Parfemi ulične metafizike

 Elegantni i mudri maestro Uroš Lajovic povukao je auditorijum sa sobom i orkestrom pravo u pomerene emocije jednog naročitog sveta, smestivši nas od prve u divlji bal Hačaturjanove „Maskarade“, da se kroz izazovni umnogostručeni virtuozitet „Maksimuma“ Benjamina Jusupova i džez duh Šnitkeovih „Klovnova i dece“, zajedno dosegnemo onih omamljujućih parfema ulične metafizike u sviti „Ulica“ Nina Rote. Ah, kakva raskalašna i setna svetkovina koja nas, sasvim žonglerski, iz larme i uzvitlane akcije smešta najzad u preispitivanje sete.

Započevši veče „Maskaradom“ (svita op.48a) Arama Hačaturjana, maestro Lajovic i Filharmonija namah demonstriraju okretnost, kapacitet za zahuktala ubrzanja, majstorsku grotesknost uvodnog „Valcera“, a zatim smenjivanja pojačanih raspoloženja, od kakvog blještavila varijetea u „Mazurki“, sa treperavim svetlinama tužnih priseni „Nokturna“ i „Romanse“, sve do finalnog „Galopa“ što pronosi svoje užarene obruče besnog uživanja u vrhuncima predavanja strasti. Zato će „Maksimum“ Jusupova, sa izabranim solistima Slovenačke, Zagrebačke i Beogradske filharmonije (Tijana Milošević – violina, Aleksandar Milošev – viola, Renata Penezić – flauta, Milana Zarić – harfa), demonstrirati potpuno pak neočekivani katalog zvukovlja sa snažnim etno nabojem – tobogani su to vibracija koji prkose gravitaciji, poput uzvodnih vodopada, violista vrhunske energije i stava kao u rock bendu, flautistkinja zavodljiva poput samog Pana, violina vatrenih i moćnih zareza, te harfa u svojim neprocenjivim zlatnim pomicajima. Plus orkestar što dodaje dramatičnost, uključen do srži u ovu oneobičenu proizvodnju zvuka, na svaki specijalan način tretirajući svoje instrumente, da se uobliči tako do kraja ovaj neuhvatljivi grumen prirode i folklora udružen sa izrazito savremenom slobodoumnom kreacijom.

Šnitkeovi „Klovnovi i deca“ u drugom delu koncerta urnebesan su cirkus, no takođe su i lahorna vrteška zvuka ljupke blues tamnine, sa harmonikom, električnom i bas gitarom koje štimung smeštaju u moderan megalopolis. A onda, „Ulica“ Nina Rote, to oduševljavajuće delo u kojem su glasovi sveta napolju vrveće živi, skakutavi i pod bremenom briga, rasplesani u stilu spektakularnog jazza, glasnog i gotovo pa plemenskog, sa briljantnim duvačkim pogonskim mikro-majstorijama i krasnim prisustvom koncertmajstora Miroslava Pavlovića – prava drama zvučnih masiva, opojni blues, okončan u bolu koji skoro da možete da dodirnete. Kao stvarno muzičko veče, prelaziće izmamljenim napolje nagonima preko vaše kože.