MMF Foto: Promo– MMF kao festival je drugačiji od svega što možete videti i posetiti u Srbiji danas: održava se na planini, ima koncept vikend-celodnevnog festivala, pogodan je i za decu jednako kao i za odrasle, na njega možete povesti i kućnog ljubimca, uživati u dnevnim radionicama i zvukovima vinila u šumi, ali takođe uveče na glavnoj bini festivala slušati neke od trenutno najpopularnijih muzičkih izvođača u regionu, kao i zvezde u usponu – ovako ukratko opisuje koncept jedinstvenog festivalskog događaja u Srbiji direktor Mountain Music Festa Matija Tripković.
Festival će se od 12. do 14. avgusta održati sedmi put na dobro poznatoj lokaciji Divčibare Ski Resorta.
Glavna bina će biti mesto gde će nastupiti: Vojko V, Sunshine, TBF, Sevdah Baby, DLM, Cotton Pickers, Bege Fank i BKO, Different Kind of Jazz, dok će White City Soul, Peppe, Goce i Funkamente vrteti ploče na Vinyl stage-u.
Za MMF afterday, trećeg dana festivala, će biti zaduženi Bege Fank, Ljudski Maximum i Nezoob.
Kao i svake godine, u okviru Čudesne šume će se naći dodatni sadržaji podeljeni u četiri kategorije: kreativne radionice, umetnost, popularna nauka i avantura i sport.
Trodnevne ulaznice su 2.100 dinara, a jednodnevne od 500 do 1.200 u zavisnosti koji je dan u pitanju.
Mountain Music Fest je boutique festival, stoji na stranici vaše manifestacije. Šta ovo određenje tačno znači, kakav je to neobičan spoj nečega što uobičajeno podrazumeva masovnost i igru velikih cifara i nečeg specijalizovanog, za odabrane, poput kakve delikatesne radnje?
– Kvalitet nekog festivala se ne ogleda samo u broju ljudi koje je uspeo da dovede na jedno mesto u datom trenutku. Boutique kao koncept se odnosi na nešto što je jedinstveno, inovativno, sofisticirano, pa opet i ekskluzivno i ređe dostupno. Takođe, pogrešno je misliti da su boutique festivali mali festivali. Oni su intimniji, bez prepoznatljive festivalske gužve, standardnog asortimana pića i hrane i ogromnih festivalskih bina i šljaštećih reklama.
Među novijim muzičkim festivalima na ovim prostorima najpopularniji je postao Exit. NJegova se uspešnost ogleda upravo u masovnosti, što većem broju posetilaca iz godine u godinu. Vaš festival, međutim, za ograničen je broj ljudi. Šta je ono što je merilo vašeg uspeha?
– Merilo našeg uspeha je činjenica da imamo nepresušan izvor publike koja u kontinuitetu godinama dolazi na festival. Festivalski koncept MMFa je takav da svi oni koji su na festival počeli da dolaze kao studenti danas dolaze kao ostvareni ljudi, deca koja su dolazila sa roditeljima i učestvovala u radionicama, danas su na MMFu u prvim redovima ispred muzičkih bina sa ekipom, a neko ko je na festival dolazio sa ekipom danas dovodi svoju decu kako bi uživala u Čudesnoj šumi i zajedno proveli ceo dan u MMF ambijentu. To nema nijedan festival u Srbiji, a ni u regionu. Naša publika dolazi na celodnevno MMF vikend iskustvo, radije nego na bilo koji koncert koji je na programu te godine.
Exitov aktivizam na početku bio je političkog, društvenog tipa, otuda je valjda i masovnost bila neophodna. U centru vašeg aktivizma je ekologija, priroda, okruženje. Izgleda da popularizovanje ovih tema kroz jedan festival znači upravo skromniji broj posetilaca, vođenje računa o okruženju u kom se festival održava, i čitav koncept u skladu sa prirodom?
– MMF je ekološko-edukativni festival. Mislim da priroda i trenutni odnos prema njoj danas zahteva veću nego ikada masovnost i broj ljudi u prirodi koje na licu mesta možete da edukujete o načinima ispravnog boravka u njoj. Jedan od načina je i značajno smanjeno korišćenje plastike. MMF od ove godine potpuno izbacuje jednokratnu plastičnu ambalažu koja se koristi za služenje pića i uvodi reciklabilne aluminijumske čaše kao jedinstvenu festivalsku ambalažu. Ne treba govoriti u apsolutnim brojevima. Postoji sasvim dovoljno reke, šume, jezera, planine za sve ukoliko se prema tim resursima odnosimo na pravi način. U suprotnom, i jedan čovek u prirodi je previše.
