Plakat: Andreja Milošević

Naime, od 15. do 21. septembra biće održani 53. Mokranjčevi dani, festival posvećen stvaralaštvu najznačajnijeg srpskog kompozitora, Negotinca, Stevana Stojanovića Mokranjca. Programski koncept ovogodišnjeg festivala počiva na tradicionalnim temeljima, kaže selektorka Mokranjčevih dana, prof. dr Sonja Marinković.

Počinje Natpevavanjem i u programskom pogledu akcenat stavlja na vokalnu i vokalno-instrumentalnu muziku, ne zanemarujući ni svoju kamernu, simfonijsku i muzičko-scensku dimenziju, kao ni druge uobičajene „prateće“ programe bez kojih ne bi imao svoj karakterističan duh. Natpevavanje je ove godine u velikom stepenu internacionalno, od pet ansambala samo je jedan iz Beograda, drugi dolaze iz Slovenije, Albanije, Crne Gore i Bugarske. Po prvi put se na horskom nadmetanju pojavljuje hor iz Albanije, ali to nije njegovo prvo gostovanje u Srbiji, jer su dirigent i njegov ansambl već uspešno nastupali na kragujevačkom Konceptu.- rekla je za Danas Sonja Marinković.

Izuzetno bogat festivalski program započinje u subotu, 15. septembra, polaganjem cveća na Mokranjčev spomenik, pozdravnom rečju predsednika negotinske opštine Vladimira Veličkovića i besedom Aje Jung, direktorke Beogradskog festivala igre. 53. Mokranjčeve dane otvoriće pomoćnica ministra kulture i informisanja Ivana Dedić, da bi po tradiciji učesnici Natpevavanja, Hora Collegium Musicum Catholicum i negotinskih horova izveli iz Šestu rukovet. O tome kome će pripasti prestižna nagrada, statueta Stevana Mokranjca, na ovogodišnjem Natpevavanju kojim praktično započinje festival, odlučivaće Prof. dr Sonja Marinković, muzikolog, dr Miloje Nikolić dirigent i mr Tamara Adamov Petijević, dirigent.

Prema rečima selektorke festivala u  kreiranju programa selektor i članovi umetničke komisije rukovodili su  se idejom da budu promovisane najviše umetničke vrednosti, jer je samo to dostojno Mokranjčevog imena. To će potvrditi  solisti, Hor i simfonijski orkestar RTS sa Bojanom Suđićem sa Orfovom kantatom Carmina burana, ansambl Narodnog pozorišta u Beogradu sa predstavom Bolivud, Snežana Savičić-Sekulić i Iva Mrvoš Anokić sa biserima srpske solo pesme, ansambl Metamorfozis predvođen Sašom Mirkovićem, klavirski kvintet Altro senso koji izvodi kamernu muziku Petra Stojanovića, subotički katedralni hor Collegium Musicum Catholicum predvođen svojim kantorom Miroslavom Stantićem, Vokalna grupa Konstantin iz Niša i Vlatko Stefanovski sa svojim trijom.  

Negujemo, kako se iz programa vidi, i interkulturnu dimenziju festivala jer to takođe smatramo Mokranjčevim zavetom i promovišemo srpsku muziku. Biće predstavljena aktuelna naučna, književna i likovna produkcija.U četiri punkta može se govoriti o svojevrsnim „inovacijama“ programskog koncepta. Novu dimenziju dobiće prošle godine utemeljen Dirigentski seminar koji vode Miloje Nikolić i Tamara Adamov Petijević i bićemo u prilici da čujemo nastup Dirigentskog hora. Pridružujući se proslavi jubileja Drugog programa Radija predstavićemo dva radiofonska ostvarenja želeći da pažnju javnosti skrenemo i na ovaj muzički žanr. Niti tradicije dobiće novi izgled takođe zahvaljujući Drugom programu Radija i saradnji koju uspostavljamo sa emisijom Od zlata jabuka. Čast da obnovi nekadašnje Večernje serenade imaće violista Saša Mirković koji će festivalskoj publici predstaviti svoj izvanredni program Nach Bach + 1. .- objašnjava Sonja Marinković.

U pratećem programu osim Klasike u 11,  festivalska publika biće u prilici da, pored ostalog, pogleda više izložbi, među kojima je i izložba Miloša Šobajića iz kolekcije umetničke galerije Radionica duše, na naučnoj tribini od dr Saše Božidarevića, redovnog profesora Fakulteta umetnosti u Prištini sazna više o „Rukovedanju u horskim delima Mokranjčevih naslednika druge polovine 20. veka“, prisustvuje promociji monografije dr Ivane Perković 80 godina Fakulteta muzičke umetnosti i promociji knjige U saglasju sa prirodom Vlaste Mladenovića, dobitnika Drainčeve nagrade. Osim u Domu kulture, programi će se odvijati na gradskom trgu, porti Crkve Svete Trojice u Mokranju, Mokranjčevoj rodnoj kući, Umetničkoj školi „Stevan Mokranjac“ i Konaku Kneza Todorčeta.