„Uvek sam mislio da je pozorište nezavisno od vremena i politike, i da ima svoje mehanizme da ispituje razne društvene pravce. Ponekad je u tome aktivnije, nekada ume, a nekada ne ume da prepozna problem. Međutim, pozorište danas trpi, jer nije važno državi.
Danas je važnija estrada i takvo stanje dovodi u pitanje kvalitet i istraživanje, a te kategorije danas se ne cene mnogo na ovim prostorima“, kaže za Danas Slobodan Unkovski, jedan od najupečatljivijih pozorišnih reditelja u regionu, čije su prestave, tokom njegove karijere duže od 40 godina, obišle gotovo ceo svet i bile nagrađivane na mnogim festivalima.
– Ipak, pozorište je staro i mudro i, ako opstane, naći će način da se odupre svemu tome. Ume pozorište da se prilagodi i verujem da su mogućnosti velike, ali pitanje je šta će s njim biti i to je teško predvideti – kaže kultni reditelj, koji je na zanimljiv način postavio Čehovljev komad „Tri sestre“ u zagrebačkom Dramskom kazalištu Gavela, koji je preksinoć izveden na 19. Jugoslovenskom pozorišnom festivalu u Užicu.
Na sceni ste oživeli više od sto klasičnih dramskih tekstova i tekstova savremenih pisaca. Na koji način birate komade?
– Tako što prepoznam temu koju nosim sa sobom. Dok čitam tekst, osetim da li on korespondira sa mojim temama. Ponekad se desi da donesem pogrešan zaključak, ali uglavnom su zaključci tačni. Više puta mi se dešavalo da odlučim da radim neki tekst, a onda odustanem, jer je taj proces vrlo kompleksan i neizvestan.
Koje su to teme koje Vas inspirišu?
– To je sloboda, iako znam da zvuči kao opšte mesto, ali ta tema me je uvek privlačila, kao i teme složenih problema u odnosima pojedinca i sistema. Bavio sam se i pitanjima odnosa među polovima, pitanjima porodice, ljubavi… To su teme koje dodiruju ljudski život, ali globalne teme su me više uzbuđivale. Nekada su to teme slobode koje su povezane sa politikom, a nekada je to isključivo sudbina pojedinca, bez obzira na politiku.
Kada pominjemo slobodu, koliko je pozorišni reditelj danas slobodan u izboru tema i načina za njihov scenski iskaz?
– Posle svih godina rada i predstava koje sam napravio, ja sam u situaciji da odaberem tekst i da me pozorište podrži onako kako treba. To su sve komplikovane i skupe predstave. Mnogo je teže mladim rediteljima, koji moraju da traže komad sa manje uloga, bez saradnika, bez ili sa minimalnim dekorom. To ponekad može da uspe, ali postoje i velike šanse za neuspeh, zbog isuviše velikih ograničenja. Nije to ona cenzura koja je bila svojstvena komunizmu, nego je to sada – finansijska cenzura. Ne dobijete pare i ne možete da uradite predstavu. To je nešto što je elegantnije od cenzure i pogoduje vlasti.
Kako biste ocenili pozorišnu scenu u Makedoniji?
– Dosta se investira u pozorišne zgrade. Ogromne pare su besmisleno potrošene na izgradnju novog Narodnog pozorišta u Skoplju, a država stimuliše bezlično pozorište, koje ne govori ni o čemu, ali pojavi se i po neka dobra predstava, koja otvori važne probleme. Ne mislim da pozorište uvek mora da bude kritično, ali mora da prepozna vreme u kome živi i da odgovori tom vremenu. Ne dopada mi se situacija u Makedoniji.
Na šta mislite?
– Ne dopada mi se to što je politika kompletno preuzela i ugušila pozorište – repertoarski, kadrovski, prostorno… Napravljeno je novo Narodno pozorište, koje košta 42 miliona evra, što je duplo više nego što je koštalo JDP, a ta zgrada je, kao i sve nove građevine u Skoplju, opterećena kičom i optočena zlatom. Toliko je šarena da u njoj ne može da se igra. Ako to kritikujete, proglase vas za izdajnika i neprijatelja, a time vam se smanjuje mogućnost za rad. Za bilo koga ko misli slobodno o sadašnjosti i pokušava da artikuliše nešto u vezi sa takvim stanjem, država nema sluha i njegov projekat neće biti podržan novcem iz državnih fondova.
Čime se trenutno bavite, šta pripremate?
– U Memorijalnom centru Holokausta Jevreja u Skoplju pripremam predstavu „Solun, grad duhova“, po knjizi Marka Mazovera, poznatog svetskog istoričara, koja govori o istoriji Soluna sa naglaskom na Holokaust Jevreja. To je mali i nezavisni projekat sa svega nekoliko glumaca.
Ovacije za „Gospođu ministarku“
Glumačku ekipu Pozorišta „Boško Buha“ u predstavi „Gospođa ministarka“ (B. Nušić/T. Mandić Rigonat), koju predvodi sjajni Goran Jevtić u ulozi Živke, festivalska publika je pozdravila ovacijama i dugotrajnim aplauzom i dodelila, za sada, najveću ocenu – 4,67. Večeras je na programu „Četrnaesta“ NP RS Banjaluka, a festival će u utorak zatvoriti „Unosno mesto“ ansambla JDP.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
