Nekonvencionalna umetnost velikog portretiste 1

Reč je o događaju koji će svakako obeležiti ovu umetničku sezonu. Novinar Danasa posetio je Tisen neposredno pred otvaranje ove izložbe, kad su pripreme bile u poslednjoj fazi, a odličan katalog postavke, od 264 stranice, upravo je odlazio u štampu.

– Kod planiranja izložbi vodimo računa o slikama i umetnicima koji su deo naše stalne postavke i kolekcije. Kada je reč o ranom slikarstvu, tu je naša kolekcija izuzetno bogata, naročito kad je u pitanju holandsko slikarstvo koje je u privatnim i državnim kolekcijama veoma malo zastupljeno, a Rembrantovih dela u Španiji nema mnogo – kaže za Danas Mar Borobia, glavna kustoskinja za rano slikarstvo u muzeju Tisen.

Ona ukazuje na podatak da su portreti bili jedan od omiljenih umetničkih izraza barona iz porodice Tisen Bornemisa, što je vidljivo u stalnoj postavci.

– Posetioci razgledajući našu kolekciju mogu da vide kako se umetnost portreta razvijala od XIV veka do XX veka. Bili su strasni sakupljači portreta. Budući da su Rembantove slike deo kolekcije hteli smo da kroz ovu izložbu predstavimo samog umetnika. Zanimljivo je da je sve što je radio Rembrant činio sa vrhunskom umešnošću, njegovo delo je ogromno, te smo se zato odlučili da se usredsredimo na portrete, ali da posetiocima ponudimo sveobuhvatniju viziju portreta kao umetničkog žanra i pogled na to kako se razvijao u Amsterdamu i Nizozemskoj. Može se videti i kako su izgledali portreti pre nego što je Rembrant počeo da radi u Amsterdamu, pa su tu i dela mnogih drugih umetnika – ističe Mar Borobia.

Svi portreti koji se mogu videti na postavci, koja je izložena u devet sala, nastali su „zlatnom dobu“ nizozemskog slikarstva. Postavka, koju je osmislio Norbert E. Midelkop, realizovana je u saradnji sa Muzejem Amsterdama, Kraljevskim muzejem iz istog grada, njujorškim Metropolitenom, Nacionalnim galerijama u Londonu i Vašingtonu i još nekim institucijama.

Kao i ostali portretisti onoga vremena Rembrant je bio prinuđen da deluje na tržištu gde su vladali zakoni ponude i potražnje. Ali, za razliku od ostalih umetnika, on se nije obazirao na mišljenja svojih naručilaca ili kolega, stvarao je svoju nekonvencionalnu umetnost.

Glavna vrednost ove postavke, prema mišljenju istoričara umetnosti, odlična je mogućnost da se uporede dela ovog umetnika sa delima njegovih konkurenata, da se vidi kako je izgledalo tržište portreta u Amsterdamu.

Došavši u Amsterdam Rembrant zatiče aktivnu scenu portretista, slikanje portreta čiji su naručioci bili bogati trgovci ili preduzimači potvrđivalo je njihov građanski status, uspeh i ugled. Na portretima se mogu videti pojedinačno i grupno, uglavnom s porodicama, i predstavnici vlasti, vojske, lekari od ugleda.

Na slikama se mogu podjednako videti lica muškaraca, žena i dece. Imati svoj portret u Amsterdamu onoga vremena predstavljalo je odraz građanske vrline i ličnog ponosa. Istovremeno, bio je to presek dobro razvijenog i bogatog društva.

Pre Rembrantovog stupanja na umetničku scenu značajni portretisti su bili: Kornelis Ketel, Kornelis van der Vort, Verner van den Valkert, Nikolaes Elias Pickenoy i Tomas de Kejser, čija dela se mogu videti u postavci. Ni konkurencija nije bila za potceniti. Sa željom da uspeju u velikom gradu u Amsterdam su dolazili umetnici kao što Bartolomeus van der Helst iz Harlema, Jakob Baker Frizije, Joakim von Sandrart i Jirgen Ovens iz Nemačke.

U autorskom tekstu pod naslovom „Rembrant bezvremeni genije“ Dolores Delgado piše: „Od početka do kraja svoje karijere Rembrant je slikao samog sebe u raznim fazama života

Naslikao je sebe kao mladog umetnika željnog uspeha, ali i kao mudrog starca. NJegovi autoportreti bili su raznoliki i višeznačni. Za života je pridobio brojne sledbenike od Nemca Kritofa Paudisa do jednog od njegovih poslednjih učenika Aerta de Gelbera. Rembrantov uticaj protegnuo se i na umetnike u XIX i XX veku – Ežen Delakroa, Mark Šagal ili Frensis Bejkon samo su neki od brojnih primera.“

Ne treba zaboraviti ni njegov složen privatni život i kasnije neuspehe. Ostalo je zabeleženo u jednoj od njegovih brojnih biografija i ovo:

„Mnoštvo dokumenata i zapisa svedoče o Rembrantovim pravnim nedaćama posle smrti njegove supruge Saskije. Naime, posle njene smrti, Rembrant je angažovao ženu bi vodila računa o njegovom sinu Titusu. On se međutim zaljubio i zaprosio je, ali su ga problemi sa nasledstvom njegovog sina sprečavali da je i oženi, tako da su živeli u vanbračnoj zajednici sve do njene smrti 1663. godine. Uprkos neverovatnoj popularnosti, u prvoj polovini 1650. godine, Rembrant se suočavao sa neprestanim finansijskim poteškoćama koje su bile posledica njegove neorganizovanosti kada je novac u pitanju. Kako je Rembrant bio veliki kolekcionar i sakupljao je sve od školjki i korala pa do slika poznatih slikara, čitave dve prostorije u njegovoj kući bile su ispunjene raznim predmetima. Neki smatraju da je to skupljanje bila zapravo zavisnost. S obzirom da je u jednom trenutku bio u neverovatnim dugovima zbog otplate kuće koju je kupio, smatra se da je do bankrota upravo dovela njegova nekontrolisana potreba za sakupljanjem predmeta. Procene su pokazale da je potrošio toliko veliku količinu novca na predmete, da je umesto toga mogao čak da otplati kuću i spreči sebe bankrota. Nakon što je mu je kuća zajedno sa čitavom kolekcijom bila prodata na aukciji, preselio se sa sinom u siromašnu četvrt. Iako je često slikao autoportrete, u poslednjim godinama života to je činio sve ređe. Kontinuirani problemi sa novcem naterali su ga da proda čak i grob preminule supruge. Godine 1668. njegov sin Titus se ženi, da bi preminuo sedam meseci kasnije. Godinu dana posle toga, 1669. godine preminuo je i sam Rembrant. Slika „Simeon sa Hristom u hramu“ ostala je nedovršena na štafelaju“.

Rembrant u medijima

Nema sumnje da će madridska postavka privući mnoštvo posetilaca. Španski mediji su joj već posvetili značajni prostor. Preksinoć je u centralnom dnevniku javne televizije emitovana reportaža pod naslovom „Portretista veran svojoj senci“, a jučerašnji Pais je objavio veliki tekst pod naslovom „Rembrantov psihološki pogled na zlatno stoleće“.

Dela

Izloženo je 80 dela u različitim slikarskim tehnikama. NJih 39 pripadaju Rembrantu, dok su autori ostalih dela savremenici i nastavljači dela velikog umetnika. Ulaznica za izložbu koja pored ove postavke dozvoljava pristup celoj kolekciji košta 13 evra.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.