Korona protiv kulture 1

Širom Europe dugotrajne kulturne institucije bile su prisiljene da zatvore svoja vrata prvi put nakon decenija, neke čak i prvi put nakon Drugog svetskog rata. Ekonomske nevolje događaju se u vreme kada je kultura – filmovi, knjige, muzika – ponudila olakšanje, utehu i zabavu celom stanovništvu prisiljenom na zatvaranje.

Brojevi otkrivaju razmere ekonomskog pada. Još u ranijoj fazi krize, istraživanje galerija širom sveta otkrilo je pad prihoda od 70 posto, a mnogi su se našli na rubu bankrota. Prema podacima Mreže evropskih muzejskih organizacija, prihodi muzeja su pali za 80 posto.

Mnogo slobodnih profesionalaca u ovom sektoru iznenada je bilo izloženo opasnim negativnim stranama ekonomije privremenih i povremenih poslova. Uzmimo svetski poznatu cirkusku trupu Cirque du Soleil koja je u martu otpustila 95 posto svojih zaposlenih, otkazujući nastupe u sedam zemalja.

Evropska komisija brzo je prihvatila previranja u kreativnoj industriji, a Marija Gabrijel, komesarka za kulturu, uticaj je opisala kao „razoran“. Evropski političari govorili su o važnosti spasavanja kreativnog sektora.

A taj je sektor važan: u Italiji je, na primer, muzejska scena koju finansira država procenjena na 27 milijardi evra, ili gotovo 2 posto bruto domaćeg proizvoda, što je samo malo manje od poljoprivrede. Preliminarni podaci Eurostata sugerišu da bi pandemija mogla uticati na 7,3 miliona radnih mesta iz kulture i kreativnog sektora širom Europske unije. Od toga je oko trećina njih samozaposleno i nema odgovarajuću socijalnu zaštitu.

Podsticajne ekonomske politike uglavnom su delo nacionalnih vlada koje odlučuju kako podržati bolesnu ekonomiju i koje će sektore smatrati prioritetnim. Većina evropskih država pružila je olakšice malim preduzećima, zaposlenim i samozaposlenim – fondovima koji su takođe dostupni preduzećima iz oblasti kreativnih industrija. Većina vlada predstavila je posebne mere i za kreativne industrije.

Međutim, mnogi umetnici i kreativci i dalje su na rubu. Na primer, u Nemačkoj se savezno finansiranje može koristiti samo za nadoknađivanje poslovnih troškova, a ne i za lične troškove kao što su doprinosi za zdravstveno osiguranje ili stanarina, što ostavlja mnoge slobodne umetnike na cedilu. Peticija koju je potpisalo gotovo 300.000 umetnika upozorila je da kreativci „ionako žive na rubu egzistencije, ali trenutno masovno otkazivanje događaja preti da će ih gurnuti preko ovog ruba“.

Zaključeno je: „Društvo će možda neko vreme moći bez kulturnog života. Ali ako to predugo traje, mogli bismo na kraju ostati bez ikoga ko bi bio spreman da oživi kulturni život.“

Kako će izgledati postkoronarna kreativna scena? Zasad nema čvrstih odgovora. Kulturna industrija je stvorila nove formate koji su maštoviti, ali su finansijski neodrživi. Mnogo kreativnog rada preusmereno je na publiku na internetu, a filmovi, predstave i kursevi često se nude besplatno ili po niskoj ceni. Jednom otvoreni, pozorišta i bioskopi suočavaju se s naglim padom prodaje ulaznica zbog potrebe fizičkog distanciranja u gledalištu. Veliki događaji i festivali i dalje su zabranjeni.

Ipak, indikativno je za prilagodljivost ovog vitalnog sektora da se i umetničko stvaralaštvo promenilo preko noći, obrađujući i prikazujući društvo u tranziciji.

Sve dok igra može obezbedi svoje trajanje, evropski kreativci će i dalje stvarati.

Prevod sa engleskog: Marija Jovanović

Autorka je novinarka iz Berlina i urednica SGI News i BTI bloga Bertelsmann Stiftung. Prethodna verzija ovog teksta objavljena je na Social Europe.

_________________________________________________

(c) za srpski jezik: „Arhipelag“ www.arhipelag.rs

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.