Foto: Ana Paunković

* Udruženje KudeS je obnovilo Nušićijadu i festival organizovalo 10 godina u Ivanjici, nušićevskom “kraju sveta”. Nakon protivpravnog oduzimanja festivala od strane opštine Ivanjica, prognana a slobodna Nusicijada nastavlja da živi, preseljena u Beograd i privatne posede na teritoriji Ivanjice. Da li su privatni posedi sve što nam preostaje za satiru i humor?

– Humor ne bira teren. Da je Nušić tražio specijalne uslove za pisanje komedija ne bi napisao ništa. Ima jedna šala koja objašnjava razlog nestanka dinosaura: Dama dinisaura je rekla; “Nemoj, ovde je svetlo…” onda “Ovde nema romantike…” onda “Sada me boli glava…” I tako su dinosauri izumrli. Ako se traži specijalan teren za humor i oni će izumreti. Za satiru to ne važi. Ona ovde ima idealne uslove…. i uvek će ih imati.

* Čini se da je autocenzura prethodnih sezona u punom jeku, puno je straha čak i od šale. Zašto je satira tako opasna?

– Zato što otkriva sisteme po kojima vlast funkcioniše. Opasna je jer kada se otkrije sistem po kome se vara, onda sistem laži mora da se menja. Ipak, nije samo to razlog. Znamo izreku “Ne diraj lava dok spava” i mada oni na vlasti nisu lavovi, tako se osećaju. Ne mislim da tako smrde, nego se samo tako osećaju. Ali ko zna, i to treba proveriti kod mojih kolega koji su bili dovoljno blizu njih da to mogu da procene.

* Okolnosti u kojima se ove godine obeležava jubilej, 10 godina Nušićijade, više su nego neobične. Toliko je trajao put od inicijative za obnovu koju je podržalo 4000 Ivanjičana, uspešne realizacije festivala koji je revitalizovao varoš i otvorio njena vrata, do samovolje opštinskih vlasti da festival preotmu. Trenutno povremeno deluje da se organizatori bore protiv vetrenjača. Koji je Vaš recept za borbu sa vetrenjacama?

– Vetrenjače su simbol nepostojećeg protivnika, a ovde govorimo o borbi protiv stvarnog i prisutnog protivnika. Ja se, kao Servantes, u borbi sa vetrenjačama koristim izmišljotinama.

* Filosofija palanke, delo Radomira Konstatinovica, ove godine “puni” pola veka od objavljivanja, što će i biti obeleženo debatom u okviru prognane, a slobodne Nušićijade u njegovoj kući u Ivanjici. U svetu palanke, važnije je dobro se držati ustaljenog običaja nego biti ličnost, smatra autor. Iako palanka nije geografsko već pitanje širine duha, kako ocenjujete to što Nušićijada proživljava filosofiju palanke i to baš u Ivanjici, 50 godina kasnije?

– Zato što je prošlo 50 godina i zato što je Ivanjica palanka. Da se nešto izmenilo, vi ne biste bili proterani.

* Podrška za prognanu Nušićijadu stiže od brojnih umetnika, javnih ličnosti, aktivista, građana… Raduje to što postoji zajednička svest o uzajamnoj odgovornosti za negovanje nušićevskog duha. Koliko je u trenucima kulturne krize važno iskoračiti i biti deo ovakvih inicijativa?

– Duh nema nikakvu snagu. On se iznajmljuje i koristi za poboljšanje uslova neophodnih za dobru zaradu.

* Konačno, zašto ste Vi deo prognane a slobodne Nušićijade?

– Igram se. Ipak ne mogu da pecam neprekidno.

Povezani tekstovi