Predstavljena knjiga „Dok tonemo u mrak“ Gojka Božovića: Trenutak savremenog pesništva koji nas se tiče

– Bila mi je potrebna nova tema i našao sam je u još neposrednijem susretu sa stvarnim svetom. Stvarnosti je i ranije bilo u mojoj poeziji, ali je neposredna stvarnost ovde osnovni sadržaj, dok je narativnost osnovna forma pesama – kaže Gojko Božović.

Jedan od naših najvažnijih savremenih pesnika, esejista, književnih kritičara, izdavača i javnih intelektualaca, objavio je novu knjigu pesama „Dok tonemo u mrak“ (izdavač kraljevačka Povelja), koja je predstavljena u Srpskom književnom društvu.

O njegovoj poeziji govorile su književne kritičarke Aleksandra Žeželj Кocić, Sonja Milovanović i Jovana Milovančević, a moderatorka programa bila je književnica Mirjana Mitrović.

– Gojko Božović je pronašao glas nijanse koji je potreban pesniku, istančan glas ucrtan na mapi prošlih, sadašnjih i budućih putovanja, u tački susreta sa poetikama različitih kultura – rekla je Žeželj Кocić. – Možda zbog svoje pulsirajuće mirnoće, površinske staloženosti koja u sebi ključa od žudnje za povratkom na prave vrednosti izvan prostora egzistencijalne praznine i teskobe, kao i zbog dubinskog ispitivanja graničnosti situacije modernog čoveka, poezija Gojka Božovića jeste trenutak savremenog pesništva koji nas se tiče – izjavila je poznata kritičarka.

Naglašavajući da Božović u knjizi „Dok tonemo u mrak“ proširuje jezičku osnovu savremene poezije, Sonja Milovanović je istakla da u poeziji ovog pesnika postoje „noseće reči“, reči naročitog značenja u koje je utkano obilje značenjskih mogućnosti:

– Jedna takva reč u Božovićevoj poeziji jeste poredak. Nalazimo je u više pesama, nekada se ponavlja više puta i u samo jednoj pesmi. Ali to nije uvek isti poredak, ta reč se u ovoj poeziji pokazuje kao bogata značenjima i raznovrsna po mogućnostima upotrebe u okviru jednog specifičnog pesničkog jezika. Poredak je i red, i uređenost, i zbir konvencija, i niz odnosa u svakodnevici, i stanje stvari, i ograničavajući sistemi kako u njihovim lokalnim, tako i u njihovim globalnim izdanjima. Nastajući na osetljivoj granici različitih iskustava, Božovićeve pesme vrlo često nastaju po modelu antibajke. Susret sa stvarnošću u ovoj poeziji nije dat u formi bajke – smatra Sonja Milovanović.

Kritičarka Jovana Milovančević posvetila je svoju analizu različitim tipovima iskustava koji se javljaju u poeziji Gojka Božovića, od stvarnog do numinoznog.

– Pesme u knjizi „Dok tonemo u mrak“ narativnije su nego što su bile pesme u njegovim ranijim knjigama. U gotovo svakoj od njegovih novih pesama postoji osnova priče, da bi se potom te narativne pesme, u vrlo promišljenoj i sistenmatizovanoj kompoziciji knjige, pretvorile u jednu celovitu, zaokruženu, složenu i iznijansiranu sliku sveta smeštenu između socijalnog verizm i magijskog verizma – rekla je Milovančević.
Brojnim poštovaocima svoje poezije koji su (uprkos lošem vremenu) došli u SKD da čuju razgovor o njegovom novom pesničkom ostvarenju,

Božović je pročitao nekoliko pesama iz različitih ciklusa knjige „Dok tonemo u mrak“, a odgovarajući na pitanja Mirjane Mitrović podsetio je da je tokom dvehiljaditih godina napisao tri pesničke knjige – „Elementi“, „Obližnja božanstva“ i „Mapa“.

– U ovim knjigama prvenstveno sam se bavio odjecima mitskog mišljenja i jezika u iskustvu savremenog čoveka. Ali, s druge strane, i pitanjem da li mi kao ljudi ovog vremena imamo sposobnosti, umeća, znanja i strasti da oblikujmo neke priče dužeg trajanja, priče koje će imati značaja i mimo našeg vremena. To je trilogija i te teme sam zaokružio objavljujući pre tri godine knjigu izabranih pesama „Tiha zverka podneva“. Posle toga bila mi je potrebna nova tema i našao sam je u još neposrednijem susretu sa stvarnim svetom. Stvarnosti je i ranije bilo u mojoj poeziji, ali je neposredna stvarnost ovde osnovni sadržaj, dok je narativnost osnovna forma pesama – istakao je jedan od naših najnagrađivanijih i najprevođenijih savremenih pesnika.

Božović je do sada objavio knjige pesama: „Podzemni bioskop“ (1991), „Duša zveri“ (1993), „Pesme o stvarima“ (1996), „Arhipelag“ (2002), „Elementi“ (2006), „Obližnja božanstva“ (2012), „Mapa“ (2017) i „Tiha zverka podneva“ (izabrane pesme i hronike, 2019).

Knjige eseja: „Poezija u vremenu. O srpskoj poeziji druge polovine 20. veka“ (2000), „Mesta koja volimo. Eseji o srpskoj poeziji“ (2009), „Književnost i dani“ (2018) i „Kraljevstva bez granica. Eseji o srpskoj poezij XX i XXI veka“ (2019).
Antologije: „Antologija novije srpske poezije (2005), „Place We Love. An Anthology of Contemporary Serbian Poetry“ (2006, 2011) i „Svet oko nas. Evropski gradovi u novoj srpskoj pripoveci“ (2009, 2018).
Laureat je brojnih nagrada za poeziju: „Matićev šal“, „Brana Cvetković“, „Đura Jakšić“, „Branko Ćopić“, „Europa Giovani International Poetry Prize“, „Kočićevo pero“ i „Kočićeva knjiga“, a za esejiistiku „Borislav Pekić“.

Božovićeva poezija i eseji prevođeni su na engleski, francuski, nemački, italijanski, ruski, španski, holandski, danski, portugalski, češki, mađarski, slovački, poljski, rumunski, bugarski, ukrajinski, slovenački i makedonski jezik.

Bavi se priređivačkim i uredničkim radom, osnivač je i glavni urednik Izdavačke kuće Arhipelag (2007) i Beogradskog festivala evropske književnosti (2017), i potpredsednik je Srpskog PEN centra.
Za izuzetan rad u oblasti kulture, književnosti i izdavaštva, 2019. dodeljeno mu je priznanje „Vitez poziva“.