Radoman Kanjevac: Radio vam daje slobodu i razvija maštu

U prijatnom ambijentu restorana Pomodoro razgovarali smo o radiju budući da je prvi čovek Radio Beograda 2, da na ovom mediju radi već dugo i da ga odlično poznaje i voli.

* Od 9. februara počinje da se emituje nova zvučna identifikacija RB2. Šta ste time hteli da postignete?

– Upravo 9. februar je za naš program dvostruko svečani dan. Toga dana pre 59 godina osnovan je Drugi program Radio Beograda. Na taj dan svake godine uručujemo i nagradu „Nikola Milošević“, za najbolju knjigu u oblasti teorije književnosti i umetnosti, estetike i filozofije, koju Radio Beograd 2 dodeljuje već petnaest godina. Ovogodišnji dobitnik je, kao što znate, Jelena Pilipović, za knjigu „Ka lepoti – erotološko čitanje Sapfine poezije“, u izdanju Akademske knjige. Mislim da je ona najmlađi dobitnik ove nagrade od kada je ustanovljena. Nagrada „Nikola Milošević“ je jedina nagrada za teorijske knjige u našoj zemlji. O njenoj važnosti dovoljno govori to što je na ovogodišnji konkurs stiglo skoro pedeset knjiga, što je neverovatan podatak u jednom vremenu koje, na prvi pogled, nije naklonjeno teoriji.

* Šta slušaoce očekuje do kraja godine, nova identifikacija je, čini se, tek početak?

– Naš program ima veoma definisan koncept, profilisan sadržaj i zahtevnu slušalačku publiku. Mi smo jedini radio specijalizovan za kulturu i umetnost na širokom prostoru od Budimpešte do Atine i od Rima do Bukurešta. To je program koji afirmiše trajne vrednosti, neguje kulturu dijaloga, emituje najkvalitetniju muziku. To je ono što je naš najveći kvalitet i što se neće menjati. Ovim novim zvučnim identitetom, novim špicama i džinglovima želimo da naš program bude savremeniji, moderniji, bliži onome što je duh sadašnjeg vremena. To je samo početak posla na redizajniranju zvuka našeg programa, kojim ćemo se baviti tokom ove godine. Iduće godine naš program slavi 60 godina postojanja, to je jedna blistava tradicija koja obavezuje i mi želimo da taj praznik dočekamo u novom ruhu. Biće do kraja godine i nekih novih emisija, ali suština i duh našeg programa se neće menjati. U subotu, 11. februara, u 11 sati kreće nova emisija „Večiti drugi“, koja će biti izbor iz našeg programa i najava zanimljivih sadržaja za iduću nedelju. Radio Beograd 2 će i ubuduće biti program kulture i umetnosti, koji je kvalitetan i slušan.

* RB2 je poznat kao radio koji jedini nešto slušaocima i nudi, odnosno kod vas se može čuti sve što drugde ne može…

– Hvala vam za taj kompliment. Raduje me što ima sve više ljudi koji, kad govore o radiju, u poslednje vreme uvek izdvajaju, ne samo Radio Beograd 2, nego i druge programe Radio Beograda. Na početku godine možemo da se pohvalimo i nekim nagradama koje smo dobili. Na festivalu novinske, TV i radio reportaže „Interfer“, u konkurenciji svih medija u regionu, Radio Beograd 2 je dobio nagradu za najbolju godišnju produkciju dokumentarnog programa. Prošle nedelje smo dobili i prestižno priznanje časopisa „Muzika klasika“, kao medij koji je najviše učinio za afirmisanje kvalitetne muzike u prethodnoj godini. Naša urednica Zorica Premate proglašena je, na istoj svečanosti, za muzičkog kritičara godine.

* U svetu je pojavom podkasta radio doživeo revival, svuda se sluša, ljudi imaju tu naviku, osim u Srbiji. Gomila stanica pušta samo plejliste i servisne informacije, ispada da samo radio javnog servisa ima nekakav program. Budući da ste prekaljeni radijski čovek – šta je dovelo do toga da radio u Srbiji bude mrtav?

