Trougao tuge FOTO Fredrik Wenzel © Plattform ProduktionOTO Fredrik Wenzel © Plattform Produktion

Kanski pobednik, film „Trougao tuge“, i jedan od glavnih protagonista ovog ostvarenja, glumac Zlatko Burić, svečano će otvoriti ovogodišnju 18. Slobodnu zonu u MTS dvorani. Karte za prvu projekciju ovog filma su već rasprodate zbog čega je zakazana još jedna istog dana, 3. novembra, i to je to što se tiče „Trougla tuge“ u Beogradu na ovom festivalu budući da repriznih projekcija više neće biti, kako je kazao Rajko Petrović, direktor festivala, na konferenciji za novinare u Domu omladine.

On je podsetio da se Zona održava u tri grada – Beogradu, Novom Sadu i Nišu, da će predstaviti više od 60 dugometražnih filmova i to sjajnih, kako je istakao, dodajući da misli da 18. izdanje Slobodne zone u odnosu na dosadašnja ima najbolji filmski program.

Jedan njegov deo će biti dostupan svim građanima Srbije na onlajn platformi KinoKauch a iskorak Festivala je i da ulazi u sinepleks sale gde će biti prikazana selekcija komercijalno-angažovanih filmova namenjenih široj publici.

– Biće zanimljivo šta će iz toga da se rodi – kazao je Rajko Petrović.

Glavni naslov ovog programa je dokumentarac o Dejvidu Bouviju „Moonage Daydream“, čiji je distributer zahtevao da se ovo ostvarenje predstavi po određenim tehničkim standardima.

Selekcija koja se tiče ličnosti iz istorije filma ovaj put je u znaku Monike Viti, kao što je i vizuelni identitet ovogodišnjeg izdanja festivala.

U sklopu ovog programa koji će se održati u Kinoteci biće prikazana četiri filma koje je Viti napravila u saradnji sa njenim partnerom i rediteljem Mikelanđelom Antonionijem.

Selektorka Međunarodnog takmičarskog programa „Ženske linije“ i „14+“ Branka Pavlović rekla je da je ideja vodilja pri izboru filmova bila pojedinac u konfliktu ili barem u trenutku suočavanja sa prošlošću, sa istorijom, mada ne uvek svetskom nego porodičnom ili vlastitom.

To određuje i filmove i koje je izdvojila kao što su „Pomračenje“, zvanično u norveškoj produkciji iako se ovaj film bavi nama.

Autorka Nataša Urban, koja će biti gošća festivala, bavi se u ovom filmu svojom porodicom i na veoma hrabar način pokušava da odgovori na pitanja gde ste bili, šta ste, zašto i kako radili tokom devedesetih.

Naslov filma je svojevrsna metafora, odnosi se na pomračenje iz 1999. godine, koje označava kraj ciklusa svega onoga što nam se dešavalo u poslednjoj deceniji 20. veka, ispričala je Pavlović.

Prema njenim rečima, vizuelno i istorijski zanimljiv je film „Okreni se prema suncu“ koji se bavi jednom od najvećih tragedija 20. veka posle Holokausta, a to je sudbina sovjetskih ratnih zarobljenika tokom Drugog svetskog rata.

Rediteljka Aliona van der Horst biće gošća festivala.

Njena filmska junakinja putuje transsibirskom železnicom u pokušaju da sazna istinu o tome šta se dogodilo njenom ocu tokom Drugog svetskog rata.

Prema rečima Pavlović, film sadrži ekskluzivne i potresne materijale iz sovjetskih i nacističkih vojnih arhiva.

Film „Nevinost“, izraelskog reditelja Gaja Davidija, koji će takođe biti gost festivala, biće prikazan u sklopu selekcije 14 +.

Reč je veoma angažovanom i kontroverznom ostvarenju o ljudima koji se nisu vratili sa odsluženja obaveznog vojnog roka u Izraelu.

