foto (BETAPHOTO AP Photo/Daniel Cole)Nakon glamuroznog otvaranja, neviđenog broja filmskih zvezda i pompe koju samo Kan može da upriliči, festival je počeo sa radom. Sve festivalske dvorane su krcate ljubiteljima sedme umetnosti, a filmovi se smenjuju neviđenom brzinom. Na novinarskim projekcijama nemate gde iglu da bacite, što je najbolji znak da je trka za Palmu počela. Pa da krenemo redom.
Francuski reditelj Jean Stepfane Sauvaire, koji je u zvaničnu selekciju uvršten naknadno, stigao je na Kroazetu sa svojim novim filmom „Black Flies“ u kome igraju Sean Penn, Tye Sheridan, Katherine Waterston i drugi.
Radi se o adaptaciji romana „911“ Shamon-a Burke-a, koji govori o paklu kroz koji svakodnevno prolazi ekipa hitne pomoći u Njujorku.
Tim paramedika čine mladi bolničar Olie (Sheridan) i iskusni i pomalo pogubljeni lekar Rutkoski (Penn).
Zajedno, oni kruže uličicama centra Njujorka i trude se da učine sve što je u njihovoj moći ne bi li pomogli i spasili bolesne, povređene, ranjene i overdozirane ljude sa društvene margine – sirotinju, beskućnike, drogirane, kriminalce.
Olie tako otkriva svet nasilja, mizerije i smrti, kao i rizika koji nosi njegov poziv.
Šokantan, mračan, mučan i iznad svega životan, ovaj triler nam na realističan, takoreći sirov način prikazuje drugu stranu života, koja kao da je prikrivena koliko-toliko banalnom, ali podnošljivom i prihvatljivom svakodnevnicom.
Snažna i upečatljiva gluma glavnih protagonista samo dodatno pojačava uverljivost ove ozbiljne i bolne priče, a Sauvaire iznova potvrđuje da je majstorski filmski pripovedač, što je već pokazao u svojim prethodnim delima „Johny Mad Dog“ i „Molitva pre zore“.
Neprikladna seksualna scena
Cathrine Corsini je renomirana francuska rediteljka i scenaristkinja.
Ona je potpisala dela poput – „Mladost bez Boga“, „Nova Eva“, „Proba“, „Udata, ali ne mnogo“, kao i „Odlazak“, „Nemoguća ljubav“ i „Letnje doba“, koji su je proslavili.
Njene muze su bile Kristine Skot Tomas, Emnuel Bear, Katrin Vijar, Emili Duken i Džejn Birkin.
Njen poslednji film „Povratak“, sa kojim je stigla u Kan, bio je povod mnogih kontroverzi i priča, tako da je nakon najave da je uvršten u zvaničnu selekciju, pa zatim povučen, konačno ipak tu.
Optužbe su se kretale od neprihvatljivih uslova na snimanju, do njenog agresivnog i grubog ponašanja prema članovima ekipe, no najviše zbog navodne neprikladne seksualne scene, u tumačenju jedne maloletnice.
No, kako su stvari ipak raščišćene i kako je „Povratak“ doživeo svoj povratak u zvaničnu selekciju, da vidimo da li je čitava galama i gužva oko filma bila vredna pažnje i truda.
„Povratak“ je storija o sredovečnoj crnkinji Khediji, koja kao dadilja radi za jednu imućnu parisku porodicu koja joj predlaže da leto na Korzici provede sa njima kako bi se starala o njihovoj deci.
Khedija prihvata taj predlog.
Za nju je to sjajna prilika da pored dece svojih poslodavaca na ovo čarobno ostrvo odvede i svoje dve kćerke – Jessicu i Farfad.
Tim više što su njih tri pre 15-ak godina napustile Korziku u tragičnim okolnostima.
I dok se Khedija bori sa svojim uspomenama i prošlošću, dve adolescentkinje se prepuštaju letnjim zadovoljstvima i izazovima – neočekivanim susretima, prvim ljubavnim iskustvima, itd. itd.
I kako film ide, Khedija polako otkriva skrivenu stranu njihovog života…
„Povratak“ je intimna storija, bogata porodičnim tajnama i tenzijama, no koja istovremeno dodiruje i pitanja rasizma, društvenih klasa, seksualne orijentacije, različitosti itd.
I pored očitog napora, Korsini ovom pričom nije uspela da pomiri i na ubedljiv način osvetli tragična lična iskustva glavne junakinje, njen unutrašnji život i značaj koji povratak na ostrvo ima za nju, sa lepršavim raspustom i letnjim romansama svoje dece.
Film je divno sniman, sa sjajnim, toplim, simpatičnim i izuzetno uspešnim izvedbama, kako majke – Aissatou Diallo Sagna, tako i sestara – Esther Gohorou i Suzy Bemba.
Male priče običnih ljudi
Japanski sineasta Hirokazu Kore-eda pripada grupi najpoznatijih i najslavnijih reditelja svetskog filma današnjice.
