Foto: EPA-EFE/ JULIEN DE ROSA

Mali sajamski konzilijum stručnjaka za Tokarčukovu i Handkea, u kome su se našli Žarko Radaković, Nebojša Grujičić, Miroljub Stojanović i Muharem Bazdulj, kao moderator, složio se da se „posle 20 godina terora političke korektnost Nobelova nagrada vratila književnosti“.

Delo Olge Tokarčuk ocenjeno je kao genijalni i grandiozno, ukazano je na niz, uglavnom latinoameričkih, pisaca, čiji je ona nastavljač, a ona sama je na jednom ranijem obraćanju uživo, posredstvom skajpa, čitaocima u Beogradu za sebe rekla da je „čovek 21. veka i da istoriju vidi na 21 način“.

Handkeov slučaj ocenjen je kao složeniji. Žarko Radaković, koji je zaslužan za većinu prevoda Handkeovih knjiga na srpski jezik, podsetio je da je ovaj pisac 1970-ih godina najpre otkriven i ustoličio se u Zagrebu, koji se deceniju kasnije ohladio od njega i pre raspada bivše Jugoslavije, ali je tada postao popularan u Beogradu, gde je ubrzo postao kultna ličnost među mladim piscima.

On je ukazao da se danas u Nemačkoj ili SAD, gde su reagovanja na Handkeovog Nobela žestoka, njegove knjige odmah prevode i dostupne su javnosti, za razliku od Srbije što nema veze samo sa politikom.

Kako se čulo, posle svakog objavljivanja dobitnika Nobelove nagrade, izdavači se lome da dođu do prevoda i autorskih prava, što sa Handkeom nije slučaj. Miroljub Stojanović ukazao je, bez obzira na sve, da je Handke „grandiozna ikona evropske kulture, čija je književnost neodvojiva od pozorišnog i filmskog stvaralaštva“.

Iako je tribina održana pred kraj radnog vremena prvog sajamskog dana, Sala Borislav Pekić bila je gotovo ispunjena.

Povezani tekstovi