Foto: V. TorovićPovodom 80 godina od osnivanja koncentracionog logora Crveni krst i prvog bekstva logoraša, koje je prvo zabeleženo iz nekog logora u pokorenoj Evropi, Narodni muzej iz Niša je krajem prošle godine objavio monografiju o Memorijalnom kompleksu 12.februar.
“Na žice, drugovi”, vikao je u ranu zoru tog 12. februara 1942. godine zarobljeni partizan Branko Bjegović. Iz sobe 12 potrčalo je 153 logoraša, ali je prilikom proboja nastradalo njih 48, kao i jedan nemački stražar.
Bilo je to prvo organizovano bekstvo iz Logora Crveni krst u Nišu, a drugo se desilo 2. decembra 1942.godine.
Nebojša Ozimić, viši kustos i istoričar Narodnog muzeja u Nišu, koji je autor monografije, kaže da je bilo neophodno da se u jednoj knjizi zabeleži sve što se dešavalo od osnivanja koncentracionog logora do 2021.godine.
“U koncentracionom logoru, koji su Nemci formirali septembra 1941. godine, tokom četiri godine bilo je zatvoreno oko 30.000 ljudi. Međutim, svi zatvorenici nisu jednako tretirani. Prvu kategoriju činili su taoci, koji su nasumice hvatani kako bi bili streljani za odmazdu za ubijenog ili ranjenog nemačkog vojnika. Bilo je slučajeva da Nemci u raciji uhvate maloletnu decu, pa su njihovi očevi dolazili u Logor umesto njih. Tako nešto nije zabeleženo ni u jednom drugom logoru tokom Drugog svetskog rata“, objašnjava Ozimić.
On dodaje da su drugu kategoriju činili Jevreji, koji su masovno streljani na Bubnju, treća grupa su bili oni za koje se sumnjalo da sarađuju sa Narodnooslobodilačkim pokretom, a četvrtu su činili oni optuženi da su u kontaktu sa Jugoslovenskom vojskom u otadžbini.
On dodaje da nikad nije moglo tačno da se utvrdi koliko je logoraša i zatvorenika iz drugih zatvora u Nišu streljano na Bubnju jer su nacisti uništili sve dokaze.
“Pretpostavlja se da je najmanje 10.000 logoraša streljano na Bubnju, na mestu gde je sagrađen monumentalni spomenik „Tri pesnice“. Mnogi zatvorenici iz Crvenog krsta su internirani u Nemačku, Austriju, Poljsku i Norvešku gde su bili primoravni na rad. Nemci su uništili dokaze, po naređenju komandanta Logora kapetana Hajriha Branta. Mesec dana pre oslobođenje Niša, 14. oktobra 1944. godine, Nemci su napustili Logor”, kaže autor monografije.
Ozimić kaže da je posle Drugog svetskog rata prikupljen obiman materijal koji obuhvata dokumenta, isprave, pisma, oružje, lične predmete i fotografije logoraraša te je 1967. godine na 25-godišnjicu njihovog bekstva, u zgradi Logora otvoren Memorijalni kompleks 12. februar.
“U ovoj monografiji se na jednom mestu može videti celokupni istorijat Logora, zašto je tu otvoren, zašto nosi to ime, kao i šta se sve u njemu dešavalo za vreme Drugog svetskog rata, posle oslobođenja, pa sve do danas. I ova monografija, koja je prva o Memorijalnom kompleksu 12. februar, bila je neophodna jer nikada ne smemo da zaboravimo šta se sve dešavalo u Logoru. To mora da bude večito sećanje na stradanje i herojski otpor građana Niša. Realizaciju monografije finansiralo je Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije”, kaže viši kustos.
On podseća da je Logor Crveni krst pre epidemije korona virusa 2019. godine posetilo 27.000 ljudi, ali je 2020. godine i prošle bilo po 5.000 posetilaca.
“Interesantno je da Logor najviše posećuju stranci, čine skoro 80 odsto posetilaca. Pre tri godine bilo je mnogo stranih gostiju, najviše Nemaca, Holanđana, Čeha, Poljaka, Rusa, Kanađana, Italijana… Mnogo je manje naših ljudi, uglavnom dolaze učenici na ekskurzijama”, konstatuje Ozimić.
Reditelj Želimir Žilnik rođen u Logoru Crveni krst
Jedan od najnagrađivanijh reditelja u Srbiji Želimir Žilnik rođen je 8. septembra 1942. godine, u zatvorskoj bolnici Logora Crveni krst.
Njegova majka Milica Šuvaković, filozof i aktivistikinja Komunističke partije Jugoslavije, bila je zarobljenica Logora, a zatim je streljana.
Njegov otac Konrad, poginuo je 1944. godine u borbama kod Pirota, a posle Drugog svetskog rata je proglašen za narodnog heroja.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