Dobitnik je brojnih priznanja i nagrada, između ostalih i Zlatne palme za najbolji film 2018. za „Kradljivce“.
Zbog njegovih izuzetno potresnih, duboko humanih i dirljivih porodičnih drama, često ga porede sa slavnim maestrom japanskog filma Yasujiro Ozu.
No, kako stvari stoje, možda će i preteći svog velikog idola.
Inicijalno pisac romana, potom autor dokumentarnih filmova, Hirokazu Kore-eda se konačno posvetio filmu i formirao svoj stil i filmski rukopis po kome je prepoznatljiv – a to je suptilna mešavina dokumentarca i fikcije.
Njegove teme su izolacija, samoća, gubitak, smrt, sećanja i potraga za smislom.
I, iznad svega, porodica u svoj svojoj kompleksnosti.
Njegovo majstorstvo se upravo ogleda u tome što se svim tim suštinskim, filosofskim, univerzalnim pitanjima bavi kroz male, konkretne, realne, životne priče običnih ljudi – o deci koju je napustila majka, o porodicama koje su saznale da su im deca bila zamenjena u porodilištu, o sestrama koje nakon smrti oca otkrivaju da imaju polu-sestru, o instinktivnoj porodičnoj borbi za samoodržanjem i potrebi da bude na okupu u strahu od siromaštva itd. itd.
Iza jednostavne, pročišćene režije i nijansirane narativne strukture, u svakom njegovom delu krije se poruka koja ukazuje na nejednakost, kontraste i paradokse japanskog društva.
I muku, dileme i nemoć savremenog čoveka da se odupre surovoj svakodnevnici.
U njegovom načinu snimanja i posmatranja ima nečega duboko kontemplativnog i dirljivog.
Moglo bi se reći da je on autor koji uvek postavlja pitanja i tera publiku na razmišljanje.
I istovremeno gradi niti među ljudima i direktno opšti sa najboljim i najplemenitijim u njima.
Njegov poslednji film „Monstrum“ sa kojim je stigao u Kan je prvi koji je napravio od 2018. i prvi za koji nije sam napisao scenario, već ga je radio na bazi teksta TV pisca Jyji Sakamota.
Zanimljivo je i to da je muziku za film napisao upravo preminuli slavni japanski muzičar Ryuichi Sakamoto.
Pitanja koja se tiču i nas
Glavni junak poslednje porodične hronike japanskog sineaste je Minato, sladak 11-godišnji klinac, koji počinje da se ponaša čudno.
Vraća se iz škole sa jednom patikom!
Postavlja bizarna pitanja – da li je njegov mozak zamenjen svinjskim?!
Izleće iz automobila u pokretu!
Ne želi više da ide u školu, itd. itd.
Pominje nastavnika kao krivca!?
Njegova brižna i posvećena majka, koja ga odgaja sama, zaplašena je i šokirana iznenadnim reakcijama svoga sina.
Više ga ne prepoznaje.
Naravno, poseta školi i razgovor sa direktorkom i nastavnikom se nameću.
Ali problemi tek počinju.
I brojni su.
Dečak se tuče i nestaje.
Ima svoje tajne.
Divljački seče svoju kosu.
Majka, od jada, čupa svoju!
Prisustvuje sastanku sa profesorima.
Čuju je, ali je niko ne sluša.
Administracija ima svoje rezone.
Dečak se sa svojom drugaricom Eri – medenom, živom, inteligentnom klinkom, skriva u jednom napuštenom vagonu, gde grade svoj svet.
Pričaju o reinkarnaciji, dok se požari, strahovite kiše i olujni vetrovi smenjuju u toj varošici na obodu jednog prelepog jezera.
Kore-eda, u jednom tonu, sledi trasu svojih intriga i vodi nas iznova kroz opak kontinent detinjstva i odrastanja.
On tu ukazuje na mnoge probleme – od homofobije, disfunkcionalne porodice, nekritičkog respekta nametnutih autoriteta, vređanja, nasilja, itd, odnosno na gomilu monstruma koji konačno čine i donose veliko zlo.
Moglo bi se reći da je preuzimajući dobro poznatu strukturu „Rašomona“ – dao nekoliko verzija istog događaja, verovatno nepotrebno zakomplikovao celu priču, vodeći nas konfuznim i varljivim putanjama da bi stigao do istine.
Do koje nije lako stići.
No, i pored toga, ovo je izvanredna studija kako se suočiti sa porodičnim problemom na moralan, inteligentan i human način.
I shvatiti svu kompleksnost detinjstva i odrastanja.
Imajući u vidu našu nedavnu nezamislivu tragediju u beogradskoj školi, mislim da se sva pitanja koja u ovom filmu pokreće Eda tiču i nas – odrastanja, školovanja, odnosa roditelja i dece, društva i dece, nastavnog osoblja, itd. te zato smatram da bi bilo poželjno da ovaj film odgledaju kako roditelji, tako i prosvetni radnici, psiholozi, mediji i ostali nadležni organi.
Možda nam može pomoći da budemo malo mudriji, tolerantniji i humaniji.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
