Koliki je značaj filma "Valter brani Sarajevo" pola veka nakon premijere ovog ostvarenja 1Foto: Screenshot IMDB

Ovih dana se navršava 30 godina od početka opsade Sarajeva i 50 godina od filma „Valter brani Sarajevo“. U ta 44 mjeseca ime Valter, duh Valtera generalno, bio je snažan izvor motivacije za preživljavanje i borbu u najtežim iskušenjima života pod opsadom. Jer Valter je barem u Sarajevu uvijek bio i biće sinonim za hrabrost i otpor, smatra filmski reditelj Pjer Žalica. 

Prema njegovim rečima Valter je, naprosto, simbol.

„I danas lokalnim političarima Dubioza kolektiv poručuje: „Vratiće se Valter…“ To govori koliko je neponovljiva veličina i talenat reditelja Hajrudina Šibe Krvavca i njegovih filmova“, zaključuje Žalica.

Na pitanje o značaju filma, pozorišni reditelj Egon Savin, odgovara: „Verujte mi da nisam gledao taj film. Ja sam u to vreme, kada je taj film bio sniman, izbegavao da gledam domaće filmove. Oni nisu bili uopšte, kako bih rekao, uopšte u opticaju. Kada je moja generacija u pitanju, mi smo bili radoznali na jedan sasvim drugi način. Partizanske filmove, jednostavno, nismo gledali.“

Filmski kritičar Zoran Janković kaže da osim što je lako prepoznatljiv artefakt ovdašnje popularne kulture, kao i zanatski baš vešto skrojen film, uz to je i žanrovski izrazito jasno i precizno profilisan.

„‘Valter brani Sarajevo’ je do dana današnjeg zanimljiv i ilustrativan primer vesternizacije na polju pop-kulture u tadašnjoj SFRJ, gde su partizanski / NOB filmovi bili i potvrda teze o jakom korenu te diskretne a lako uočljive vesternizacije i amerikanizacije…“, ističe Janković.

Glumac Irfan Mensur smatra da je lepo što je tako mnogoljudna zemlja usvojila taj film kao svoj.

„Ja to zovem mitska kinematografija u tom smislu da smo prosto u jednom periodu živeli od mitova – raznoraznih Kozara, završivši s tim poslednjim kao što je Valter brani Sarajevo, a onda kasnije, već nekih drugih mitova koji nisu bili vezani za tu temu. Ali lepo je što se taj mit proširio i što je tako mnogoljudna zemlja usvojila taj film kao svoj i lepo je to zbog Bate Živojinovića naravno, da su nas prepoznali kao zemlju koji umeju da naprave film“, navodi Mensur.

Novinar Boro Kontić kaže:  „Ne znam kakav je njegov značaj šire, ali znam kakav je njegov značaj u Sarajevu. To je zapravo prvi film , koji je posvećen tom gradu , tako da su ga ljudi  jako voljeli,  a onda ono što je najinteresantnije , taj se film prikazivao i ljudi iz osnovnih i srednjih škola su išli da ga  gledaju  jer su ih kolektivno vodili. Od te generacije koja je išla da gleda ovaj film po nekoliko puta, film je postao neka vrsta kulturnog obrasca. Postao je više od filma.  Rečenice, koje su se izgovarale  su postale deo svakodnevnog života , tako da je taj film zadobio mitski status u Sarajevu iako sigurno nije najbolji film. Ali on je, jednostavno, došao u pravo vrijeme na pravo mjesto i postao  deo kulturnog identiteta ljudi iz Sarajeva, pogotovo onih koji su rođeni 1960 –tih i 1970-tih godina.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.