Oni (su) žive(li) i u Studenjaku

Na bočnoj fasadi te zgrade i dan danas su vidljivi ostaci dvospratnice srušene u bombardovanju tokom Drugog svetskog rata. Ti vidljivi ostaci bombardovanja su ove 2022. postali inspiracija za umetnički rad koji žali, obeležava, slavi, ukazuje na tužnu sudbinu Beograda.

NOĆNI MURAL, DNEVNI PARKING: Međutim meni gorak utisak nije ostavila samo tužna sudbina našeg grada već uslovi u kojim sa realizuje izrada ovog umetničkog dela za najvažniju manifestaciju savremene umetnosti u Srbiji. Umetnik je za rad na raspolaganju imao vremenski termin od ponoći do šest ujutro.

U mraku, sakriven od očiju poštenog građanstva koje mirno spava, hladne oktobarske noći, Dušan Rajić crta mural o istoriji svog grada, jer je važnije da parking radi tokom dana bez zastoja. Nije mi namera da upirem prst u producente manifesatacije, svi smo u istom loncu, životni uslovi umetnika i radnika u kulturi u Srbiji su veoma loši, ovo je samo još jedan prizor u toj tragičnoj predstavi. Na svu sreću Dušan Rajić je grafiti umetnik i navikao je da radi u ilegali, a ionako će za par godina od parkinga biti važnije da tu nikne nova zgrada, tako da zapravo od ništa od gore napisanog nije ni bitno.

ASOCIJATIVNO KUSTOSIRANJE: Ovih dana radim na realizaciji jedne male ali meni veoma bitne izložbe pod nazivom Do I live now as much as THEY: LIVEd then? Izložba se realizuje u okviru projekta Oni žive – studentski životi otkriveni kroz kontekstualne umetniče prakse koji se realizacije u Domu kuture Studentski grad, u partnerstvu sa umetničkim, arhivističkim i visokškolskim ustanovama i organizacijama iz Crne Gore, Hrvatske i Španije.

Ideja ovog poduhvata je da studentskoj populaciji približi savremene umetničke prakse koristeći materijal iz privatnih foto arhiva o životu u studentskim domovima u periodu od Drugog svetskog rata pa do danas. Izložba će prikazati prikupljeni materijal iz kampusa u Beogradu, Madridu, Podgoroci, Rijeci i Zagrebu i realizuje je kusotski tim od 10 studenata iz istih gradova. Odlučili smo da postavku izložbe osmislimo koristeći metod asocijativnog kustosiranja.

Studenti koji su učestvovali u procesu odlučivali su o izboru i temama izložbe odogovrajući na jednostavna pitanja o svojim osećanjima, asocijacijama i stavovima o dostupnom materijalu. Izložbu ćemo postaviti u jednoj od čitaonica u Studenjaku. Ne znam da li termin asocijatvinog kustosiranja postoji u stručnoj literaturi možda ga i pogrešno koristim, ali ako ne postoji neka ostane upamćeno da smo ga skovali moja saradnica Maida Gruden urednica likovnog programa DKSG i ja.

U sredu, 26. oktobra postavljamo izložbu Do I live now as much as THEY: LIVEd then?, isto kao i Dušan Rajić, radimo noću, tačnije od 22 sata. Ovog puta razlog je, barem meni, smislen. Studentska čitaonica radi od 8 do 22 sata – studente ne treba ometati u pripremi ispita, parking može da ne radi jedan dan i tačka.

SVAKO TRAŽI SVOJ IZLAZ: Gledam matereijale za izložbu koje su nam poslali Svetlana i Željko, beogradski članovi studentskog kustoskog tima. Ponosan sam što smo na smo na najrazličitije načine uspeli da uključimo veliki broj studenata u realizaciju ovog projekta i da na najbolji mogući način doprinesemo ispunjenju misije DKSG. Još od svojih studentskih dana cenim program i rad ljudi iz ove ustanove i velika mi je čast bila kad sam dobio priliku da postanem saradnik ove ustanove.

Uveče sam posetio jedno od tri otvaranja izložbe Izlazne strategije u Umetničkom paviljonu Cvijeta Zuzorić. Vrlo zanimljiv koncept kustosa Branka Popovića koji je pružio priliku za izlaganje umetnicima koji su iz nekog razloga bili primorani da prestanu da se bave umetnošću kao i sa ljudima koji se bave umetnošću ali van zvaničnog institucionalnog okvira. Zanimljivo je videti kako se te dve sfere prekalapaju… svako traži svoj izlaz – jedni iz sveta umetnosti iscrpljeni nemaštinom a drugi u svet umetnosti iscrpljeni besmislom svakodnevnice.

