Ko je Heda Gabler danas, i kako se izboriti za ličnu slobodu: U JDP premijera remek-dela Henrika Ibzena, u režiji Ive Milošević

Kako je na današnjoj konferenciji za novinare podsetila dramaturškinja Vesna Radovanović, „Heda Gabler“ je u JDP prvi put izvedena 1975. u režiji Mate Miloševića, a naslovnu ulogu igrala je Svetlana Bojković. U novoj rediteljskoj verziji Ibzenove drame lik glavne junakinje, Gospođe Hede Tesman poveren je Jovani Belović, a u glumačkoj podeli su i Joakim Tasić (Jergen Tesman), Milica Mihajlović (Gđica Julijana Tesman), Marko Janketić (Ejlert Levborg), Nebojša Milovanović (Sudija Brak), Lenka Petrović (Gospođa Tea Elvsted) i Katarina Veljović (Berta, služavka kod Tesmanovih).

„Heda Gabler“ je prvi put objavljena 1890, i premijerno je izvedena 1891. u Minhenu, ali je do danas ostala jedna od najaktuelnijih psiholoških drama o individualizmu, o poziciji i slobodi žene u društvu zarobljenom konvencijama i etikecijama…

Ibzenova junakinja je jedina ćerka generala Gablera, strogo vaspitavana, opterećena mitskom prošlošću i poreklom, udata za vrlo ambicioznog ali nezanimljivog akademika Jergena Tesmana. U njenom braku nema ljubavi, a u društvenim konvencijama u kojima živi nedopustivo je da izrazi svoje želje i ambicije. Zarobljena u sopstvenom životu, Heda nema snage, i nesposobna je da pronađe pravi put i da se izbori za svoju slobodu…

Prema rečima Ive Milošević, iako je prošlo više od stotinu godina od prve izvedbe, Ibzenov komad korespondira sa savremenim trenutkom, a njegova junakinja nam je i dalje prepoznatljiva. Ali, otvara se pitanje ko je ona danas?

– Prva tema kojom se bavimo u predstavi je kriza smisla života koji je diktiran po opšte malograđanskom mentalitetu i liberalnim postulatima konzmerizma. Danas se život svodi na težnju za ostvarivanje savršenog privida za druge, za javnost, i zainteresovalo me je pitnje zašto ljudi pristaju da žive po nekim scenarijima za koja imaju racionalna uverenja da će im doneti sreću, a ne slušaju svoju dušu. Heda je neko ko proživljava krizu smisla svog života, u jednom trenutku shvata da se oseća užasno loše, i bira svoj kraj pronalazeći paradoksalnu lepotu slobode – izjavila je rediteljka.

Kako je navela, „Heda Gabler“ se događa sada i ovde – u mondenskom gradu i visoko konzumerističkom svetu, i to je u predstavi posebno naglašeno kostimima i scenografijom.

Za Jovanu Belović, lik Hede Tesman bio je veliki izazov, jedan od najuzbudljivijih i najozbiljnijih glumački zadataka koje je do sada imala.

– Ovakvi ženski likovi nude čitavu lepezu šta sve u sebi možemo da pronađemo i stvorimo. To je kao neka veš – mašina: prvo ide lagano pretpranje, onda se ubrzava pranje, i na kraju, kad krene ispiranje i centrifugiranje mašina poludi, kao da će da razvali kupatilo. Žao mi je što predstavu ne mogu da gledam iz perspektive publike, jer se na sceni dešavaju tektonski potresi svih likova – istakla je Belović.

Prema rečima glumice koja igra jednu od najsloženijih uloga u svetskoj dramaturgiji, kako kritičari ocenjuju Hedu Gabler, kriza smisla života se dešava ljudima svih godina, nije vezana samo za određeno životno doba. Jer, kako je objasnila, čovek je velika tajna i zagonetka.

– Dosta dugo je čovek u krizi smisla svog postojanja, i ona je konstantna, voltažna, i mi se sa tom krizom neprestano borimo – izjavila je Belović.

Joakima Tasića videćemo u ulozi Hedinog muža, Jergena Tesmana, a kako je i on istakao, ova pedstava je bila vrlo zahtevan proces za sve njih.

– Svi smo bili usmereni na to da se prikaže krug emocija koje se dešavaju na sceni, i to su velike, krupne emocije. „Heda Gabler“ otvara brojna pitanja o smislu života i ličnoj slobodi, a ja mislim da dokle god bude muške sebičnosti i egoizma, žene neće biti slobodne u smislu da budu ono što jesu – izjavio je Tasić.

Prema rečima Milice Mihajlović, Ibzenovo delo je u isto vreme i iracionalno i dekadentno, i odgonetanje ovog veličanstvenog komada, tako suptilonog i tako tananog, tokom celog procesa rada držalo ih je u visokom stepenu nepetosti.

– Mogli smo iznova da se uverimo koliko je Ibzen naš savremenik i koliko nas se tiče, ali je za mene lično najuzbudljivije iskustvo bilo posmatranje Jovane Belović kako gradi lik Hede. Neću da štedim komplimente, mislim da je to glumački podvig – jedna iracionalna buktinja nečeg intuitivnog, i to je mene impresioniralo – istakla je Mihajlović.

Za Marka Janketića uvek je velika odgovornost igrati klasike, a on je, kako je izjavio, jako zadovoljan kako su napravili ovu predstavu.

Lenka Petrović je zahvalila rediteljki Ivi Milošević na prilici da igra na Velikoj sceni JDP i kreativno učestvuje u predstavi kao što je „Heda Gabler“, posebno na poverenju i nežnom pristupu, jer im je dozvolila da kroz svoje senzibilitete grade likove koje igraju

A kako je istakla Katarina Veljović, njeno iskustvo je predivno – dobila je šansu da bude na sceni sa ovim velikim glumcima, i usta su joj puna lepih reči, i o kreativnom procesu i o predstavi koju su napravili.

Ibzenovu dramu je prevela Sofija Bilandžija, a u autorskoj ekipi predstave su i kostimografkinja Lana Cvijanović, scenograf Gorčin Stojanović, kompozitor Vladimir Pejković, dizajner svetla Dragan Arsenić, dizajner zvuka Nikola Mijušković, dok je za scenski govor bila zadužena Ljiljana Mrkić Popović.

Scene sa violončelom postavljene su uz stručnu saradnju i pouku profesora Nebojše Jankovića, a ansambl „Hede Gabler“ zahvaljuje dr Zoranu Iliću na savetima i podršci tokom rada na predstavi.

Reprize premijere zakazane su 20. i 24. maja.