Kriza i nastaje zato što je kultura marginalizovana 1Foto: Stanislav Milojkovic

Političke vlasti na različitim tačkama sveta, svaka na svoj način i u skladu s političkim potrebama, ali i otpornošću lokalnih institucija i društava, iskoristile se pandemiju za rešavanje vlastitih političkih problema, za odlaganje problema, kao model za učvršćivanje moći, kao savršen alibi za promašene ekonomske, društvene i uopšte javne politike. Mnogi se sete kulture samo u vreme krize, ali je ključna stvar da najveći broj kriza i nastaje zato što je kultura tako dramatično marginalizovana i izmeštena iz javnog prostora i svakodnevice. U vremenima krize kultura se prepoznaje kao uporište koje se u zatišjima često napušta, dok kultura, već navikla na vanredne okolnosti svog modernog položaja, u kriznim trenucima pruža odgovore koje drugi niti daju, niti su za racionalne odgovore sposobni. Kultura je u vreme pandemije bile preseljena na internet. To je dobro, ali nije dovoljno. Kulturi je neophodan javni prostor u kome će živi ljudski glas i živo ljudsko umeće udruženi s ljudima istinskih kulturnih potreba oblikovati zajednicu savremene i prosvećene kulture. Svima nam je potrebna takva, oslobođena javnost, i u svakoj oblasti – ovako Gojko Božović, pisac i izdavač, vidi naizgled paradoksalnu poziciju kulture u trenutku pandemije, kada je bila jedna od retkih oblasti čiji su „proizvodi“ bili dostupni i neophodni konzumentima, baš kao i hrana i sredstva za higijenu, a kada su oni koji je stvaraju odjednom prepušteni sami sebi i skrajnuti na ivicu društva.

* Grupa potpisnika Otvorenog pisma upućenog Vladi i premijerki Srbije koje se tiče alarmantnog stanja u domaćoj kulturi i načina na koji joj pomoći, među kojima ste i vi, kao najvažniju tačku predloženih mera navodi Fond za razvoj kulture. Šta je taj Fond i kako bi on trebalo da funkcioniše?

– Fond za razvoj kulture jedan je od zahteva koji je proistekao iz tribine „Kultura posle virusa“. Virus će proći, ali mi ostajemo sa svojim problemima. Premda nema nikakve sumnje da će dugo vremena virus biti univerzalni izgovor za mnoge promašene javne politike, pitanja kulture bila su otvorena u zaoštrenom vidu i pre virusa. Jedan od suštinskih problema ovog društva jeste izrazita marginalizacija kulture. To je utoliko veći problem u podeljenom društvu uskovitlanih strasti i jakih reči, bez prave institucionalne tradicije. Ako je kultura prepuštena entuzijazmu i pretvorena u ekskluzivni prostor malih grupa posvećenih ljudi, ona može da preživljava, ali ne može da živi punim životom i svakako neće biti deo svakodnevice. Društvo se ne može razvijati tako što ćemo biti obasipani milošću u vidu 100 evra ili stranim investicijama koje, kako izgleda, često više računaju na naše subvencije nego na svoje učešće. Razvoj društva neodvojiv je od njegove vitalne i uticajne kulture. Odnos prema kulturi definisaće karakter države i državne politike, kao i sposobnosti društva da razume i rešava probleme s kojima se suočava. Fond za razvoj kulture zamišljen je kao podrška savremenoj kulturi, njenim akterima i javnim i privatnim institucijama, a imao bi ulogu poput Fonda za nauku.

* Jedan od najvažnijih načina na koji funkcioniše kultura u ovoj zemlji – festivali, iz razumljivih razloga, odloženi su do daljnjeg. S obzirom na to da se festival koji ste vi osnovali i vodite održava krajem ovog meseca, šta ćete vi uraditi – održati ga uobičajeno, sa nekim merama, odložiti?

