Kusturica: Kad bi nas neko isključio, ne bi to tako loše bilo

Može li umetnost danas da se izbori za svoju pažnju, bilo je jedno takvih novinarskih pitanja za Kusturicu, a imajući u vidu slogan 16. Kustendorfa koji glasi „Umetnost iznad svega“.

Kusturica je odgovorio da misli da može ako umetnost nalazi izvore jer, kako je rekao, ako postoje država i korporacija, onda je još uvek dobro.

Ako postoje korporacije i država, to je podnošljivo, jedini je problem kad ne bude bilo države kao institucije koja može da apsorbuje sve procese a najviše one koji se tiču kulture.

Prema njegovim rečima, postoji mnogo ljudi na svetu, „bez tih klikova, ljudi koji nisu ušli u tu šemu“.

– Mi, u zapadnoj Evropi, prisustvujemo i poprilično uspeloj dehristijanizaciji kulture, ocenio je Kusturica, dodajući da ga ovo navodi na pitanje kompostacije o kome često razmišlja, odnosno o novoj ideji o čoveku koji može da završi kao đubrivo i podstrekač za rast biljaka.

– Zamislite da nekog od nas recimo isuše i posthumno bace u đubre i da smo onda dobri za đubrenje. Takva koncepcija povlači da možemo da budemo đubrad i za vreme života, dakle, nema ideje o večnoj duši… Između te dve krajnosti u kojoj možemo da budemo dobro đubrivo, možemo da budemo za života ljudi koji uzimaju kulturu kao neku vrstu religije zato što budi najdublja osećanja, i kad je čovek ljut na vreme u kome živi i na sebe, on uz pomoć onih klikova može da dođe do najboljih filmova i pozorišnih dela i onda smo zahvalni toj tehnologiji, tako da nije sve tako jednostavno izuzev ako jednog dana dođe neko da nam sve to isključi, kako je nedavno, gledao sam na ovom forumu, izrazio svoju zabrinutost gospodin Štrab. E, pa ja mislim kad bi nas neko tako isključio ne bi to tako loše bilo. Slepo verovanje u progres i potreba da se napreduje ne bi bila tako sadržajna i izražena kao što je danas i onda bi se ljudi vratili ponovo onome na čemu su svet gradili a to su kultovi u početku, pa religiozna zanesenja do strašnih represija razvijanja sekularnog života, znači, sve to ulazi u jedan spektar bez klika – konstatovao je Kusturica.

On je rekao da veruje da država Srbija još uvek ima potencijal da prepozna Dostojevskog, kao i da je Davos to prepoznao – da će jedino lepota da spasi svet.

Maja Gojković je podsetila da je Kustendorf festival isključivo posvećen filmu, ali i da je protkan i muzičkim sadržajima, da ga Ministarstvo podržava još od 2008. godine kao manifestaciju vrednu za domaću publiku, ali i kao festival koji je ušao u kalendar svetskih festivala.

Ona je rekla da će ove godine i sama prvi put ići na Kustendorf i da za tu priliku ne očekuje crveni tepih.

– Možda ćilim, što je u skladu sa našom tradicijom, kazala je ministarka, dodajući da je Kustendorf festival koji slavi lepotu i autorski film. Ono po čemu je osoben jeste to što nije komercijalne prirode.

– Ovde nikako ne možemo da očekujemo „Umri muški 60. deo“, ni „Top gan drugi, četvrti deo“, nego da ćemo se sigurno družiti sa velikim imenima filma. Ovaj festival zaslužuje vaskoliku pažnju svih nas, što omogućava na poseban način spoj mladih autora i eminentnih gostiju i predavača, koji učestvuju na festivalu, razmenjuju ideje sa njima i imaju šansu da prikažu svoje filmove i nauče nešto od najboljih – istakla je Maja Gojković.

Na jučerašnjoj konferenciji za novinare, održanoj u zgradi Vlade Republike Srbije, predstavljen je program ovogodišnjeg Kustendorfa koji u takmičarskom programu donosi 14 odabranih filmova između njih 374, koliko je ukupno bilo prijavljeno.

Za nagradu zlatno, srebrno i bronzano jaje takmičiće se autori iz Mađarske, Srbije, Rusije, Uzbekistana, Izraela, Grčke, Češke, Irana, Slovačke, Mongolije i Švajcarske.

Međunarodni žiri činiće italijanska rediteljka Suzana Nikjareli, proslavljeni glumac Slavko Štimac i izraelski producent, reditelj i scenarista David Noj. O nagradi „Vilko Filač“ odlučiće direktor fotografije Vladan Radović i profesor kamere, stručnjak za vizuelne efekte i vizuelni umetnik Ivan Šijak.

U sklopu programa Savremene tendencije biće prikazani filmovi „Kjara“, italijanske rediteljke Suzane Nikjareli, „Tinitus“, nagrađivanog brazilskog reditelja Gregorija Graciozija, dobitnik sedam svetskih priznanja, film „Plan 75“ japanske rediteljke Čije Hajkave, zatim dobitnik priznanja na Venecijanskom filmskom festivalu „Suša“ italijanskog reditelja Paola Vircija i dobitnika Zlatne palme, film „Trougao tuge“, reditelja Rubena Estlunda.

Gosti festivala biće reditelji filmova u programskoj celini Savremene tendencije, Suzana Nikjareli, Paolo Virci, Gregorio Graciozo, Čije Hajkava.

Ovogodišnji 16. Kustendorf biće održan ponovo u svom uobičajenom zimskom terminu od 25. do 29. januara na Mećavniku, Mokra gora.

Maja Gojković o statusu Upravnog odbora Filmskog centra Srbije

Kakav je status Upravnog odbora Filmskog centra Srbije, bilo je jedno od novinarskih pitanja za ministarku koja je rekla da se to tiče i Vlade Republike Srbije, ne samo Ministarstva kulture.

– Upravo smo u procesu predlaganja modela kako bi on mogao ponovo da funkcioniše u skladu sa Zakonom u kulturi i Zakonom o filmskoj delatnosti koji je na snazi. Upravnom odboru je davno istekao mandat, onda je došlo do izbora, formiranja nove vlade, sada je vreme da predložimo članove za Upravni odbor. Ne znam kakva je situacija u Nadzornom odboru, mislim da još uvek mogu da rade, i ovih prvih meseci u godini ističe mandat i direktoru Filmskog centra Srbije tako da su veliki izazovi preda mnom kao ministarkom kulture ali i pred Vladom Srbije jer ona bira sve te ljude – objasnila je Maja Gojković.

„Drvo života“ za Duška Kovačevića

Nagrada festivala „Drvo života“ biće dodeljena Dušanu Kovačeviću. U okviru programske celine Retrospektiva velikana biće prikazan film „Balkanski špijun“, kao i film „Parižanka“ Čarlija Čaplina, koja ove godine obeležava 100 godina od premijere.

Celina Novi autori predstaviće debitantske dugometražne filmove Siniše Cvetića „Usekovanje“, Munije Akl iz Libana, „Kosta Brava, Liban“ i Karla Franciska Manatada „Svejedno da li je vreme lepo“ sa Filipina.

U programskom delu Kustendorf predstavlja biće prikazan posthumni film proslavljenog reditelja Kim Ki Duka „Poziv od boga“ i dokumentarni film „Pazolini – Hronologija političkog zločina“ Paola Anđelinija.