Novembar u Jugoslovenskoj kinoteci: Digitalno restaurisan kultni film "Tajvanska kanasta" Gorana Markovića o "čudima" našeg društva, uz muziku grupe EKV 1Foto promo /plakat Jugoslovenska kinoteka

U okviru projekta A1 Kinoteka digitalno je restauirisano još jedno izuzetno ostvarenje naše kinematografije – „Tajvanska kanasta“ reditelja Gorana Markovića, produkcija „Centar filma“ iz 1985, sa nezaboravnim Borisom Komnenićem i Nedom Arnerić u likovima glavnih junaka.

U drami za koju Marković potpisuje scenario zajedno sa Milanom Nikolićem, sjajne likove ostvarili su i legendarni glumci Radko Polič, Predarg Miki Manojlović, Bora Todorović, Petar Božović, Bogdan Diklić, Semka Sokolović Bertok, Josif Tatić, Vojislav Voja Brajović, Ivona Marinkov, Milo MIranović , Rozaija Levai…, a Gordana Gadžić je na festivalu u Puli 1985. osvojila Zlatnu arenu za najbolju epizodnu ulogu.

Iste godine ona i Komnenić osvojili su nagrade na Filmskim susretima u Nišu, a ono što je do danas ostalo upamćeno kod brojnih generacija ovdašnjih filmofila jeste i „gostovanje“ Srđana Karanovića, Želimira Žilnika, Margite Magi Strefanović i kultne grupe EKV (sviraju pesmu „Tatu“), pa i samog Markovića, koji se u nekim scenama pojavljuju u „Tajvanskoj kanasti“.

Na ovom filmu su bili okupljeni i drugi izuzetni stvaraoci – direktor fotografije Miloš Spasojević, scenograf Miljen Kreka Kljaković, kompozitor Zoran Simjanović, kostimografkinja Nadežda Petrović i montažer Vuksan Lukovac.

I mada „Tajvanska kanasta“ nije doživela nagrade i ultra popularnost kod najšire publike poput drugih Markovićevih dela („Specijalno vaspitanje“, „Nacionalna klasa“, „Majstori, majstori“, „Variola vera“, „Tito i ja“…), a imala je i taj „peh“ da se na festivalima pojavi iste godine kada i „Otac na službenom putu“ Emira Kusturice koji je posle kanske Zlatne palme pokupio sva ovdašnja priznanja, ovaj film je i danas, posle gotovo pola veka, ne samo aktuelan nego je još i aktuelniji nego u vreme kada je snimljen.

Kroz dramu četrdesetogodišnjeg neurotičnog nezaposlenog arhitekte Saše Belopoljanskog, koji izrađuje besmislene pokretne skulpturice umesto da se bavi svojom profesijom, koji je oženjen ali ima i mladu devojku iako je gotovo impotentan (čak predlaže ženi da se ona preseli kod njih i kaže da će joj se sigurno dopasti), ali i neke starije devojke, koji umesto u realnosti stalno živi u nekoj svojoj fikciji, Marković je dao jednu od najpreciznijih „dijagnoza“ našeg društva.

„Tajvanska kanasta“, nepostojeća igra kartama koju je građevinska mafija izmislila još 1980-tih godina, simbolična je slika jednog dezorijentisanog, urušenog i autističnog društva koje nije svesno gde srlja. U ovom filmu Marković nam maestralno pokazuje da valjda samo kod nas policajac može da ne razlikuje šta je ciklama, a šta marihuana, kako nekadašnji probisvet i anarhista Rade „Seljak“ postaje oficir i inspektor državne bezbednosti, kako naš čovek lako pristaje na obmanu i postaje žrtva manipulanata i „krimosa“. ..

U digitalno restaurisanoj verziji, filmsku priču za koju nam se čini da je Goran Marković danas snimio, iz koje je kao replika ostala da živi rečenica „Idem ja da se ubijem sad“, Jugoslovenska kinoteka će prikazati 22. novembra u Sali „Makavejev“ na dve besplatne projekcije (u 18 i 20.30 sati).

Omaž Moniki Viti, Sećanje na Grejs Keli…

Uzbudljiv novembarski program Jugoslovenske kinoteke upotpunjava i omaž legendarnoj italijanskoj glumici Moniki Viti (u okviru selekcije 18. festivala Slobodna zona), koja je preminula februara ove godine. Do 8. novembra u Sali „Makavejev“ publika ima priliku da vidi izbor od četiri filma u kojima je sarađivala s magičnim rediteljem Mikelanđelom Antonionijem – „Avantura“ (1960), „Noć“ (1961), „Pomračenje“ (1962) i „Crvena pustinja“ (1964).

Tu je i tradicionalni program Kinoteke „Velikani svetskog filma“ koji je ovog meseca posvećen Grejs Keli (1929-1982), povodom 40 godina od smrti legendarne glumice, potom i princeze od Monaka. Na jednu od najvećih zvezda svetske kinematigrafije, 9. i 10. i 21. novembra, podsetiće nas kultni filmovi u kojima je igrala – „Mogambo“ (1953) Džona Forda, „Prozor u dvorište“ (1954) Alfreda Hičkoka, „Tačno u podne“ (1952) Freda Cinemana.

Od 12. do 15. novembra u Kinoteci će se odvijati Japansko – srpski festival filma, koji obuhvata kratkometražnu selekciju, kategoriju „Istočna Azija – Zapadni Balkan“ i revijalni program. Među igranim i dokumentarnim ostvarenjima nove produkcije su srpski film „Heroji radničke klase“ (2022) Miloša Pušića i japanski film „Po načinu domaćina kuće“ (2022) Toićira Rutoa.

Sledi 6. Festival muzičkog filma – Paralelne vizije, koje će od 17. do 20. novembra prikazati niz dugometražnih dokumentaraca, kao što su „Aleluja! Leonard Koen, jedno putovanje, jedna pesma“ (2018) Daniela Gelera i Dejne Golfajn, „Na dvoru Kralja Krimsona“ (2022) Tobija Emisa, „Creation Records – Knjiga postanja“ (2021) Nika Morana, „Bitlsi i Indija“ (2021) Adžoja Bousa i Pitera Komptona…

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.