Panonski mornar plovio Šumadijom

Na koncertu je bilo i mnogih Beograđana kojima iz dobro znanih razloga nije pevao nekoliko godina, a u Jezeru su se našle čak i dve Ruskinje koje su u Kragujevac zapucale iz Moskve samo da bi čule najpoznatijeg kantautora sa ovih prostora. Ispred hale stajali su parkrirani automobili sa registracijama iz svih bivših republika Jugoslavije.

– Hvala vam svima što ste došli, ne samo iz Kragujevca već iz svih krajeva. Vidim da su tu moji Slovenci, pa iz Čakoveca, Makarske, Osijeka, celog regiona… Ne idem često u Sarajevo, ali vidim i vas, Sarajevo je uvek tu gde god da sviram. Kada sam došao u hotel video sam odmah na televizoru da imate SBB. Mnogo se vi zajebavate ovde, a još i mene zovete da pevam. Znate kad će sad da vam izgrade onih pet kilometara auto-puta što nedostaje kod Batočine? Nikad. Sad ima rupu od 20 metara da iskopaju, ako treba da naprave Batočinu na vodi, pa da vidite kako je onima u Beogradu – poručio je Đole na početku koncerta.

Nije Panonski mornar žurio ni ovaj put, već je Šumadincima priredio plovidbu dužu od tri sata. Ni u stasu, ni u glasu nije se primetilo da je imao zdravstene probleme, iako se na konto toga šalio više puta tokom koncerta. Plovidba je bila lagana, uz poneki brži talas poput „Živeti slobodno“, „Boža zvani pub“, „Ne volem“, „Devojka sa čardaš nogama“ „Bela lađa“…

– Poslednji put sam nastupio u Kragujevcu pre 20 godina. Hteo sam i ranije da dođem, ali sam, što bi rekli Ameri, imao situaciju. Znate sve i sami, ali sve je to normalno, u pitanju je godina proizvodnje. Stavili su mi četiri stenta, pa sam sad „stent ap“ muzičar – našalio se na račun toga što je zbog operacije srca morao da u novembru otkaže već rasprodati koncert u Jezeru.

Objasnio je da mu je nedavno i u Nišu uskraćeno da svira jer mu je direktor „Čaira“ poručio da „ima neko iznad njega“, a isto su mu rekli i sekretar za kulturu i gradonačlenih. „Dalje nisam pitao, pošto znam da ima neko iznad tebe, a to je ovih 6.000 ljudi u Kragujevcu“, naglasio je Đole.

– Pitali su me hoću li moći da izdržim večeras tri sata, a ja sam rekao da ne brinu jer ja u Kragujevcu ionako samo započnem pesmu – poručio je aludirajući na to da će cela hala završavati svaku baladu.

Tako je i bilo, a publika je zajedno sa Đoletom pevala „Neke nove klince“, „Priču o Vasi Ladačkom“, „Bezdan“, „D-mol“, „Provincijalku“, „Galiciju“, „Protinu kći“, kao i mnoge druge pesme koje su obeležile sve delove njegove karijere. Prostor između pesama, kao i uvek, popunjavao je smešnim anegdotama i pričama, uz poneko pominjanje političara, ali, kao što je rekao, ne previše – da ne kvari raspoloženje. U Kragujevac je uz svoj standardni bend doveo i tamburaše koji su već intimnu atmosferu učinili još prisnijom, pa je Đole sa Šumadincima s pravom bio na „ti“ uprkos tome što su ga čekali pune dve decenije. Kao neko ko u karijeri ima trocifren broj hitova, nije sinoć stigao da odsvira Ne lomite mi bagrenje i Jesen stiže dunjo moja, ali na tome mu ionako niko sigurno nije zamerio