Nespreman na ustupke

Poznavaoci zbivanja na francuskoj književnoj sceni kažu da je reč o odličnom pripovedaču čiji roman od preko 600 stranica od prve rečenice očarava čitaoce i ne dozvoljava im da ga ispuste iz ruke.

Tema romana su afrički književnici koji se ne snalaze u Evropi i koji su se “razboleli od nje”.

Jedna od najznačajnijih francuskih književnih kritičarki Kamil Lorans, glavno pero Mondovog književnog dodatka i član Gonkurovog žirija, kazala je da “oduševljava njegovo poznavanje i vladanje francuskim jezikom i njegova odlučnost da ne čini nikakve ustupke”.

Za Sara je reči hvale imala još jedna institucija francuskog književnog sveta – autor najznačajnije emisije iz književnosti “La grande librairie” Fransoa Busnel.

S druge strane ima i onih glasova koji tvrde da je dodela nagrade Saru ustupak političkoj korektnosti, našli su se i oni koji mu zameraju jak senegalski akcenat kojim govori.

Muhamed Mbougar Sar je u izjavi za medije nakon dodeljivanja nagrade odgovorio na ove primedbe.

“Neću da neko misli da sam ja izuzetak, da se dodelom ovog priznanja nekom afričkom piscu čini usluga koju je dobio samo zato što je Afrikanac”.

– Sjajno je što je nagrada došla u ruke mladom piscu, koga je objavio mali izdavač. To je dobra poruka i vetar u leđa za mlade autore koji pišu na francuskom – kaže za Danas romanista Milena Zukić, glavna urednica izdavačke kuće Vaganar, koja objavljuje isključivo frankofone autore.

Sar je u intervjuu Liberasionu kazao da je za njega glavni uzor čileanski pisac Roberto Bolanjo i njegova knjiga “2666”.

Treba reći i to je Sar najstariji od sedmoro dece, otac mu je lekar.

Trenutno živi u Francuskoj, a do sada je napisao tri romana.

Dodela Gonkurove nagrade Saru je zapravo povratak izvornoj svrsi nagrade budući da je utemeljitelj nagrade Edmon Gonkur zapisao da je glavni cilj “odavanje priznanja mladim talentima”.

Gonkur je prvi put dodeljen 1903. godine.

Jedini mlađi dobitnik od Sara bio je Patrik Grainvil, koji je Gonkura dobio 1976, kad je imao 29 godina.