Foto: EPA-EFE/VALDA KALNINAKoliko brzo nešto može da pređe iz bezazlenog u opasno po život? Ako se bavimo isključivo umetničkim performansom „Ritam 0“ iz 1974, iza koga stoji Marina Abramović, odgovor je oko šest sati.
Performans je bio kontroverzan, ne zbog onoga što je otkrio o njoj kao umetnici, već zbog onoga što je pokazao o publici koja je učestvovala.
Pozvani da joj rade šta god žele, posetioci performansa su u početku bili stidljivi. Marina Abramović je na kraju završila sa isečenom odećom, napunjen pištolj joj je bio uperen u slepoočnicu, a bila je i seksualno zlostavljana.
Abramović im je pre performansa dala instrukcije: „Na stolu su 72 predmeta koje možete koristiti na meni po želji. Performans: Ja sam stvar. Tokom perioda performansa preuzimam punu odgovornost za sve što se desi.”
Predmeti su se kretali od cveća do žileta. Mogli ste da vidite jabuke i novine odmah pored noževa i metaka, piše Far Out Magazine.
Kao da je umetnica učesnicima performansa ostavila samo dva izbora: da joj pomognu i da joj naude.
Čak i uz izričitu dozvolu Marine Abramović da mogu da joj urade s predmetima šta god žele, prisutni su se u početku ustručavali od ekcesa.
Zatim je jedan učesnik performansa odlučio da joj podigne ruku.
Taj potez ohrabrio je druge da naprave fizički kontakt s njom, što je, nakon tri sata, zamalo dovelo do katastrofe.
Marina Abramović je mogla da izgubi glavu u performansu
Nož joj je bio zaboden između nogu i odeća joj je bila pocepana.
Muški posmatrači su se smejali, a ona je samo stajala nemo i plakala.
Prisutni su videli kako su se drugi ponašali i nastavili da rade gore stvari.
Neko joj je čak prerezao vrat i sisao joj krv iz rane.
Drugi su joj brisali suze i pokušavali da intervenišu.
Kako je nastup postajao sve mračniji, grupa koja nije odobravala performans formirala je svoj kolektiv.
Nije bila samo Marina Abramović protiv publike, već i suočena sa publikom koja je bila podeljena.
Prikazi o nastupu su različiti, ali trenutak kada je neko prislonio napunjen pištolj na njenu glavu i stavio njene prste oko okidača ostaje nesporan detalj.
To je ujedno bila i poslednja kap koja je prelila čašu za grupu, koja nije mogla da podnese očiglednu opasnost u kojoj se umetnica nalazila, pa su pokušali da intervenišu.
Još uvek se spori da li je to zaustavilo nastup ili je prošlo šest sati.
Frakcije koje su se digle u publici i okrutnost koju su nanosili podsećaju na čuveni Stanfordski zatvorski eksperiment.
Puni euforije i s osećanjem nedodirljivosti, inače nenasilni članovi publike bili su sposobni da se ponašaju brutalno.
Bila je to igra grupne dinamike koja je ilustrovala, sa velikim uticajem, kako grupe lako mogu da izmaknu kontroli.
Iako je „Ritam 0″ neverovatan primer umetničkog performansa u svom najzahtevnijem obliku, bio je veoma traumatičan za samu umetnicu.
„Iskustvo koje sam izvukla iz ovog dela je da u sopstvenim performansima možete da odete veoma daleko, ali ako prepustite odluke javnosti, možete završiti mrtvi“, komentarisala je Marina Abramović performans.
Kasnije je priznala i da je u tom trenutku „bila spremna da umre“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