Kako ste i da li ste onda samoodrživi, kako se festival finansira i, ako postajete popularniji, a to je izgleda slučaj, kako odolevate većem interesovanju publike i, uprkos tržišnoj logici, ne povećavate svoje kapacitete?
– Mi ne bežimo od proširenja festivala i većeg interesovanja publike, kog naravno ima. Pogrešno je misliti da je MMF mali festival. On je intiman festival koji vodi računa o svom posetiocu i pruža mu jedinstveno festivalsko iskustvo. Postoji dosta festivala u svetu za koje se ulaznice rasprodaju u roku od nekoliko sati. Ako ste vi bili među prvima koji ste kupili tu festivalsku ulaznicu, to znači da ste stvarno želeli da posetite taj događaj. Ekskluzivnost ne znači ništa loše. MMF organski i održivo raste zajedno sa jezgrom svoje publike.
Istovremeno, MMF je i inkluzivan – vodi se računa o osobama sa invaliditetom – naizgled nepristupačan brdoviti i šumski predeo prilagođen je i njihovim potrebama, kućni ljubimci sasvim se lepo u sve uklapaju, zapravo, svi su dobrodošli.
– Upravo. Ne bih ništa dodao na poslednje reči u vašoj rečenici: svi su dobrodošli!
Kako se postiže ova inkluzivno-ekskluzivna ravnoteža jer, iako za sve, festival ne podleže trendovima?
Strpljenjem, disciplinom i neodustajanjem od ideje sa kojom je festival i počeo, a opet otvorenošću ka novim idejama i trendovima u kontrolisanoj meri. Činjenica je da su ljudi gladni i zainteresovani za nove koncepte kojih je sve manje, ne samo u svetu muzičkih festivala, nego bilo kog događaja. Danas svi rođendani, svadbe, momačke i devojačke večeri, festivali ili bilo koje proslave bezmalo liče jedne na druge. Svi žele da vide i osete nešto drugačije. MMF to nudi. Postoji ogromna niša koju mi kao festival popunjavamo. Iz godine u godinu pokazuje se da to ispravno radimo.
I muzički, centralni deo MMF je „nešto sasvim drugačije“. Tu ima i poznatih imena, ali još više onih i to iz čitavog regiona pa i sveta zbog kojih neki na festival može i dolaze, ali će ih mnogi verovatno tu videti prvi put. Kako se pravi izbor muzičara za MMF i da li i oni jednako biraju vas kao i vi njih?
– U izboru muzičara učestvuju svi: organizatori, posetioci, drugi muzičari, jednostavno, pratimo scenu, osluškujemo želje, prihvatamo preporuke i trudimo se da izaberemo najbolje. Opet, boutique koncept nam omogućava potpunu slobodu u izboru izvođača: žanra, godina, popularnosti, imena. Kada bismo sada nabrojali sve muzičare koji su nastupali na našem festivalu, lista je zadivljujuća, a veliki broj njih je na MMFu nastupala manje od godinu dana pre vrhunca svoje popularnosti. Da se razumemo, za te uspehe su zaslužni isključivo oni, ali prija što su neke zajedničke uspomene stvarali i na Divčibarama i što su i oni birali naš festival kao prostor za uzlet. Svi koji su na MMFu bili makar jednom, bilo u ulozi posetioca, organizatora ili izvođača, složni su u tome da je MMF poseban festival.
Koliko je važno, pa čak i ovakvim nevelikim festivalom, ostaviti netaknutom prirodu u kojoj se sve odvija i kolika je razumevanje i podrška lokalne zajednice za MMF? Nadaju li se na Divčibarama da će, možda i zahvaljujući vama, postati novi Zlatibor ili je većini postalo jasno da je to model koji ne bi trebalo slediti?
– Ne smatram da prirodu treba ostaviti netaknutom. Obrazložiću ovu rečenicu: krajem jula ove godine na planeti su iskorišćeni svi resursi koje zemlja obnovi za godina dana. I taj dan je ove godine došao ranije nego prethodne. To znači da mi treba da uložimo dodatni napor kako bismo uopšte došli do situacije da kažemo: „ostavimo prirodu netaknutom“. Na tome treba da radi svaki pojedinac kako bi smanjio svoj ekološki otisak. Kao festival okupljamo veliki broj ljudi kojima možemo da prezentujemo ove činjenice. MMF radi na direktnoj i posrednoj edukaciji pojedinaca, a u isto vreme i festivalske mase, vezano za teme očuvanja životne sredine. Završio bih rečenicom sa kojom je i započet ovaj intervju: Kvalitet jednog festivala se ne ogleda samo u broju ljudi koje je uspeo da dovede na jedno mesto u datom trenutku. Kontinuitet i ideja su mnogo važniji od broja posetilaca, a po oba parametra, MMF je veliki festival.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
