Roman „Zeleni oktobar“, književni prvenac Petra Božovića, politikologa iz Beograda, izašao je iz štampe neposredno uoči uvođenja vanrednog stanja u Srbiji zbog pandemije. Knjiga, koju je izdala kuća Ammonite, promovisana je, iz razumljivih razloga, tek nedavno, ali trenutak možda nije bio loš jer se radnja romana odvija pretežno 2000. godine, do 5. oktobra, čija nam se 20 godišnjica približava.
* Iako roman preseca gotovo čitav XX vek, „Zeleni oktobar“ je i knjiga o 5. oktobru 2000. „Ideje u koje smo verovali žive i dalje“, kaže jedan od protagonista. Kako vidite danas taj delić prošlosti, kao politikolog, sada i pisac?
– Taj datum je neodvojiv od ostatka XX veka, finala jedne epohe u kojoj su se smenjivali i pobede i porazi. Događaji 5. oktobra su svakako pobeda koja je zemlju vratila u svet, otvorila nam vrata da ponovo budemo na strani na kojoj smo bili u dva svetska rata. Naš pad tokom devedesetih godina nije bio posledica nepravednih međunarodnih okolnosti, nego našeg neadekvatnog ponašanja. Kao i posle svih velikih pobeda, i posle 5. oktobra smo upali u stanje razočarenja i gorčine i došli do trenutka u kom je u toku romantizacija poraženih. To neadekvatno ponašanje se može izmeniti, kao i bilo koje drugo kolektivno ponašanje. Tog 5. oktobra smo naučili da se kroz jedinstvo, zajedničku strategiju i pozitivnu kampanju može doći do promena, samo što bi te lekcije iz istorije neko trebalo da posluša opet.
* Rusija, 2000. godine, što se tiče Srbije, kao da nije postojala, makar u političkom smislu. Nekoliko junaka romana poreklom je iz Rusije, kao i čudesni napitak, eliksir koji pod određenim uslovima „leči rak, tumore…“ To se, shodno uverenjima čitaoca, može razumeti kao poruka da sa istoka stižu opsene ili spasenje…
– Sa istoka nam je dolazila duhovnost, a sa zapada osećaj za racionalno. I drugi narodi sazrevaju kroz balansiranje ova dva elementa ali mi se čini da nijedan ne radi to tako rastrzano kao naš. Zbog toga nam je Rusija kao fatamorgana u pustinji ka kojoj trčimo žedni, a zapad mesto na kojem bi da uzmemo bolju dnevnicu. Izgleda da nam je istorija pokazala da nam je sudbina sedenje na te dve stolice, samo je pitanje kako da u tome ne izgubimo sebe. Junaci romana „Zeleni oktobar“ osciliraju između duhovnog i materijalnog i u tom sukobu pokreću velike ideje. Njihove sudbine se završavaju… Neki padaju želeći da prodaju opsenu, drugi nestaju verujući da se žrtvuju za spasenje, a treći dolaze na vlast.
* Da li su buntovnici Student i Trocki, Amerikanac u ulozi gospodara lutaka i policajac Gluvi, spreman da kada treba pređe na pravu stranu istorije, konstante u realnom životu, u maloj zemlji koja nikako da nađe svoj mir?
– Mitološke slike antičkog sveta u kojima mlađi bogovi proždiru starije, obećavajući ostalima sigurno mesto u novom poretku ako ih podrže ili izgnanstvo i večne muke onima koji nisu na novom putu su slike prisutne u svakoj istorijskoj promeni. Naša zemlja nema problem sa takvim ljudima. Ona ima problem sa nepostojanjem sistema koji te ljude može da kontroliše. Pišući „Zeleni oktobar“ pokušao sam da se poigram sa junacima stavljajući ih u sistem koji je izvan njihovog domašaja. Uvodim ih u polje mističnog kroz koje njihova prava lica dolaze do izražaja. U realnom životu nam je potreban pravi sistem koji će rešavati probleme. Ponašamo se kao da će se on sam od sebe probuditi iz sna i početi da funkcioniše. Kada ga izgradimo, onda ćemo možda kao društvo biti na tragu da pronađemo mir.
* Jedan od motiva u romanu, kao i u stvarnosti, je potraga za liderom. Istovremeno, „ljudi na jugu“ su „nesrećnici uklopljeni u navike sa kojima umiru u nemogućnosti da se suprotstave prolaznosti. Život ih je uvek vraćao nazad…“ Ne samo na jugu, reklo bi se?
– Kolektivno tragamo za liderom kojim ćemo da se oduševimo. Očekujemo da pred nas izbaci veliku ideju za koju će ljudi hteti da se žrtvuju. One koji ne bi izazvali takva osećanja uvek bi ubrzo odbacivali. Kod uspešnih bi se ispostavljalo da je ideja kojom su nas opčinili prevara. Samo bi uskočili u cipele svojih prethodnika i telefonom komandovali svima šta da rade. Zato ćemo još dugo tumarati u tom začaranom krugu. Trenutak trežnjenja će doći kao što uvek dođe posle svakog mamurluka. Jug, kao paradigma najsiromašnijeg dela naše zemlje, na kojem se dešava deo romana, i započinje pobunu. Policajac Gluvi posmatra svoje komšije kako se okreću za novom idejom. On ih gubi i shvata da režim propada. Od tih komšija, vrednih ali siromašnih ljudi, upravo i počinju promene koje se uvek završavaju u Beogradu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
