Kraj poslednje partije šaha

U prvim reagovanjima njegove filmske kolege porede ga sa „bogom koji je promenio svetsku kinematografiju“, dok zapadni mediji podsećaju da je ovaj veliki umetnik, koji je u Bergmanovom „Sedmom pečatu“ igrao šah sa smrću, upamćen po ulogama u mega hitovima poput „Isterivača đavola“, „Flaša Gordona“ i „Igre prestola“.

Maks Fon Sidov nije doživeo da 10. aprila proslavi 91. rođendan. Rodio se 1929. u Lundu u uglednoj švedskoj porodici. Otac mu je bio etnolog i profesor irskog i skandinavskog folklora, a majka plemkinja pruskog porekla. Sa devet godina naučio je nemački i engleski, a još tokom školovanja osnovao je sa prijateljima pozorišnu trupu. U svet glume zvanično je ušao u Kraljevskom državnom teatru u Stokholmu, čiji je član bio tri godine. U međuvremenu, 1949. snimio je svoj prvi film „Samo majka“. Šest godina kasnije preselio se u Malme, gde je sreo svog mentora Igmara Bergmana. Sa njim je snimio 11 filmova koji su mu otvorili put ka vrhu evropskog i američkog filma. Od 2002. zbog porodičnih razloga, Maks Fon Sidov bio je državljanin Francuske.

Broj njegovih filmskih i TV uloga broji se stotinama, kao i nagrade koje je osvojio tokom višedecenijske karijere. Dva puta je nominovan za Oskara – za glavnu ulogu u „Peleu Osvajaču“ i sporednu rolu u filmu „Izuzetno glasno i neverovatno blisko“. Od 2012. nosio je titulu viteza Legije časti. Publika će ga pamtiti i po filmovima „Dina“ Dejvida Linča, „Hana i njene sestre“ Vudija Alena, „Suvišni izveštaj“ Stivena Spilberga, „Zatvoreno ostrvo“ Martina Skorsezea.

„Maks Fon Sidov, poput ikone prisutan je u bioskopu sedam decenija, da se činilo kao da je uvek bio s nama. Promenio je lice međunarodnog filma sa Bergmanom, glumio je Hrista, borio se protiv đavola, pritisnuo dugme „HOT HAIL“ i bio nominovan za Oskara za tihi nastup. Bog“, poručio je preko društevnih mreža britanski reditelj Edgar Rajt danas posle vesti o Fon Sidovljevom odlasku sa svetske umetničke scene.