Branka Pavlović je preporučila i filmove iz Ženske linije koje su sve režirali muškarci, dok rediteljke dominiraju ostalim selekcijama.

Jedan od filmova koje je istakla je ostvarenje „Betina“, čiji će reditelj Luc Pehnert takođe biti gost Slobodne zone.

Ivan Bakrač, selektor regionalnog programa Horizonti Balkana, kazao je da je ovogodišnja selekcija veoma raznovrsna ali da regionalne autore i dalje opseda tema suočavanja sa prošlošću i njenim posledicama, a reditelje s prostora bivše Jugoslavije i dalje intrigira pitanje „ko je prvi počeo?“

Egzamplar u tom smislu je film „Garbura“ Josipa Žuvana.

Reč je o hrvatsko-srpskoj produkciji koja će na Zoni imati svoju regionalnu premijeru a i veći deo ekipe filma biće gosti festivala.

Prema rečima Bakrača, „Garbura“ je film o odrastanju dvojice dečaka koji mogu da budu najbolji prijatelji iako njihove porodice godinama ne razgovaraju.

To traje sve do trenutka kada uticaj njihovih porodica ne pogodi i njih i kada se otvori dilema za koji put će se oni odlučiti.

Ivan Milenković, urednik programske celine Kompas koji je deo projekta Evropske prestonice 2021, rekao je da se podrazumeva da je najvažnija tema danas u Evropi ruski napad na Ukrajinu i da se o tome najviše govori ali da jedan od skandala, koji nikako ne prolazi ispod radara nego je toliko intenzivan da se može smatrati nekom vrstom drugog važnog događaja, u filmskom svetu je skandal u vezi sa filmom „Sparta“ Urliha Zajdla.

Ovaj reditelj, kako je podsetio Milenković, na Slobodnoj zoni ima dva filma – „Rimini“, snimljen 2021. godine i film „Sparta“, snimljen 2022 godine, koji je neka vrsta ako ne nastavka a onda odjeka prvonavedenog filma.

– U drugom filmu, „Sparta“, glavnu ulogu preuzima brat glavnog lika iz prvog filma „Rimini“ – rekao je Milenković dodajući da je skandal nastao posle snimanja „Sparte“ kada je ekipa Špigla preduzela višemesečno istraživanje i u članku koji su objavili, ispostavilo se, barem prema svedocima koje su oni intervjuisali i tumačenjima novinara, da je ekipa filma „Sparta“ prevarila naturščike jednog malog mesta u Rumuniji, naravno, ne govoreći im o čemu je u filmu reč.

Nakon toga „Sparta“ biva otkazana nekoliko velikih filmskih festivala jer se navodno na neprimeren način bavi pitanjem pedofilije.

Da bi ilustrovao kako je zapravo počela čitava galama o filmu Ivan Milenković pročitao je deo iz članka u kome stanovnik rumunskog sela optužuje filmsku ekipu sledećim rečima: „Mislim da su nas prevarili jer smo siromašni. Ne bi bilo loše da su naša deca glumila u lepom i mirnom filmu, ali pedofilija, bože sačuvaj“.

Milenković kaže da u „Sparti“ nema nijedne neprilične scene.

– Da, pedofilija jeste tu negde problem ali ne mora biti ako se to drugačije ne protumači, ali mnogo veći problem jesu svi oni strejt ljudi koji se prikazuju u tom filmu – naglasio je Milenković, dodajući da se Kompas Slobodne zone ne bavi umetničkim dometima filma koliko motivima koji ga pokreću.

Zato će u sklopu ovog programa biti razmatrano šta znači kultura otkazivanja, šta znači politička korektnost.

– Jer za „Spartu“ je rečeno da je politički nekorektan film, da brutalno pokreće teme o kojima se ne može govoriti na takav način. Mi pitamo na koji se to način sme govoriti o nečemu što je važan društveni problem – zaključio je Ivan Milenković.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.