Mirjana Savić (u sredini) i Ana Gvozdenović (desno) na Cetinju Foto: M. M.

Na ovom regionalnom, međunarodnom skupu svoje radove će izložiti 33 učesnika. Među njima su i predstavnici kulturnih ustanova iz Kraljeva, magistar Ana Gvozdenović, iz Narodne biblioteke „Stefan Prvovenčani“ i Mirjana Savić, viši kustos istorije iz Narodnog muzeja Kraljeva. Njih dve su, juče, na prvoj sesiji odmah posle svečanog otvaranja prezentovale svoj rad pod nazivom „Žički duhovni sabor Preobraženje – Mesto gde je baština živa i gde se čuva“. Bila je to jedinstvena prilika da se istaknutim kulturnim radnicima iz zemalja regiona predstavi ova značajna kulturna manifestacija koju, već treću deceniju zaredom, organizuju Književni klub „Kraljevo“, Narodna biblioteka „Stefan Prvovenčani” Kraljevo i Narodni muzej Kraljevo.To je kulturno-naučna manifestacija koja neguje, izučava i afirmiše autentične vrednosti srpske kulture.

Manastir Žiča i 19. avgust, dan kada Srpska Pravoslavna Crkva slavi Preobraženje gospodnje odabrani su simbolično kako bi se izrazila suština manifestacije a to je spoj tradicije, temelja srpske duhovnosti i državnosti otelotvorene u Manastiru Žiči, i savremene vrednosti srpske kulture izražene kroz aktuelno pesničko stvaralaštvo. Pored afirnacije savremenog pesničkog stvaralaštva u sklopu manifestacije organizuje se i niz drugih muzičkih i likovnih sadržaji a sve to čini da Kraljevo, sredinom avgusta postane kulturna prestonica Srbije.Organizatori ne zaboravljaju ni struku te se trude da ugoste eminentne stručnjake iz različitih humanističkih oblasti. Tako je, osim književno naučnih skupova o poeziji laureata, pod okriljem manifestacije priređeno pet značajnih multidiscciplinarnih naučnih skupova: „Staro nasleđe u savremenoj srpskoj poeziji” (1993), „Kulturno nasleđe i njegova zaštita” (1994), „Žiča – umetnost istorija” (1995), „Rudo Polje – Karanovac – Kraljevo: od prvih pomena do Prvog svetskog rata” (1997), „Kraljevo–Rankovićevo–Kraljevo” (2016).Ovakav koncept Žičkog duhovnog sabora pokazuju kako se tradicionalno i moderno mogu, na najbolji način,ujediniti u interesu negovanja poezije i kulturne baštine.