SPORT I KULTURA: Nedavno sam dobio poziv od jednog velikog sportskog društva da učestvujem u izradi predloga projekta koji treba da promoviše istoriju tog društva kroz saradnju sa umetncima i radnicima u kulturi… zajedno sa koleginciom pripremam predlog tj. ponudu. Ipak muče me neke etičke dileme imajući u vidu ko i na koji način upravlja klubovima, savezima i udruženjima, i koje šire negativne posledice to ostavlja na naše društvo. Ipak zanimljivo mi je da razmišljam na tu temu.

„SAVA CENTAR“ U BORU I SMEDEREVU: Sa kolegom sam došao u Bor da vidimo kakve su mogćnosti za organizaciju jednog većeg događaja u tom gradu. Prvi put sam u njemu, fasciniran sam infrastrukturom koja je ostala od komunističkog perioda, Narodna bibiloteka Bor, sala Muzičke škole Miodrag Vasiljević, Centar za kulturu Bor, bioskop Pobeda, studentski dom… sve je tu spremno kao da čeka na nas.

Imali smo i sjajnog domaćina koji nam je sve ovo pokazao, svuda nas uveo i upoznao sa ljudima koji su nam ključni za dalje planiranje, ipak atmosfera u gradu mi je nekako bila teška. Prodaja industrijskog kompleksa RTB Bor nije uticala pozitivno na razvoj grada, golim oko je vidno da veliki novac izlazi iz grada a da malo ostaje njegovim stanovnicima. Sutra idemo u Smederevo da vidimo kako stoje stvari tamo.

U Smederevu nas je dočekala sjajna ekipa iz Omladinskog pozorišta PATOS. Njihove prostorije su u zgradi Centra za kulturu Smederevo, koji u žargonu zovu mali Sava centar. Mislim da je nepotrebno pojašnjavati odakle ovaj nadimak. Opet sve je tu, infrastruktura (malo zapuštena ali…) fenomenalna, Smederevska tvrđava, Dunavski park, Muzej, ekipa iz PATOS-a… ali nema hotela.

Niko ne zna da li Smederevo može da primi 120 gostiju u isto vreme. Dogovor je da domaćini istraže da li je ovo teorijski moguće, pa ćemo onda videti kako i šta dalje…

Selekcija arhivskih fotografija

Izložba Do I live now as much as THEY: LIVEd then?, na kojoj će biti predstavljena selekcija arhivskih fotografija iz privatnih albuma bivših i sadašnjih stanovnika studentskih kampusa u Beogradu, Zagrebu, Rijeci, Podgorici i Madridu, iz perspektive današnjih studenata, simultano je otvorena u ovim gradovima 28. oktobra. Beogradska izložba biće dostupna za publiku do 30. novembra u A Čitaonici Biblioteke DKSG.

Izložba je rezultat kolaborativnog kustoskog rada internacionalnog tima od 10 studenata iz Srbije, Hrvatske, Španije i Crne Gore. Timovi od po dva studenta iz četiri partnerske zemlje projekta They: Live, kroz onlajn radionice koje su prethodile izložbi, bili su uključeni u proces metodologije kustosiranja izložbe fotografija, koji je osmislila i vodila Dubravka Radusinović.

Kustosi/kinje izložbe su Svetlana Ilić, Željko Petrović (Beograd), Ana Marija Lončar, Antonia Radošević (Rijeka), Rosa Araque Gómez, Carolina Sampedro Gesteira (Madrid), Jovana Božović, Milena Blagojević (Podgorica), Ivana Bošković, Marko Kolić (Zagreb), uz podršku lokalnih koordinatora projekta: Melinda Kostelac (APURI, Rijeka), Lorenzo Javier Torres Hortelano (URJC, Madrid), Vlatka Lemić (ICARUS, Hrvatska), Natalija Vujošević (ICA Cetinje) i Maida Gruden (DKSG, Beograd).

Fotografije studentskog života u kampusima projekta They: Live su digitalizovane, arhivirane i dostupne su javnosti na međunarodnoj digitalnoj kolaborativnoj platformi Topoteka – https://www.topothek.at/en/. Projekat su podržali program Kreativna Evropa EU i Ministarstva kulture Republike Srbije.

Autor je saradnik za realizaciju međunarodnih projekata Doma kulture Studentski grad i član kolektiva Ministarstvo prostora