– Radio se sluša i u Srbiji. Pojava interneta, suprotno očekivanjima, povećala je slušanost radija u celom svetu. Vi naše emisije možete slušati ne samo u realnom vremenu, nego i naknadno, u bilo koje vreme i na bilo kojem mestu na kome imate internet. Nekada se radio slušao samo pre podne, danas ljudi slušaju radio i uveče, na svom telefonu, tabletu ili računaru. Za razliku od televizije, koja je u suštini jedan razmaženi medij, radio vam daje slobodu i razvija maštu, dok slušate radio možete da radite i mnoge druge stvari. Naravno da ne mislim da je radio u Srbiji mrtav. Mnogo je življi nego pre deset ili petnaest godina.

* Društvene mreže Fejsbuk, Tviter i Instagram su sve prisutnije u našim životima. Koliko one pomažu društvenom i političkom angažmanu pojedinca, ili su nastale upravo da bi ga obesmislile?

– Svaka nova tehnologija u početku zbunjuje ljude, potrebno je neko vreme da ljudi nauče da koriste ono što je novo. Divna je stvar što danas, zahvaljujući Fejsbuku, možete za jedan minut da pronađete nekoga koga niste videli pedeset godina. Osnovni problem sa društvenim mrežama i celim internetom je ogromna količina nepotrebnih informacija, sa kojima ne znate šta da radite. A vaš mozak ima ograničen kapacitet, kao i vaš računar. LJudi se vraćaju radiju delom i zbog toga što su umorni od te količine informacija, koje ih bombarduju sa televizije i interneta, i shvataju da sve ono što je važno možete da saznate i slušajući radio. Taj privid demokratičnosti koji daju društvene mreže, međutim, ponekad se zaista pretvara u svoju suprotnost.

* Na čemu trenutno radite, možemo li očekivati vašu novu knjigu ili nešto slično?

– Već sam bio skoro priveo kraju knjigu svojih pesama pre nego što sam se vratio na radio. Pošto je čoveku za pisanje poezije potrebna neka vrsta permanentne dokolice, onda sam, naravno, odložio taj rukopis dok se malo ne dokopam nekog dužeg odmora. Nije loše ni da knjiga malo odleži pre nego što bude objavljena. Nekad je čoveku potrebno da se malo odmori i od sopstvenih pesama.

Mladi slušaoci

* Hoćete li raditi na tome da privučete mladu publiku?

– Moram da kažem da mi ne želimo da budemo program koji će stariti sa svojim slušaocima. Da bi program bio slušan i kvalitetan, on stalno mora da se menja, a da bi ga slušali mladi ljudi potrebno je da u njemu ima više novih tema, novih ideja, mlađih sagovornika. Potreban je, naravno, i moderniji zvuk, program koji je u svakom pogledu u živom odnosu sa sadašnjim vremenom. Novi, savremeniji zvuk našeg programa svakako će povećati broj naših mladih slušalaca.

Lična karta

Naš sagovornik je od 1982. do 1985. godine bio glavni i odgovorni urednik Studentskog radio programa Indeks 202. Emisije koje je od 1985. do 1989. godine uređivao na programima Radio Beograda: Prodor, Niko kao ja, To je samo rock ‘n’ roll – bile su, po oceni radio-kritike, primeri inovativnog i angažovanog radio-novinarstva. U maju 1989. godine bio je glavni i odgovorni urednik televizijskog OK kanala, preteče kasnijeg Trećeg kanala RTS, prve nezavisne televizije u Beogradu i medijskog događaja te godine na jugoslovenskom planu. Široj rokerskoj populaciji Radoman Kanjevac poznat je kao pisac stihova za muziku grupe Galija. U prestižnoj antologiji jugoslovenske rok poezije Petra Janjatovića „Pesme bratstva i detinjstva“ zastupljen je sa 12 pesama. Nakon saradnje sa Galijom objavio je nekoliko knjiga pesama.