napravi predstavu nakon koje će publika iz pozorišta izaći sa katarzičnim osećanjem.

– Život je strašan i lep, težak je ali to ne znači da sve nesreće koje nam se događaju, od malih do velikih, ne mogu da se prebrode – zaključio je Grušanović , dodajući „da je predstava sazdana od tragičnih i komičnih elemenata kao i sam život“.

Rediteljka Marija Barne Lipkovski je rekla da joj je najveći izazov u radu na ovom komadu bio „istinitost događaja“ prema kome je zasnovan komad.

– Bavila sam se načinom na koji čovek može da se izbori sa sopstvenom traumom, ne da je zaboravi već da nastavi da živi. Zajedno sa glumcima i ekipom predstave, odlučila sam da priču ispričam poetično, a ne dokumentarno – zaključila je Marija Barne Lipkovski.

Demonsko pozorište

Prema rečima Zlatka Grušanovića, imajući u vidu da je drama „Moskvičem do pakla“ rađena na osnovu istinite priče o mladiću koji je u saobraćajnoj nesreći izgubio devojku ona predstavlja „demonsko pozorište u pozorištu“. U njemu igra sam Đavo, koji se, ismevajući mladićevu slabost, podsmeva ljudskoj slabosti očekivanja nagrade i sreće. Paralelno je predstavljena i slika porodice – roditelja nemoćnih da pomognu voljenima, u ovom slučaju sinu koji nestaje pred njima i postaje „prividno živ“.

Povezani tekstovi