Foto: Z.Nikolic

Reč je , inače, o petoj knjizi ovog autora živopisne biografije i bogatog životnog iskustva. Petar Jeknić je, najpre, završio poljoprivredni fakultet a potom i psihologiju i master studije iz oblasti psihoterapije, radio je kao novinar izveštavajući sa ratišta u Hrvatskoj i na Kosovu i kao prosvetni radnik u kraljevačkoj Šumarskoj školi , aktivista u civilnom sektrou i društvenom životu grada na Ibru.

Poseban detalj iz njegovog života jeste bezmalo dvogodišnji boravaku u opkoljenom Sarajevu tokom ratova na prostoru Bosne i Hercegovine koji ga je, kako on sam kaže, posebno obeležio.
Knjiga „Memento mori“ je nastala kao plod Petrovog višegodišnjeg bavljenja pružanjem psihološke i psihoterapeutske podrške pacijentima obolelim od teških bolesti i članovima njihovih porodica na području Kraljeva i Vrnjačke Banje.

Značaj knjige, iako naslovljena kao „Priručnik za psihologe u palijativnoj medicini“, je primarno u njenoj poruci široj čitalačkoj publici u koju, svakako, spadaju pacijenti, njihovi rođaci i prijatelji jesu informacije koje će uticati na percepciju pojma palijativno zbrinjavanje a koje bi trebalo da pokrenu i širu, i stručnu, raspravu o konceptu modela koji se, u ovoj oblasti, sprovodi u Srbiji. A taj , opštevažeći model , u našim medicinskim ustanovama, je primarno okrenut bolesti, tačnije jednom aspektu njene manifestacije, bolu i njegovom ublažavanju.

Tek ovom knjigom stručn, a i šira javnost spoznaje koliko je bitna psihološka i psihoterapeutska podrška obolelima i članovima njihovih porodica pa bi ,i na osnovu u njoj iznetih iskustava,trebalo otvoriti procese institucionalizovanja i normiranja tog segmenta u zbrinjavanju najtežih bolesnika.

O knjizi su govorili primarijus doktor Periša Simonović, psihijatar u Institutu za javno zdravlje „Batut“ u Beogradu, Radmila Vesković, novinarka iz Kraljeva i Vesna Bondžić, predsednica udruženja „Ženski centar Milica“ iz Vrnjačke Banje u okviru koga Jeknić kao psiholog i geštalt psihoterapeut,već dve godine, pomaže pacijentkinjama obolelim od raznih oblika karcinoma.

Ako vas kojim slučajem naslov knjige , a posebno njen podnaslov, zavara da je,u njoj, primarno, reč o jednom stručnom aspektu psihologije kao nauke ipak je pročitajte i uverite se da se ona najviše tiče života svakog od nas jer nas podseća na ono od čega sa strahom bežimo a to je naša konačnost.