Veče posvećeno Jovanoviću /Foto: Nenad KovačevićČastan, skroman, empatičan, inteligentan, pravdoljubiv, šarmantan, duhovit, hrabar, srpski brend u svetskoj satiri, naslednik Domanovića i Nušića, čovek teško dostižnog talenta…
Tim rečima su, opravdano, portretisali Rada Jovanovića (1939-2016), jednog od naših najboljih aforističara, njegovi prijatelji – prof. dr Žarko Trebješanin i dr Slobodan Simić, satiričar i psihijatar, Zoran Jeremić, književnk, kao i Dušica Murić, direktorka Narodne biblioteke Užice u kojoj je priređen omaž tom velikom i plemenitom čoveku. Njegove aforizme su, u prepunom Čitalištu, u prisustvu njegove porodice, čitali glumci Divna Marić i Momčilo Murić.
Podsetivši na to da je pisao političke, socijalne, sportske i erotske aforizme koji su, uz druge humorističko-satirične forme, obajvljeni u devet knjiga i da je prevođen na engleski, nemački, ruski, poljski i druge jezike, Dušica Murić je navela da „nije moguće sastaviti antologiju humora i satire, a da u njoj ne bude Rade Jovanović“.
U vrcavom tekstu sa mnoštvom anegdota o Jovanoviću, Zoran Jeremić ga je opisao kao „jednog od najlucidnijih i najproduktivnijih aforističara, koga su krasile oštroumnost, mera, šarm, empatija i teško dostižan talenat da šapat kolektivne nelagode preobrazi u gromoglasan i precizan do bola satirični aforizam“.
„Danas je Rade Jovanović klasik srpskog satiričnog aforizma“, napisao je Jeremić.
Navodeći da je „bio je pun energije i kreativnosti, jedan od najbrže mislećih ljudi“, Slobodan Simić je kazao da je bio „porodičan čovek, urednik radija i novina, autor mnoštva tekstova i aforizama, politički aktivan i građanski orijentisani demokrata.
„Svuda je stizao. Bio je vulkan od čoveka. Za Užice je kulturna gromada, srpski i svetski aforističar, koji je satirični aforizam podigao na nivo brilijantne igre duha. Postavio je temelje novog srpskog aforizma, koga karakterišu humor i angažovanost“ rekao je Simić i dodao da je Jovanović, poput Domanovića i Nušića, „uhvatio“ srpski mentalitet.
Ocenivši da je bio „pravi gospodin koji je plenio šarmom i inteligencijom“, Žarko Trebješanin je dodao da je Rade iskazivao osećanje za pravdu iz koga su nastajali i njegovi aforizmi, za koje je kazao da su „prava remek-dela, savršenog stila i jezika, bliski humoru apsurda, kojima ne podilazi ukusima mase, već da od čitaoca i slušaoca zahtevaju određeni napor, obrazovanje i kulturu“.
„Rade Jovanović je veliki domaći brend, koji nudi najbolje trvorevine našeg jezika. Kad uzmem njegovu knjigu, to je kao da otvaram mali kovečeg u kome se kriju biseri. To su biseri duha, koji vremenom dobijaju na sjaju, značaju i vrednosti“, naveo je Trebješanin i podsetio na to da je Rade „uvek imao smelosti da progovori o našoj tamnoj strani, našem ružnom licu koje ne želimo da vidimo u ogledalu“.
Istovremeno, promovisana je i knjiga „Rijaliti šou“, Slobodana Simića, o kojoj je, osim autura, govorio i Trebješanin.
Impozantna biografija
Rade Jovanović je rođen 1939. godine u Srebrenici, ali je najveći deo života proveo u Užicu. Diplomirao je srpsko-hrvatski jezik i jugoslovensku književnost na beogradskom Filološkom fakultetu. Pisao je aforizme, epigrame i humorističko-satirične forme. Objavio knjige: „San je da sve ovo sanjamo“ (1994), „Kuća smeća“ (1995)“, „Happygrami“ (1995), „Srbija na isteku“ (1997), „Pusti, mužu, rogove“ (1999), „Kratko i kasno“ (2008), „Iz Crvene banovine“ (2010), „Dvanaesti igrač“ (2012), „Samo da izdrži slamka“ (2013). Bio je saradnik mnogih srpskih i jugoslovenskih medija, a zastupljen je u domaćim i stranim antologijama humora i satire. Dobitnik je najznačajnijih nagrada, a Beogradski aforističarski krug je, 2016. godine, ustanovio nagradu koja nosi njegovo ime i dodeljuje je za najbolju knjigu aforizama na srpskom jeziku ili srodnim južnoslovenskom jezicima. Umro je u Užicu, 1.juna 2016. godine.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