– Beogradski festival evropske književnosti trebalo je da se održi od 23. do 26. juna. Imamo program, književni, filmski, tribinski, kao i izložbu, ali u ovom trenutku nije moguće održati tako zamišljen festival. Ograničeno je prisustvo publike na javnim događajima u zatvorenom prostoru, ali su dva druga razloga još važnija. Jedno su posledice epidemijske krize. Ljudi i dalje ne idu u većem broju na događaje u zatvorenim prostorima i pitanje je kada će se te navike obnoviti. Do kraja juna svakako neće i to je bio jak razlog da odložimo održavanje festivala na kraju juna. Drugi razlog su problemi s putovanjima stranih autora. Većina naših učesnika su pisci iz inostranstva, a u ovom trenutku putovanja su skopčana s mnogim neizvesnostima. Ne možete organizovati međunarodni književni festival bez jasne situacije s mogućnostima putovanjima pisaca iz različitih zemalja i u rovitoj epidemijskoj situaciji. Na stranu to što smo iz proizvodnje straha i katastrofizma da će nam nedostajati smeštajnih kapaciteta na beogradskim grobljima preko noći uleteli u pregrejani optimizam. Odlučili smo da Beogradski festival evropske književnosti odložimo za poslednju nedelju novembra. Nadam se da će to tada biti moguće i da će barem epidemijske okolnosti biti drugačije. Mada vidim da se epidemiolozi povodom drugog talasa razlikuju samo u tome da li će do njega doći početkom jeseni ili u poznu jesen. Najgora stvar za posao, pogotovu za poslove koji su nužno dugoročni, a to su i izdavaštvo i organizacija festivala, jeste da ne možete ništa da planirate. Sada nam se to svima događa.

* Ako vaše Otvoreno pismo ostane bez odjeka, šta ćete dalje preduzeti? Imate li načina da izvršite pritisak na, kako se to kaže, donosioce odluka?

– Ljudi iz kulture nisu samo oni koji savremenu kulturu stvaraju nego i svi oni koji intenzivno žive s delima i događajima savremene kulture. Pismo nije ostalo bez odjeka. Čak i u našoj javnosti u kojoj ima tako mnogo konfuzije i kakofonije to pismo Kreativne Srbije je primećeno i podržano. Ostaje da se vidi kakav će biti odjek kod onih koji donose odluke. Ali monopol na odlukama podrazumeva i monopol na odgovornošću. Verujem da je kulturi neophodna javnost i da kultura treba da s javnošću deli i svoja rešenja i svoje probleme.

* Smemo li se i kakvom Sajmu knjiga nadati ove godine? I hoće li ovo zbivanje uticati na cenu i pristupačnost knjige?

– Sajam knjiga je suviše značajan događaj za čitaoce, pisce i izdavače, ali i za čitavu kulturu da ne bismo bili zabrinuti zbog okolnosti u kojima se ove godine organizuje. Prolećna pandemija je otkazala neke od najvažnijih međunarodnih sajmova knjiga, od Lajpciga i Pariza do Londona i Bolonje, a nove okolnosti proistekle iz pandemije i karantinizacije iskušavaju mogućnosti organizaciju međunarodnih sajmova knjiga i u toku jeseni. Beogradski sajam knjiga, uza sve izazove s kojima se suočavao, kao glavnu prednost imao je veliku posećenost. Iskustvo kroz koje smo prošli poslednjih meseci, i koje još nismo napustili, sada tu prednost dovodi u pitanje. Slike privremene bolnice sa Sajma i pretnje sajamskim smeštajem nisu izbledeli, kao što ni privremena bolnica na Sajmu još nije zatvorena. Čak i da ne bude drugog talasa pandemije, jedno je sasvim sigurno: ljudi se neće tako brzo ni tako lako ohrabriti da ponovo posećuju masovne javne događaje u zatvorenom prostoru. Teško je ove godine očekivati strane pisce i strane izdavače na Sajmu knjiga. Svakako će biti manje novih knjiga. Sve to može uticati na dramatično smanjenje posete Beogradskom sajmu knjiga i o tome i svim drugima pitanje organizacije mora se razmišljati već sada. Iz tog razmišljanja ne mogu biti isključeni izdavači. Naprotiv, Sajma knjiga nema bez izdavača. Izdavači su prirodno zainteresovani za Sajam knjiga i spremni su da u organizaciji pomognu svojim iskustvima s međunarodnih sajmova i drugih kulturnih događaja. Izdavači, međutim, ne mogu da prihvate da se sav rizik Sajma knjiga u neizvesnim okolnostima prebaci na njih. Moramo da dođemo do modela koji je najbolji za sve: za Sajam knjiga, za Beogradski sajam, za izdavače, ali, pre svega, za čitaoce.

Velike krize produbljuju postojeće probleme

– Gradski konkurs za podršku kulturi je obustavljen. Neodgovornost te odluke je pogotovu upečatljiva u okolnostima pandemije. Ali zato nije obustavljen gradski konkurs za podršku medijima koji se po rezultatima pretvorio uglavnom u podršku tabloidima i političkoj propagandi. Republički konkursi su mirovali tokom pandemije. Budžet za kulturu ne odgovara kulturnim i razvojnim potrebama ove zemlje. Velike krize samo produbljuju postojeće probleme. Tako je i s pandemijom i posledicama koje je izazvala. Nema nikakve sumnje da će nezavisna scena, privatne institucije kulture i samostalni i svi drugi umetnici biti među onima koji će najviše osetiti posledice ove krize.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.