Foto: „Mostovi Balkana”Sutra, u petak, 8. marta u kragujevačkoj Galeriji „Mostovi Balkana” u 20 sati, otvara se izložba „Komunikacja dvojine” autora Lojze Kalinšeka i Irene Gajatri Horvat.
Oba umetnika razrađuju koncept komunikacije, svaki na svoj jedinstven način. Sam koncept dualnosti naglašava intimnost prostora komunikacije između dvoje ljudi, suprotstavljenih pojmova. Vešto koristeći ovu igru svetlo-tamno, dobro-loše, oba autora nas uvode u svoje prikaze beskrajnog ciklusa života.
Irena Gajatri Horvat uvodi nas u prostore duboke šume, gde ona interveniše u komunikaciji sa drvećem, njihovim čuvarima … Ona nam predstavlja živi biom koji ima svoja sećanja, osećanja i korene. Pokreće veoma aktuelno pitanje uništavanja šuma i ljudskih korena u današnjem načinu upravljanja prirodom.
Preispituje odnos čoveka prema svetosti šume, dovodeći nas do perioda staroslovenskih verovanja prožetim dubokom povezanošću sa drvećem, kroz grafičke panoe štampane na različitim materijalima. Preuređeni, kolažirani, kombinovani u instalaciju koegzistencije ljudskih figura i drveća. Irena Gajatri Horvat nas okreće slušanju, istražujući preplitanje u međuzavisnom odnosu opstanka samog života.
Pored vizuelne prezentacije, sastavni deo instalacije obuhvata auditorni koncept, koju je kreirao Simon Skalar. Kroz saradnjiu sa oba umetnika, i proučavanje najnovijih istraživanja komunikacije drveća, on je stvorio originalnu muziku šume.
Lojze Kalinšek se predstavlja ciklusom figuralnih kompozicija u koegzistenciji ili diskursu sa pozadinom – prostorom u vidu friza, u formalnom obliku linearnog prikaza slika, priča, odnosa, omjera, harmonije ili suprotnosti. Friz sam po sebi sugeriše gledaočevu percepciju niza slika, od početka do kraja, čemu se autor odupire namernim ili čak nasumičnim preuređivanjem, pošto opaža i „slika” višestruke odnose, dajući im značenje superiornosti ili podređenosti, ambivalentnost.
U autorovom opredeljenju da svoja tumačenja mitoloških priča prikaže kroz sočivo sadašnjosti, u svoj njenoj složenosti, tragičnosti, epskosti, on takođe briše granice između atributa antičkih božanstva i svetovnosti i smešta ih u ovde i sada, postavljajući ih u odnos sa igračem, učiteljem, sportistom, pesnikom, konzervatorom, čuvarom, rvačem …
Uzvišene umetničke postavke manje-više statičnih figura u sugestivnom imaginarnom prostoru, fantastični pejzaži koje u isto vreme razmenjuju sa njima, nastavljaju se na drugom mestu sa drugim likovima u složenim formulama, prate jedni druge naizgled nesređeno, nasumično, objašnjavajući tako mnogostranost komunikacija koje autor predstavlja kao svoje viđenje pojava.
Kalinšek likovno-tehnički izbegava interpretaciju realističkog prikazivanja, uz pomoć monotipije i planarnih transfera prepušta se nasumičnom traganju za predstavama pojedinih figura, koje potom prekomponuje u nove sadržajne, kolorističke ili dizajnerske odnose. On ih upotpunjuje grafičkim intervencijama, dodaje im mitološke atribute, definiše ih prostornim ključevima i na kraju slaže u beskrajni haotičan friz, koji zahteva višestruko gledanje za dublje razumevanje, čak i u različitim pravcima ili skokovima.
U komunikaciji i dijalogu uz prezentaciju Irene Gajatri Horvat tako predstavlja svoj aspekt istog, zajedničkog globalnog problema opstanka savremenog društva, čiji smo deo od pamtiveka i tako će ostati do kraja postojanja, navodi se između ostalog u katalogu izložbe „Komunikacja dvojine”.
Izložba u Galeriji „Mostovi Balkana” je otvorena do 26. marta
Iskustva prenosi u slike u poeziju
Irena Gajatri Horvat na Akademiji likovnih umjetnosti u Zagrebu završila je slikarstvo kod mentora Miroslava Šuteja, zatim grafiku i primijenjenu grafiku kod prof. Zdravka Tišljara.
Diplomirala je 2008. godine i stekla zvanje magistra umjetnosti. Izlagala je i učestvovala na više međunarodnih likovnih simpozijuma, likovnih projekata u zemlji i svetu. Tokom svojih studijskih putovanja proučavala je mnoge kulture sveta, njihove legende i mitologiju, a svoja iskustva prenosi u slike i poeziju.
Sarađuje sa slovenskim kompozitorom Simonom Skalarom na likovno- muzičkim projektima. Članica je Hrvatskog društva likovnih umjetnika (HDLU) Zagreb i Hrvatske udruge likovnih umjetnika i likovnih kritičara (HULULK) Zagreb.
Od 2012. godine članica je Zveze društev slovenskih likovnih umetnikov (ZDSLU), pa tako matičnog Društva likovnih umetnikov Kranj. Godine 2020. upisuje interdisciplinarni doktorski studij na Sveučilištu u Mariboru, smer pedagogija, sa temom „Arhetipski simboli u dječjem crtežu”.
Aletrnativne metode likovnog stvaranja
Lojze Kalinšek, slikar i likovni pedagog rodio se 1956. Diplomirao je na Pedagoškoj akademiji u Ljubljani 1977. Po završenom studiju redovno učestvuje na likovnim kolonijama, simpozijumima i susretima u domovini i inostranstvu, gdje likovni stvaraoci razmjenjuju mišljenja i iskustva, te u drugačijoj prirodnoj okolini obogaćuju kreativnu inspiraciju.
Član je Zveze društev slovenskih likovnih umetnikov (ZDSLU), Društva Likovnih umetnikov Kranj i nekoliko stranih likovnih i fotografskih udruženja. Povremeno radi kao mentor i umetnički vođa lokalnih likovnih udruženja, kao selektor likovnih konkursa, vodi tečajeve „Aletrnativne metode likovnog stvaranja”.
Bavi se i fotografijom, oblikovanjem na grafičkom i tehničkom području. U 45 godina stvaralačkog rada imao je više od 90 samostalnih i više od 250 grupnih izložbi u Sloveniji i inostranstvu, za svoje radove primio brojne nagrade i priznanja, njegove slike se nalaze u brojnim kolekcijama širom sveta.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
